Употреба речи порумене у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Да ниси Станкова? — Јесам. — Да си жива и здрава! Што ваља — ваља! Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... Јелица порумене, па оде гледати посла. На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Звоници срца што би да занеме јер нигде нема да истече време кад исток-чаши порумене уста. (Да не деси се да ми крвна свила „Процвили страшном песмом без мотива“?) Калопер-душом одишу ми чувства.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси. Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију; Па сад ме љубав

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси. Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Рекох то поп-Томиници. А она, сирота, порумене, запе онај шлајер за нос, и стаде намештати косу око ушију, тамо где је већ почела да седи...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Звездица се и не помери. Као окована стајала је и слушала, без даха, затворених очију. Тек када руб источног неба порумене — она отвори очи, и шапну: — Морам ићи! Чу ли младић њен шапат? Ко зна!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности