Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, штавише, још ОБИЊА, лукавство ОБОРКНЕЗ, по нем., већи кнез, „надкнез”, кнез већег значаја ОБРЛАЈТНАНТ, нем. фр., поручник ОБРШТЕР, нем., пуковник ОГА(И)РЕТИТИ СЕ, тур., охрабрити се ОКАБУЛИТИ, тур.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај и тај”, па онда рече и: Павао Ђерић, поручник!” — „Одакле је?” — викнусмо ми сви. Он прочита наше село. — „Бог да му душу прости!” — А... онај.. ваш учитељ?
женско друштво пријатно . . . . . . . . . . . . . . . . . Њена мајка, брат јој поручник . . . . . . . . . . . . . . . манов, Попеску, калкулатор у Министарству грађевина, један немачки студент, Макс по
официрски кор, дипломатски кор, војни кор (корпус) куртоазија — учтивост лајтнант — поручник лакерда — врста усољене рибе легрштер — камена писаљка, крижуља либаде — горњи део женске одеће од свиле или
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов брат, Кирил, постао је био президентом Академије наука у Росији. Потпоручник Шувалов постао је генералмајор. Поручник Разумовски генерал-лајтнант. Сержани су постали полковници. Каплари капитани.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бабино посвојче, врагометни шерет Спасоје, одавна је одмаглио у рат и сад се јавља из армије. Каже, поручник је. И већа су се чуда данас показала, па нек буде и то — Спасоје поручник.
Каже, поручник је. И већа су се чуда данас показала, па нек буде и то — Спасоје поручник. Доклипсао Спасе једног дана на одсуство, равно својој баки, ком ће другом.
Доклипсао Спасе једног дана на одсуство, равно својој баки, ком ће другом. Истина је, поручник је, закопчан, утегнут, очи му само исте остале, шарене, веселичасте.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Бојажљиво сам се кретао и готово застрашено приђох столу за којим су седели поручник и наредник. Нисам заборавио да им прво кажем чин. Опет ме упутише даље... Као да сам се мало уживео у околину...
Лево неко јаукну. Осматрач друге батерије стрмоглавце паде са дрвета, а поручник Добросав раскречио ноге на насипу и командује из свег гласа: — По пет разорном гранатом!
— Одмах испред села развијте се у стрељачки строј! — наређује командант батаљона. — Разумем! — отпоздрави један поручник. Онда се журно окрете својој чети: — Војници, непријатељ је испред села. На знак пиштаљке развићете се у стрелце.
Гледао сам са чуђењем овај свој нови стан, и задигох шаторско крило да видим куда се излази. Поручник се насмеја. — То лево је трпезарија, која води све до Митровице, а десно салон, дугачак до Шапца.
Прође љутито поред поручника и уђе у кантину. А када поручник остаде сам, шкрипну зубима, промрмља нешто љутито, и обрати се строгим гласом првом војнику: — Зови ми батеријског
„А крађа би се десила баш да је и он водио рачуна“ — мислио је љутито поручник. Али он то не сме да каже, те нестрпљиво шмикну кроз нос.
Хтео сам да те запитам, шта си ти у овој батерији. Наредник је гледао зачуђено и таман хтеде да проговори, али поручник настави повишеним гласом: — Поред батеријског наредника, о свему треба ја да водим рачуна... — Господине поручниче...
— Ово неко као да ранжира кадрил — вели поручник Лука. — Биће теби кадрил, ако се на путу почукамо — добацује у шали потпоручник Војин.
— Окрете се потпоручнику Војину: — А то је било онда када сам га ја упутио. — Јест, јест, баш тада — упаде поручник Лука — кад су њих тројица стајали на осматрачници и гађали једнога коња, а нису видели колону да им се приближава...
Наиђе и друга, и ми познадосмо војнике. Машу нам рукама, вичу из вагона, а поручник Бранко нагнуо се кроз прозор и довикује нам, смејући се: — Забушанти!
