Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И, шеталица, ја се вечно крећем Између света чезнућа и ствари: Један ме гони као крвник стари, А други кришом посипа ме цвећем.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— вели, и као некад, тако исто и сад, узима леген, ибрик воде, пешкир и пред бабу носи и посипа је. Почињу да вечерају.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 3702. Упор. летонски обичај да се пут кроз село и поље којим ће се кретати мртвачки спровод посипа отровним тисовим грањем, »да би се духу отежао повратак«, АРW, 17, 1914, 496). Броћ се једе против костобоље (ЖСС.
, 380), чобанин, кад дође да честита Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382), домаћица посипа вола (Гласинац, 382).
Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382), домаћица посипа вола (Гласинац, 382). Јечам се просипа под врбу, кад се за њу »венчава« грозница (ЖСС, 279). Ј.
У овом последњем случају к. семе посипа се по постељи болесниковој, те на њему спава три ноћи, и свако јутро оно на коме је спавао проспе се на буњиште, »да
На Ђурђевдан посипа се к. око тора, да чинилице не би враџбинама однеле млеко (СЕЗ, 14, 58). У народној медицини к. је доста цењена биљка.
се посипа полаженик (СЕЗ, 19, 77; ЗНЖОЈС, 19, 158 ид). Кад је брање к., не бере се сав к., него се остави »за марву и тице« (СЕЗ,
Лан, ћетен. Л. се често употребљује при врачањима. Уочи Ђурђевдана помеша се ланено семе са пепелом и посипа око свога тора, као утук против оних који хоће да стоци одузму млеко (»кад ово пребројио, тад мојој стоци учинио«,
У истом циљу пропушта се о Божићу стока између две свеће и посипа опареним л. семеном (»Кад ово семе проникне, тад и проклетнице [= вештице] нашкодиле«, СЕЗ, 32, 1925, 370).
препоручује се ради олакшавања дисања (ЗНЖОЈС, 14, 64). МАК Мохн (папавер ѕомніферум). Мак. Кад се отели крава, посипа се мак око штале »да вештице не однесу млеко, док мак не покупе« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 181).
(ЗНЖОЈС, 11, 268). ОВАС Хафер (авена ѕатіва). Овас; зоб. Зоб има доста важну улогу у домаћем култу. Зобљу се посипа дрво које ће се одсећи за бадњак (Купрешко поље, ГЗМ, б, 1894, 382); полаженик, улазећи у кућу, сипа зоб из рукавице
првобитну жртву [чинилицама и вештицама = душама] вероватно треба схватити и обичај да се пред вечеру на месне покладе посипа по кући (СЕЗ, 40, 1927, 34), а уочи Ђурђевдана по дворишту, и око кућа и торова (ГЗМ, 6, 1894, 660; СЕЗ, 14, 59; 40,
, онда да вам одузму варенику«, ЗНЖОЈС, 13, 160), али је вероватније да ово треба схватити као жртву: на исти начин посипа се »квочка« = полаженик о Чистом понедеонику (Беговић, 105); кокош кад се насађује, посипа се такође просом, »па ће се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко камен у вис фућа, он неба стићи не може, него враћа се скоро натраг и сврх главе му пада. Кад се ракијом посипа ватра, она већма планти.