Црњански, Милош - Сеобе 2
док су грофовски коњи летовали у ергели – довео је био Павла у ту собу, а показао му, у предсобљу, малог Црнца, од порцелана, који је био сат, а сате климао главом. У орманчету, на ком је стајао тај мали Црнац, био је ноћни суд.
А пећ, од плаве мајолике, са гирландама ружа, од порцелана, Исакович, такву, уопште није видео. Он је знао да се, за хлеб, пали слама.
Причао је, после, братенцима, да је та мала слушкиња била, сва, као од порцелана. Кад јој узе шафољ, и кад јој опет рече да иде, он јој помилова лице, као што би помиловао дете Трифуново или у Ђурђа.
Павле спази неколико капиџика, а над сваким, на белом зиду, у плавим нишама, од порцелана, главе чувених, покојних, пастува ергеле, са црним очима, и црним ноздрама. Као нека попрсја императора.
Била је сва слична статуама свог времена, од мрамора, и порцелана тога доба. Имала је велике, тамнозелене, очи. Осмех необично топао.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
а данас неко шунд-ђубре, столице на којима су седеле рођене даме, а данас све сам шљам, шољице од кинеског порцелана из којих се стварно, али стварно,а не кобајаги, пио чај у пет сати — све је то припадало неком другом, неком правом,