Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
По толикој ја слави и мојој храбрости, поругана стала сам, — о, моје жалости! Сав се дух мој у мени прегорко вазмути, терзајући с', утроба срце ми преврати.
стењут чада, А в Венгерској ина, Њест уже отрада, В жалост бих једина: По славје толикој, Храбрости великој Стах еја поругана.