Црњански, Милош - Сеобе 2
али честњејши Исакович је отпутовао, пре него што се истрага војних власти била проширила на целу територију Срема и Посавља.
Црњански, Милош - Сеобе 1
он у смрт водио, Вук Исакович мислио је и жалостио се не само за своје људе, већ и за Вуичеве, покупљене и биране из Посавља, из Подравља и са Пакре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И АЛИ-БЕГ Пију вино до два побратима у зелену лугу посавскоме: једно ми је Сава од Посавља, друго ми је Старовлаше Павле, а треће је од Коњица Јанко; с њима пије до тридесет друга.
Када су се понапили вина, онда рече Сава од Посавља: „Браћо моја и моја дружино, лето прође, Дмитров данак дође, снијег паде, друми западоше, планине се снијегом
Ал’ говори Старовлаше Павле: „Побратиме, Сава од Посавља, ја имадем и оца и мајку чак далеко у Влаху Староме, у Приликам’ више Моравице; ја сам код њих три зиме зимио и с
Ал’ говори Сава од Посавља: „Ја имадем богом побратима, богом побра Наста безерђана у лијепу шеру Митровици; код њега сам три зиме зимио и с
Мало време затим постајало, зима прође, а прољеће дође, књигу пише Старовлаше Павле своме побри Сави од Посавља: „Побратиме, Сава од Посавља, зелене л’ се лугови посавски? Кукају ли сиње кукавице? Има л’ траве око воде Саве?
постајало, зима прође, а прољеће дође, књигу пише Старовлаше Павле своме побри Сави од Посавља: „Побратиме, Сава од Посавља, зелене л’ се лугови посавски? Кукају ли сиње кукавице? Има л’ траве око воде Саве? Иду л’ Савом водом болозани?
Чекаше га још неђељу дана преко рока и преко земана; кад виђеше да га опет нема, тад говори Сава од Посавља: „Браћо моја и моја дружино, што нам нема од Коњица Јанка? Да л’ га није невјера изјела од Турчина богом побратима?
пуста затворена, затворена и замандаљена; куца Павле халком на вратима, а кад нитко не шће отворити, затрча се Сава од Посавља, те прескочи камену авлију, и дружини он отвори врата.
Кад нађоше бега Али-бега, пита њега Сава од Посавља: „Камо, бего, од Коњица Јанко?“ Вели њему беже Али-беже: „Јанко вам се јесте преставио, и ја сам га л’јепо саранио по
Вели њему Сава од Посавља: „Кад се, бего, преставио Јанко, кам’ Јанкова три ћемера блага? Кам Јанково рухо и оружје?“ Тад говори беже
Ал’ говори Сава од Посавља: „Буд си, бего, чоху укопао, ти нијеси сребро укопао: кам Јанкова зелена долама, на долами тридесет путаца, свако пуце
Кад то виђе Сава од Посавља, проли јунак сузе низ образе, удари се руком по кољену: колико се лако ударио, на кољену чиста чоха пуче; пак тргоше