Употреба речи посланицу у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

Заповеди им да га гоне и до унутар Свете Горе. А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати.

Него својом руком написа молбену посланицу светоме своме оцу као живоме, по смрти неумрломе, говорећи: „Као да ти је Бог заповедио, умољен од нас, преподобни

старца Иларија монаха који је имао свештенички чин, да га однесе у српску земљу из Свете Горе, заповедивши да посланицу преподобном Симеону никоме не преда и не прочита.

како ће се молити Богу и преподобноме, означи му и дан у који ће, одслуживши свету литургију, над гробом преподобнога посланицу прочитати.

дошавши до српске земље и пришавши ка благочастивоме Стефану, даде му писмо од светога, а исприча му да носи и посланицу преподобноме Симеону, али му је, говораше, заповеђено да је никоме не преда.

Ипак и посланицу и посланика примивши радосно уместо онога који га је послао, веселом душом узвесели му се као пророку Божјем.

и тако у пуној одежди свештенства изиђе из светиње над светињама, држећи у рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и преподобног оца Симеона, изговори пригодне песме у његову почаст.

покадивши гроб преподобнога Симеона, и са многим умиљењем поклонивши му се као живу, свечано прочита молбену посланицу светога да сви чују.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1827. превео је Хорацијеву посланицу Де арте поëтіца, под насловом К. Орація Флакка о стихотворству книга. Своје стихове, оригиналне и преведене, штампао

Црњански, Милош - Лирика Итаке

„ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ“ 227 КОМЕНТАР УЗ „ЕПИЛОГ“ 231 ОБЈАШЊЕЊЕ „СУМАТРЕ“ 235 ПИСМА ИЗ ПАРИЗА 241 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ 275 УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША НЕБЕСА 286 ПЕСМЕ 289 СУДБА 290 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ

Био сам на крају света; место живота, видех једну благу, бескрајну, зелену светлост. 1921 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ Било је много повода томе, и узрока, што сам ја, тада, из Београда, отишао тако брзо.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

царева шћер и вирјела младића, који јој се љепши учини од и каква на овоме свијету чоека, те она у та час напише књигу посланицу те је пошље за њим по једној највјернијој слузи, у којој му пише да сјутра у ју | тро рано крадом до ње дође, и да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности