Употреба речи порушен у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

По једној историји која се чува у манастиру као да је основан 1020. године, а напуштен и порушен за време Турака. Тек 1743. године под архимандритом Харитоном Мијаци су га обновили; 1795.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Но одатле па до кретње која навлачи јорган далек је пут. А на том путу порушен је један мостић: управ на мјесту гдје би та слијепа тежња морала да пређе у покрет руке. Слично је било и овдје.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Уђите за таом!.... Из тамнијега дијела развалина униђох у свјетлији већ посвема порушен. Кроз пукотине посрнула зида назире се море и чујем да се маестрал јавља, а у зиду расте дивља смоква, — бог зна откуд

Све ређи пролазници, неко пусто поље. Па опет зидови куле, обрасли зеленилом. Нека прекинута улица. У њој порушен град. Пред двоструком капијом, турски званичник, црномањаст Анадолац. Једи—Кула! Град од седам кула.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Другови се срдачно руковаше. Павле изгледа порушен: није како треба обријан, није спавао, пред њим кутија с прашковима. — Е, мој Бранко.

Павле више не носи перику, ћелав је, скоро сасвим без косе, порушен је много, у очима сјај туге и резигнације. Мирно посади Бранка према себи, и да би га још умирио, нашали се: — Боље би

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности