Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Ој ти, вило Загорко, посестримо моја! Узму своју басмицу, хајде басмице, по богу сестрице, не запињи ни о брдо, ни о камен, ни о шљиву садницу, ни о
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном ће он њој: — Вала, посестримо, ја бих те нешто молио, ако ми даш вјеру да о томе нећеш никоме ништа казати. — Тврђа вјера од камена, побро, казуј
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна посестримо чемера и буне Јетких
се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна посестримо чемера и буне Јетких мудраца с измишљена брега Твоје је срце у другима ти само певаш И твоја их празнина све више
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када Марку ситна књига дође, те он виђе што му књига каже, онда стаде Марко говорити: „Јаох мене, моја посестримо! Зло је поћи, а горе не поћи: да с' не бојим цара и царице, ја се бојим бога и Јована; баш ћу поћи, да нећу ни доћи“.
“ Ал' говори Краљевићу Марко: „Не куни ме, моја посестримо! Ја сам главом Краљевићу Марко“. Кад то зачу лијепа ђевојка, објеси се Марку око врата: „Богом брате, Краљевићу
“ Рече њојзи Краљевићу Марко: „Посестримо, Туркињо ђевојко, док је мене и на мене главе, не дам тебе црном Арапину! Немој другом казивати за ме, веће кажи цару
Ал’ процвиље Краљевићу Марко: „Ђе си данас, посестримо вило? Ђе си данас? ниђе те не било! Еда си се криво заклињала: ђе гођ мене до невоље буде, да ћеш мене бити у невољи?
Новак подвикује, све са горе лишће отпадаше, а са земље трава полијеће; он дозивље посестриму вилу: „Бог т’ убио, вило посестримо! Нијеси л’ ми божју вјеру дала, кад ми буде највећа невоља, да се мене на невољи нађеш?
“ Проговара Старина Новаче: „Вјера моја, посестримо вило, ја не ћерам, већ ја јадан бјежим; погуби ме Грче на мејдану!“ Тада њему вила говорила: „Врн’ се натраг, богом
“ А Михат јој бјеше бесједио: „Ој, бога ми, мила посестримо, да нијесам тебе обритвио, бих рекао е си јунак добар, добар јунак, царева делија“.