Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Мој стриц оде у Тавнаву и Посавину, куда је новце раздао на свиње, да што пре отисне свиње и у Немачку прегна, да би коју пару узели, па после што Бог да.
” Ту се наново ижљубимо и у̓ватимо веру, да ћемо се тући, и одма се договоримо да они сву Посавину преуготове, док се ја вратим.
” — „Нема ту више много разговора, но ти, кнеже: или идите у Ваљево Пореч-Алији и с њиме се затворите, а ја одо̓ у Посавину пак ето ме на вас, или и ви хајдете са миом”. Тако се они склоне и сви одоше у Љубинић у војску.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Идем у свет, па шта бог да! — Куда, болан? — упита Радојка и погледа га. — Куд било... Идем доле у Посавину... — Благо теби!... А шта ћу ја, јадна! — Шта знаш, трпи! Ваљда ће и том злу бити једном крај.
После је отишао по мајсторији. Пристао је уз мајсторе Осаћане и слазио с њима чак доле у Посавину, те градио куће, вајате, и остале зграде богатим Посавцима.
— упита чича Мирко. — Богами, далеко... — одговори Страхиња озбиљно. — Е?... А докле? — Може бити чак у Посавину. — У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. — А што, море?
— Богами, далеко... — одговори Страхиња озбиљно. — Е?... А докле? — Може бити чак у Посавину. — У Посавину... — завикаше готово сви зачуђено. — А што, море? — упита кмет, који баш у тај мах донесе ракију у бардаку.
— Окани се, брате — вели му Пурко. — Немој се шалити. — Па ето ћеш и у Посавину — рече чича Мирко. — Нећу... предомислио сам се! — одговори Страхиња и одби два дима узастопце.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па не само то, него да туда улазе и руски агенти и шпијуни, у Поморишје, Потисје, Подунавље, па сад и у Посавину. А крију се мећу шизматике, као змија у траву.