Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
дрво и поче у њу звижђети, док ево ти са свију страна вила и виленика, овога човјека браће и сестара, побратима и посестрима, толико да им броја не бјеше, те почеше по гори брати некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цару би жао кћери, кан̓ ти кад му је једна, па поврати младића и даде му тражен прстен. Тада га змија посестрима испрати до онога мјеста гдје су се први пут састали, па ће му: — Кад год ти што устреба, принеси прстен к ватри, па
— Хоћу, побратиме, да је и шта више. Ту ти он метну онај султанијин прстен у пилав, а посестрима добро уочи гдје га је метнуо, па окрену онај крај пред султанију, царску кћеп.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1825. Сава Мркаљ ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ Јутрос ми рече вила посестрима: „Жедниш ли, Сако, сам себека знати, То немој све код својих брига стати, Посматрај ход и туђим пословима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То што Марко натерује на послушност опаке виле и што је помаган од вила посестрима, то је — у ствари — вера у бескрајну моћ човекову, у његову способност да овлада небом и земљом и да стане у први ред
Сада је на томе месту споменик Незнаном јунаку. посестрима — в. побратим посинак — в. побратим посици — посеци посмидити — постати смеђ пот — зној потавњети — потамнети