Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Али, молим вас, без милости! — Разумем, господине капетане! Александар се хитно врати у земуницу и нареди посилном да скува чај без шећера.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она завали главу и зажмире. — Донеси шољицу потпоручника Драгомира — рече командир посилном. — У њему смо изгубили доброг друга. Али умро је лаком смрћу. Стајао је изнад рова — командир се обрати Драгану.
— Јесте ли чули? Махнуо сам главом. „Нов свет“ — паде ми на памет. — Хајде донеси вечеру! — окрете се командир посилном. Ми се подигосмо да војник размести судове.
Они тада спавају у рупчагама као кртице. Зато ме пазе као мало воде на длану. Слушај — обрати се своме посилном. — Иди реци некоме да позове поручника Рајка. Видећеш га сада. Није далеко. — Гађају ли Бугари? — Хм!...
— ухвати га за рукав Бора. — Ви не пијете, и ја нећу да кршим ваша правила. Али мени се прохтело — он се обрати посилном: — Ево ти десет драхми и купи за све паре. — Море, остави, богати!... Не дозвољавам да у мојој кући купујеш вино ти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Топ дајем за самар — шалио се командир треће батерије. А поручник Лука наређивао је своме посилном: — Прво понуди паре. Ако неће, ти гледај да га дигнеш. Ако ни то не можеш, направи га.