Употреба речи послаће у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

У Лајковцу јулија 1806. (заборавио сам датум). Прота Мат. Ненадовић. (Ово је Карађорђев додатак: П. П. Господар Ђорђе послаће своје момке тајно преко села, и кога нађе код куће, онде ће га убити и на точак метнути а кућу запалити.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Сахрањен на положају. Ствари његове и новац послаће се накнадно. — Па шта да ти кажем... не знам шта би радила и не волим о томе да ми говориш.

Црњански, Милош - Сеобе 2

О Трифуну Исаковичу није био ни чуо. Павла је наместио, да преноћи, у павиљону. Преноћиће, каже, као гроф. Послаће му и своју собарицу. Лепу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност. Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.

С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ђуро, сутра се мора извршити осуда. Па знаш, обичај је да се данас мало проведеш. Неки трговци одавде послаће ти понуде, а ево Митра и ових његових да ти праве друштво. Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Док год траје побожнога жара, Православних храма и олтара, Њеном гробу послаће се свећа, Венци вити од свежега цвећа.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОГДАН: Зар јој и помоћ обећа? ВУЈО: Обећа, дакако! Кад буде нужде, вели, и док се поразговара са поглаварима, послаће у Венецију једну тисућу црногорских соколова. БОШКО: Та брзо поче! БОГДАН: Брзо, бога ми, На нашу грдну несрећу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Литица јесте стрма, али вешти пењачи могу је савладати. У глуво доба ноћи, онда кад се нико не нада, послаће двојицу својих најхрабријих и највештијих људи да у расеклине на стенема углављују клинове од дреновог дрвета.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Свашто је много човеку досадно ако би што и најслађе било. Свет је свет и ништа овога света од видела света нејма послаће, а много доби гледећи га и то се досади те једва чека кад ће се смркнути да полежи и одмори се мало жмурећи му с очима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности