Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њени је љубавници посипају мирисима из Јафе, и ките перјем из Брусе, и вешају јој ђердане из Самаре, и заливају је вином са Кипра.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би се осигурала плодност у браку, код Руса се приликом свадбе младенци посипају хмељом и пшеницом. Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични култ, даје јој сито са житом.
¹⁷ У Црној Гори младу, при уласку у њен нови дом, посипају житом „да би унела добар плод“.¹⁸ Да је смисао ове магијске радње збиља тај да се младенцима обезбеди пород,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Страшно зезање, на часну реч! Да сте само видели како се гађају огрисцима од јабука, посипају гипсом, гађају фарбом, прскају пиштољима на воду, туку пендрецима; како им се уваљују у крило онакви масни, прљави и,
полуфранцуске атмосфере, кашљући и кијајући: — Колико сам пута говорила да имам алергију на нафталин, а они опет посипају летња одела! Здраво, децо …апћиха… само се ви лепо забављајте! Наздравље! Осетих да пропадам кроз расушени паркет.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Те цркве, тамне, зелене, са звоницима шиљатим, као врх огромних копаља, посипају по свима пољима неку маглу, која је тешка, прекодан жута, а пред вече тамна и зелена.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Врте сви главама). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сипље, овако, овако! (Чине покрете као да посипају јело бибером са два прста свуд унаоколо). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако!
(Чине покрете као да посипају јело бибером са два прста свуд унаоколо). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако, овако! (Посипају пуним прегршима као да је пред њима ваган јестива).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
платна. О Божићу полаженик се кити са три л. повесма (СЕЗ, 32, 1925, 369). у Славонији посипају га л. семеном (ЗНЖОЈС, 19, 159). Скувано л. семе је лек кад стане мокраћа (ЖСС, 321). Л.
лечи се жива рана (СЕЗ, 13, 358), мана срца (иб., 366): пије се у води код болести стомака (СЕЗ, 14, 225); посипају се њиме ноге кад се много зноје (СЕЗ, 19, 237). Кађење болесника често се врши на л. жару (нпр. ЗНЖОЈС, 14, 63).
(ГЗМ, 12, 1900, 152). МАХОВИНА Мооѕ ‹муѕцуѕ›. Маховина, камена папрат (Шулек). Уочи Ђурђевдана посипају м. по говедима, да би их сачували од чинилаца (ГЗМ, 6, 1894, 660).
У западној Славонији, кад се о Божићу врате домаћи из цркве, посипају их п. или пшеницом (Беговић, 86). Деци која су умрла не окусивши још хлеба, кува се за душу п.
мотив купљења у народним приповеткама, В—Р ‹=Болте—Полíвка›, 2, 28). На Ђурђевдан ујутру домаћице полазе краве и посипају и њих просом; народ то схвата као одбрану од вештица (»кад... покупе п.
Јечам. У Оребићима, на прагу младожењине куће, посипају невесту ј., верујући да ће имати толико деце колико се класова ухвати и остане на њеној одећи: мушке колико се класова
Андреји, о Великој Госпођи и при окопавању. У Оребићима на ппарy младожењине куће младу посипају не само пшеницом него и кукурузом — да би рађала и мушку децу (ЗНЖОЈС, 45, 1971, 288). У Белосавцима (у Шумадији) к.
мајка млади при опраштању »спушта у недра два ораха да би млада рађала мушку децу« (ГЕМ, 28—29, 174); »породиљу посипају орасима како би јој се олакшао порођај« (ГЕМ, 36, 1973, 87, Херцеговина); »ако се жели да следеће дете буде женско,
у Оребићима, кад младожењини укућани на своме прагу дочекују невесту, посипају је пшеницом и кукурузом певајући: »Ево нама невисте, Поспимо је шеницом, Да нам буде плодна« (ЗНЖОЈС, 45, 299);
и кукурузом певајући: »Ево нама невисте, Поспимо је шеницом, Да нам буде плодна« (ЗНЖОЈС, 45, 299); кукурузом је посипају да би рађала мушку децу, а пшеницом да би рађала женску децу (ибід.