Употреба речи посвијетли у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

— Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли. — Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине! Има тога сила по пећини, али ко би све опазио?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Јао, нешто ме убоде за врат! У-ух, што боли... Јао, јао, ево га мили низ леђа! Јованче му брже-боље посвијетли иза врата, па и нехотице прасну у смијех. Пећина одјекну као да неко лупи даском о даску. — Што се сад смијеш?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности