Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита га Лука. — Јеси ли за каву, или ракију? — Молим те, та два пића немој да ми раздвајаш. Војин нареди своме посилноме да донесе ракију, Лука наручи каве за све нас. Драгиша је унео неку свежину и ми га обасипамо питањима.
Хладна и топла вода... Огромна огледала... Млада собарица, нема јој више од двадесет година. Лука се обрати своме посилноме Исајлу: — Јаој, репоњо, кад ћу престати једном да гледам у тебе!
Истога дана добио је писмо од своје мајке, преко Швајцарске. Наредио је посилноме да му принесе слепи фењер, и почео да чита.
Наишао је баш тада келнер са чајем. Пустио сам јој руку. Лука се нервозно почеша по потиљку, па се окрете моме посилноме Станимиру, који је стајао на вратима и слушао причање Драгишино. — Станимире, шта би ти радио овој женској?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Само што није догорела. — Милојко — окрете се потпуковник Петар своме посилноме — угаси ону свећу, да му се не запали одело. Промичемо тако поред мртвих и нико им не одаје почаст.
Музика је трештала. Дуго су нам Енглескиње махале рукама. Остадосмо опет сами на оној прљуши. Лука се окрете своме посилноме: — Исо, скувај ми једну горчу каву!