Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
12. ЛОМ Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву. Дочекаше га тамо не може боље бити. Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.
Страшно је изгледало измучено лице Алексино... — Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. Посадише Алексу на кладу... И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... — Сад ми испричајте све како је било.
Дичан је, па се још више дичи. По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се. Зека се диже у вајат с деверским даровима. Отпоче ручак. Јело се онако сватовски, рукама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече поп. — Да је жива и здрава! — рече владика милујући дијете. Сједоше они за ручак. Посадише Мару до попа, па јој висе ножице низ столицу, а сам свети отац намешта је.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али одмах скочи и гадећи се поче да се тресе, рукама брише уста... Но ови га силом опет посадише и почеше још више да га дирају, пецкају за женске. — А, јеси ли, а?... Јеси ли се волео с којом?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једна донесе воде, друга јој намести шамију, трећа је поли и убриса пешкиром. Затим је изведоше тамо међу њих и посадише у среду.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Турци оставише три мртва, а толико их рањенијех пође. Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде. Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви се посадише за трпезу и прихватише се добра јела. Кад дође ред на јагњеће печење, нареди ујак да се са пећи скине крчаг, напуњен
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и францускога на српски
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Само код улазних врата остављен је простор за пролаз. У средини најдуже стране трпезе посадише Тиха на почасно место, а преко пута њега седе домаћин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђевојку откуда се јасно сунце рађа; посуше је грошим’ и дукатим’; чело главе воду изведоше, око воде клупе поградише, посадише ружу с обје стране: ко ј’ уморан, нека се одмара; ко је млађан, нек се кити цв’јећем; ко је жедан, нека воду пије за