Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад навали љута Арапија, оде цару триест хиљад' војске. Онда царе Марку књигу пише: „Брже ходи, мој посинко Марко! Пропаде ми триест хиљад' војске!“ Али Марко цару одговара: „Када брже, царе поочиме!
А Арапи јуриш учинише, оде цару шесет хиљад' војске. Опет царе Марку књигу пише: „Ходи брже, мој посинко Марко! Пропаде ми шесет хиљад' војске!“ Али Марко цару одговара: „Чекај мало, царе поочиме!
А Арапи јуриш учинише, оде цару сто хиљада војске. Онда царе Марку књигу пише: „Брже да си, мој посинко Марко! Брже да си, мој по богу синко! Арапи ми шатор оборише!“ Онда Марко усједе на Шарца, пак он оде у цареву војску.
рана допануо, седамдесет рана од Арапа; пак он цару паде преко крила; пита њега царе господине: „Мој посинко, Краљевићу Марко, јесу ли ти ране од самрти? Можеш ли ми, синко, пребољети, да ти тражим мелем и ећиме?
Њега тјеши царе господине: „Не бој ми се, мој посинко Марко! Ако су ти двори изгорели, љепше ћу ти дворе начинити — поред мојих, кô и моји што су; ако ти је благо
Беседи му царе Сулемане: „Мој посинко, Краљевићу Марко, та ја јесам јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу