Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Дај вина!... Седи, учитељу, кад си и ти ту, да поседимо — рече један од њих некако важно и растегнуто. Сви поседаше за један сто украју, што беше под око свима гостима.
Утом изиђоше већ на врх брда, где их Симица чекаше с кочијама. Опоменуше Симицу да добро отвори очи низа страну, па поседаше. Ту се већ видело да могу мало и Симичине кочије јурити. Било је већ неко доба ноћи кад стигоше пред меоничку механу.
»Дај понећемо!« вичу они. Аја — он оде као опарен у канцеларију; само тек треснуше врата за њим. Сава и Никола поседаше, Симица ошину мркова, и опет се откотрљаше насипом Симичине кочије, а у њима путници готово оплакали од смеха.
Дођоше и два брата Бошкова, те се здравише с попом, па поседаше ту и затурише разговор. Вуја само ћути и ништа не зна где је — да ли седи, да ли стоји.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити. Замало па се врати и позва Симу у качару. Изљубише се братски, па поседаше. — Надао сам се да ћеш ме звати. — А зар си знао? — упита Ногић. — Јавио ми је Срећко. Него, алал вам вера!
— Уђите, уђите! — вели Алекса. — Помаже бог! — Бог вас чуо! И младеж пође руци гостима. Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: — Па, како си, Мило?... Дао те бог видети! — Богу хвала! — Како на дому?
— Свршисте ли? — упита харамбаша. — Свршисмо — рече Станко. — Онда седите. Они поседаше. — Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... — А... оно нису главни! — рече Станко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Извол’те раскомите се као код своје куће. Јуцо душо, седи ту до Меланије; знам да имате шта да се разговарате. И поседаше сви.
— Ти ћеш, Сидо, тамо; ја овде, а Јуца тамо ближе вратима; она ће сваки час устајати. Поседаше сви пошто се прекрстише. Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.
Сви поседаше и почеше јаузновати. Настаде једна повећа пауза. Сви се дали на посао. Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој
Та сећаш ли се кад си ти опет мене курталис’о белаја! Него, ’ајде, ’лâди се вечера на асталу. Дође и поп Ћира. Поседаше сви, а гђа попадија с црквењаком и Роксом послужује.
— Извол’ те, чесњејши, дед’, Спиро! Путници поседаше. Нуде домаћина. Он се извињава. — А, фала, фала! Ја, боме, сам не испуштам ову лулу из уста до довече!
А тада је стари сват наредио да се прежу коњи. Поседаше или, боље рећи, потрпаше се по шесторо, седморо у кола, па се кренуше у Б. младожењиној кући.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Позваше га да џарне, целива га и изговори неке речи. Он то учини послушно, осуђенички, тајанствено. Онда сви троје поседаше око софре и отпочеше јести.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу. Но кад поседаше, онда су тек гледали на господара Софру, јер кад је седео није изгледао мален, није мањи него ма који у друштву.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— прича Јова задовољан. Сто је већ био постављен и јело се доносило на сто, и они поседаше. — Стој! — викну Јова. — Не тако, него овако! Седи ти, прико, овде; ти, Кајо, ту, а ја ћу овде.
И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
воде и Мораве, И са Крке, Лима и Цетиње, И са мора, оне воде сиње, Долетеше, одма попадаше, На јаворе дрва поседаше, Запеваше српску царевину, Српску славу, српску госпоштину, И јунаке силне на стотине, Ал' и друге беше ту милине.
“ Викну једна јуначина. Поседаше за столове; „Наша браћа јоште лове, Њима срећа, ми весело, Ал' и вреди тако дело!“ Па се прича, кликће, поје А
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он са њима вечера за том софром. На другу софру турише четири ведра са вареним млеком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јесте ли разумели, војници? — Разумемо! — проговорише они громко и једногласно. Онда се разиђоше, поседаше поред празних кара и весело запеваше: Кад те видим на сокаку познајем те по кораку...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво лице. Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање.
Наши путници наиђоше на оборену кладу на самој обали, па, готово не споразумевајући се, поседаше на њу. Пролети слепи миш и запара танахним крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос,
Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде. Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. — Шта ћу, старост је, братићу !...
— Јесте, одговори он намрштено, гледајући у страну. Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп.
XВИИИ Сврши се и свадба тихо, мирно : мало ко и сврну пажњу на тај догађај. И младенци и часници — цела свадба — поседаше сви у једна кола и одоше на ручак Љубичину оцу, а пред вече се сви вратише, да би се сутра рано могао наставити
Ко може Влајка натерати да игра по туђој свирали!... Гледај га само!... Поседаше и почеше разговор. Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом. — Браћо! — поче један од сазивача. — Ви већ знате што смо се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Онај напред беше капетан. Људи поскакаше, али он махну руком, те одмах сви поседаше. Чим приђе расту, зовну кмета на страну. Проговорише неколико речи, па ето их после под раст.
Искочио београдски воз, па ће бити задоцњење. — А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку. Кад поседаше на кола и кочијаш ошину коње, Живко се прекрсти и узвикну : — Е преседе ми крај старе године!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
У томе стиже и вечера. Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир. Поседаше сви. Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Одавно Митар Београд није видео и једва га је познао, толико се престоница била изменила. А чим су стигли, поседаше у аутомобил, да би се болесница мање труцкала, и тако су дошли у болницу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати. Пантовац га пресече очима, те он ућута. Кад сви поседаше, Вујо поче говорити. — Доста је било чекања, треба да се ради. Једнако једемо, а ништа не зарађујемо...
А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се. Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.
Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше. — Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно.
Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада. Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога. Пантовац одмах извади пљоску и натеже.
— Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми. Један наточи свакоме по чашу ракије, подигоше сви прву чашу у вис и рекоше: — Прва у славу Божју.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он са њима вечера за том софром. На другу софру турише четири ведра са вареним млеком.
Ћипико, Иво - Приповетке
Старији људи ипак нађоше мјеста да се огреју, док млађи поседаше где му драго, настојећи да барем из даљега очи на пламену паре; кад га виде, као да их и грије.
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет су команде шапутане, и стиснути војници поседаше и полегаше по хладној, каменитој земљи. Чуле се последње заповести: — Ни ватре, ни говора!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— С потпуним тактом деца се без иједног питања разиђоше. Мија, с трима другарицама, са експертима, поседаше по сандуку на којем је стојао учитељев сто. — Удала се за надзорника страже и апсана. у Полицији.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Покани их Христос, те заједно поседаше јести. КЛАДЕНАЦ ЈАКОВЉЕВ Кладенац је обо неисцрпан лепе слатке чисте струје, те колико се више црпе, толико бољма жица