— Ех, зорт их је сложио. Знају они да ће сутра мечка и пред њиховом кућом да заигра! — дира их поручник Бранко. — Баш ми је мило што ти једва чекаш сутрашњи дан, да испрсиш твој јуначки „рикверц“, кипислцауф — одврати му
— Баш ми је мило што ти једва чекаш сутрашњи дан, да испрсиш твој јуначки „рикверц“, кипислцауф — одврати му поручник Лука. Кад изврши детаљно осматрање, аероплан одлети. Онда долети нови, који кружи над неком другом батеријом...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Није га познао по ноћи. — Аха, јест... хтедоше, чини ми се да га истерају. — Ја, па му директор опрости. Сад је поручник; Најзад се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
чекам ја... Живко се загледа у онога, што му се приближаваше. — А, ти си, Милане... чекам жену и децу. Приђе му поручник Милан и поздрави га. — Здраво, здраво! Ето ви’ш... одвела децу код мајке да божићкује тамо.
Наступио је онај редак тренутак, кад не пројуре његовим улицама ни једна кола, не пројаше бесна парипа гиздави поручник, не пронесе воће или бозу прљави Битољац. Тајац!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седма батерија, у којој је млади поручник Милорад Гавриловић био водник, налазила се од дужег времена у саставу нашега пука.
Раније, једном приликом, кад је наш батаљон вршио самосталан задатак у Љуми, поручник Гавриловић био му је придодан и засебно је командовао једним водом своје батерије.
Оруђа су звецкала. То је била седма батерија. — Здраво! То беше млади поручник Гавриловић на свом зеленку, који се пропињао. Никад дотле нисам видео поноситијег коњаника.
У тренутку као да се небо проломило. Извлачећи се нагло испод покривача поручник Гавриловић угледа главу свога посилног, који журно откопчаваше шаторско крило и који рече: — Нападнути смо.
Као црв, примећено је, гамиже непријатељска пешадија све ближе... Гру.. Грууу... Поручник Гавриловић успешно је гађао густе непријатељске стројеве, који су својим узвицима скретали пажњу на себе, да би
— Није, није — одговори г. Сотир Аранђеловић, рез. поручник, командант стана, иначе секретар касационог суда. Кренусмо се с тога места, ближе стрељачком строју.
Краков, Станислав - КРИЛА
Због година мање употребљив ва строј, боље би послужио за канцелариску службу. Водник поручник Лука Росић из Ариља. Карактера затвореног. Интелигенције слабе. Непоуздан. У служби му је потребан надзор.
У шатору се чуло пљускање воде. То је посилни поливао команданта. Крај свога жутог сандучета поручник Лука је пробао појас за спасавање, који је при искрцавању, сигурно за успомену, неопажено заједно са две сребрне
Суви потпоручник Мија зграбио је шареног ”Метаксу”. — Безобразлук. Не дају ти ни да пијеш... Само се мали поручник са кратким ногама успео неопажено да пребаци на другу страну, где уз прљави зид магацина беху поседали војници.
све бивше ћевабџије и бозаџије.. Подигнуто крило паде, светлост утече плашљиво у шатор, и понова се чуше карте. Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке.
Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића. Поручник Лука корача задовољан. Један кратки прст му је у спљоштеном носу, а друга рука пипа згужване банкноте у џепу.
Погинуле су сахранили у једноме потоку. Поручник Лека жалио се на реуматизам у ногама, и писао рапорт да га упуте лекару.
Било је и много жена. За сто је понекад прилазио и поручник Анђелоти, и стискао обојици руке са осмехом, а пре тога љубио руку Иветину. Одилазили су у ”Одеон”.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На два сата после тога, г. Назаров, поручник при ђенералном штабу, већ је са неколико другова вијао с голом сабљом један чопор свиња и на трку јуначки касапио
Комаров ме позва да идемо на коњима у »рекогносцировку« спрам бујимирског виса. Са нама пође и руски поручник Черкез Шах-Назаров. Као коњичку пратњу Комаров поведе београђане Гају Дамњановића и Николу Ђорђевића и још З—4 сељака.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Који су војници сачињавали четнички одред? — запитао је поручник Мишић. — Националисти, идеалисти, убојице, фантасти, људи који би на миг старешине, ако затреба, заклали рођенога оца.
— Господа су, а зорт велики, па им је потребно да чешће перу веш — намигује поручник Мишић и показује на нас, два артиљерца, који смо лежали на суседним креветима. — Са њима је био и један наредник.
„Читав сам, читав!“ — сену ми кроз главу. — Јесте ли ви то, господин поручник? — пита ме неко задихано. — Где су наши? — Ту су. — Напред, напред!
— јада се овај. — Ја, богати. Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић. — На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну.
— Соломонска пресуда! — узвикнуо је поручник Мишић. — Слажемо се. ЦРНА РЕКА Капетан Милија, звани „Аждаја“, прича како се и он вукао по пољским завојиштима.
Наишла је тада болничарка Цица, па мислећи да је поручник глув, почела са њим гласно да разговара. Онда се обратила тихо Пери: — Ах, што је досадно говорити са глувим људима.
— Па нишани... — Нишани... — добацују остали. — Море, не „пребацивај“ се, него пиј то! — додаје коњички поручник Љубисав „Хусар“. — Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака.
Фјодор скочи, заузе став мирно, главу забаци уназад и раздера се: — Ваше благородје, Фјодор Иванович, поручник двадсјат четвјортаво пјехотнаво полка. Пера се са тешком муком придиже.
Амебе бивају уништаване од других организама. Биље се бори о место. Животиње се кољу међу собом. Поручник Протић га прекиде: — То значи, у природи као да постоји вечни закон ранга, по којем јачи гази слабијега. — Сасвим.
Војници су скочили да нас поздраве. — Где је господин поручник? — Ево, овуда. — Станко, сад можеш ићи — рекао сам и спустио сам се кроз стрми канал.
Знаш!... — Коста намигну, а потом запали цигарету. — А овде се код једног истакнутог митраљеза налази један коњички поручник. Али не од оних легалних. Пардон. За време рата нисам имао част да их видим.
— Рајко Филиповић, коњичко-пепшадијскомитраљески поручник. Иначе, сада на боловању на леђима Јежа. — Главу даје, ал’ мамузе не скида — дира га Коста.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— А јеси ли што учио? — Нешто мало... у војсци. — Доста, брате, сасвим доста. И ја сам био жандармеријски поручник, па ето, хвала богу! Да су Карађорђеви устаници били писмени, не би се никад ова држава ослободила! — Сасвим!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Од муке се насмејасмо. — То ти је оно: „Болан здравог носи!“ — покушава да се нашали поручник Лука. — Е, није баш тако.
Осећамо се као осуђеници на белом хлебу... — Јављају, да је поручник Јанко тешко рањен — извештава телефониста. Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело.
— пита командир. — Сметају стубови. А и глиб је до колена — одговара поручник Коста. — Где си запео, животињо једна, с коњима на мене. Стани! — узбуђује се Коста. Требало је повратити топ назад.
Војници, иако ћуте, понављају у себи псовке командира и још проклињу час када су се родили. — Пази сад! — командује поручник Коста — Један... два... три! Чује се неко стењање и крцкање, као да се кидају мишићи и кости пуцају. — Још мало!
Командир притајено уздише. Поручник Коста шкрипи зубима од немоћног беса. Сатерани у мртви угао, под заштитом ноћи, одржава се као неки ратни савет.
Ни до сутра увече не бисмо могли да насечемо дрва да попунимо речно корито. — Знате шта? — изјави одлучно поручник Коста. — Дозволите ми да одаберем четири војника,. колико свега пушака имамо, па да ударим ја на онај ескадрон.
Да се лагано привучемо опет друму. А тада галоп... па шта коме Бог дâ. — Добро! — прихвати одмах поручник Коста. — Објасните људима, да се ово обави без иједне речи — са нагласком је изговорио командир последњу реченицу.
Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој! Војници се притајили. Глуву тишину прекидало је само бректање коња.
Пред клисуром застајемо да створимо план. Поручник Бранко предлаже да се распоредимо дуж целе клисуре, али да нико не предузима ништа енергичније док предњи не стигну на
Испречила се нека кола, па нити ми можемо тамо, нити они овамо. — Зар ту нађе да застанеш?! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану.
- Чекајте, брате, рано си почео! — умирује Косту поручник Протић. — Е, није него, да га молим... Шта, треба и ми да скрстимо руке и чекамо благослов!
— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија.