Употреба речи после у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Али међу колевком и гробом има и варијација, као: лептир, цвеће, рузмарин, девојка, испаран оклоп, венац лаворов... А после?...

рањеник што шкрипећи зубима, јечи, док му невешти лекари лагано хладним гвожђем коштицу из размрскане деснице чупају. После се утиша све. И ноћ, и ваздух, и рика топовска — све је занемело.

Ала су милостиви ти људи, ти ближњи наши!... Најпре ти свуку и кошуљу са слабог тела; а кад се после на њихову прагу смрзнеш, они те покривају — свиленим покровом... Последњи отпор српски у Банату беше на Томашевцима.

насилнике с огњишта нашега, у другој, положивши оружје, мирно примисмо гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке стенице кап по кап исисају... . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Више пута би, изненађен, рекао: „Ове жице имају срца, и плачу и смеју се: као после кише дуга на небу“. Он није имао прилике да види каквих великих излога од слика, и опет је знао разликовати лепо од

У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место. После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер он сам

успомене на прошлост, пуне туге и милине, пуне радости и бола, те сад њима пуним тужну празнину горке садашњости. После мале почивке отац се обрну меки. Очи су му још од суза влажне биле.

што се, чакљама и будацима наоружани, налажаху на обали дивље реке да из њених мутних недара ишчупају понеку кладу да после њоме своју сироту породицу загреју.

И он је, сиромах, доста пропатио! И низ њено бледо лице потекоше сузе. После ме погледа, жалостиво смешећи се: — О, пријатељу, ала си ти добар човек!

А моја болесна девојка уздрхталим гласом рече: — Опет ће бити — глади. Сирота!... После се лагано издиже, и мирно, оним меканим гласом приповедаше тужну приповетку несрећнога живота... ...

Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је облагао мелемом који му је добра моја тетка — могла бих рећи: добра моја мајка, јер ја мајчине неге упамтила

од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа глава клонула, груди су му се од бола таласале... Ко зна шта је у тај мах осећао?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ибо оно што сам се ја надао јоште после три или четири године сопственим пристарањем и иждивенијем учинити, то исто у време ове једне године својом милошћу и

Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити довека? Небесна прекрасна кћи б л а г о д а р н о с т!

” Наравоученије Ово се допада онима који туђе силом или с преваром узму, пак после изгубе.| 21 Курјак и коњ Стар курјак упази добра коња.

Не реци ништа чега се можеш после застидити, не учини ништа о чем се можеш раскајавати. „Рίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Баци ли реч ко, не

Провуче се кроз тесно оканце, и тако се наждере да после с пуним трбухом нипошто не могаше извући се. Јао њој и помагај, што ће цад!

” Младић који се паметно влада до осамнаест година, после тога све ће бољи и паметнији бити. А који се дотле размази и поквари, чудо велико ако се икада побољша, разве ако је

је одвећ мртав; каже му да ће сутра свадба бити у кући, да|ће се он тако нахранити да ће одебљати: „Дођи”, рече му — „после четири дна, пак ћеш барем имати шта изести”.

„Богатство ашче течет, не прилагајте срца. Блажен је само они богат који општеству добро твори и после себе лепо име оставља, а без тога ево што му вели Евангелије: „Безумне, у ову ноћ ћеду душу твоју од тебе искати!

Добро које може бити у ваше време, зашто да чекате да после вас буде? Просвештени архијереји и доброжелатељни разумни мирски свештеници, они су дужни на то народ склонити и

” — И тако живили су потом у великој љубови и миру. На петнаест година после тога умре дервиш Осман, којега монах Патермутије погребе, и с сузами облије гроб друга свога.

Ми пролазимо, ал' иду други после нас. Ко не мари за последак, о оном овде није реч. 95 Жена и муж пијаница Жена имала пијаницу мужа, и

Наравоученије Људи без потчињенија, без владјетеља и без крепких закона пре али после мораду пропасти, и што је горе, сами су себи курјаци.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

МИХАЈЛОВИЋА И ГОРДАНЕ ВУКОВИЋ 158 МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ 159 ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 160 КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА 162 ПОСЛЕ УЖАСА 163 РУЧАК У КУЈНИ ЗА СЕЗОНСКЕ РАДНИКЕ НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДОБРУ У ТУРИЦИ 165 ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ 167 НА

А овде у рову, у подруму битке, рђају шлемови на киши и хоризонт се љуља. Кад би макар преживели могли после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани, шлем се пресијава у блистању ветра,

Слобода ће (труни!) да награди труд: шлем да ти напуни као ноћни суд. 8. После педесет година (цветања или мрења? година тешких чамотиња? увирања ил врења?

Са стрељања се враћамо кући ко с посла, и док се у кујни подгрева вечера жене нам крпе рупе у оделу. После вечере прегледам домазлук: закрпим кров, подупрем ограду, накупим кишницу у каце и араније. Уто и спавању време.

Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет хладних ветрова продуван, после оволиког дувања, звиждања, и оволиког проветравања, питам се: одакле се толико осећа смрад коњушница, смрад камиљих

Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово! ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад, кад је све занемело, гласи овим треном кога испуњава сунцем

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

ПРАВИТЕЛСТВУЈУШЧЕМ СОВЕТУ 91 ПОСЛЕ ПРОПАСТИ 101 О ̓АЈДУЧКИМ ЧЕТАМА 105 ДНЕВНИК МАТЕЈА НЕНАДОВИЋА 112 ПОСЛОВАЊЕ У БЕЧУ 113 ПОСЛОВИ С РУСИМА 114 ПОСЛОВИ

синова: Николу, Петра, Григорија, Димитрија и најмлађега Симу, који је у Ћесарији учио војену академију и био кадет, а после са ћесарском војском ишао у Италију (он је 1813. године постао војвода).

од који’ само најмлађи његов брат Јаков јоште живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет српски, а ја одем у војску на Дрину. Његово име наћи ћете често у мојим рукописима.

су се навезли у Земуну, но не извезу се на Су-капију него поред града низ Дунав оду и изиђу на Борчу, изговарајући се после да нису могли од магле погодити Су-капију, али по свој прилици они су се бојали какве преваре и нису смели.

У то време чује се да ће ћесар Јосиф доћи у Срем, у манастир Фенек, да види где се профунта пече. Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса Андрејевић, мој стари познаник (он је рођен у Ваљеву, па убио Турчина и утекао

’ На то му нисам ништа умео одговорити, до само слегнем раменима. Цар примети на мени ту забуну и бригу, пак после неког кратког ћутања рече ми сасвим благим гласом: ,Мој драги кнеже, ја се од вас и од тога народа уздам и надам да

Али то што сте сада чинили и бунили се да сте тек после годину дана, кад би моја војска прешла и вас и ваше фамилије себи за леђима оставила!

међутим дође фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из Срема, из села Товарника, чини ми се, добар јунак и погибе после на Соколу, кад смо на Калкан јуришили). Тај Јован доведе са собом око 30 фрајкора.

Коча је био из јагодинске нахије, села Ланишта, био је најпре добар свињарски трговац, а после добар јунак.) Ово што ћу сад да вам пишем, причао ми је мој отац Алекса да су њему његови стари причали, а он није

Кнезови крили су главе, па кад у вилајету порежу све данке, долазило је по 7 или највише по 8 гроша на главу. После тога постали су читлуци, и јаничари завладају, који су имали у Стамболу великог јаничар-агу, а у сваком везирству опет

Тако су причали моме оцу да су читлуци постали који су до немачке крајине трајали. После рата изваде кнезови 1793. године хатишериф да у београдском пашалуку не буде читлук-сајбија ни ага, нити њиови̓

Тако су и сви други кнезови говорили, и опет су казали да ће морати сви од народа у Немачку бегати. После тога гдекоји се кнезови прикрију а мој отац, под изговором да рачуне прегледа, договарао се непрестано са

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО ШТА 97 РАСПИС 109 РЕДАК ЗВЕР 124 ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА 136 ПРВА БРАЗДА 171 ВУЈИНА ПРОСИДБА 177 СИГУРНА ВЕЋИНА 187 ТУМАЧЕЊА 190 ПРИПОВЕТКЕ РОГА Е, људи,

— Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље. А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе... — Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа..

— упита Ђура. Спасоје се смеје једнако и све више. — Шта ти је, море? Кажи, шта ћемо... — Нека стоји, казаћу ти после — рече Спасоје прекидајући смехом. Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати.

Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци! Магарци једни Зар да ми живину поморите!

Сељаци ударише у смех. — Та то је био чпорет — повикаше неки уза смех. — Знам ја — казаше ми после. — Крстио сам се ђаволској направи... — Ама јесте ли ви који чули што оно рикаше ноћас говеда по ливадама?

А он једнако загрће, док се већ не утаја. Још натрпа озго дрва, да добро сагори. Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!... — Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.

— упиташе остали. — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле... Ишли су људи, као на чудо те гледали... После, вели, нестаде их. Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... — А јеси ли их ти видео?

по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског

с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година,

да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали,

у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера. После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да

То ти је најпречи и најсигурнији лек. У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији. Боље иди ти у кафану »Код петла«. Ту је тек позориште и комедија!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он се одазва. — Акобогда? — У шуму! — Да ти кажем нешто! Лазар стаде. Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: — Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу.

Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану.

Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути. И после малог тумарања нађе је. И осети ластак души... Био је уверен да ће га та путања извести на пут. И то га је веселило.

— Не бој се!... Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на yцијано гвожђе... Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши...

— Ко је? Ко је? — загрмеше са свију страна. — Чекајте, казаћу!... Ево како је то било! Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. Тамо сам носио марви помам...

— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. — Хајдуке? — Јест. — Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...

Разумеш? Станко зину од чуда. — Н-н-не разумем! — Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после. Засад знај ово. Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!... Упамти!...

” Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше. И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. — Мо̓ш ли скочити? — упита га харамбаша.

Да ли видиш моју беду?... Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... Сузе су га полевале, а он је шапутао... Седоше за синију.

— А Иван? — Као запета пушка... Слуша што му се заповеди... Турчин се мало замисли. — Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси. Он је сјетан, невесео.

То су већ два јака човека у Црној Бари. Више ће вредити двојица него један. А после, Лазар ти је на синџиру. Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!...

Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!... Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... Чуда су те жене чиниле!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И спази, покрај пута, Са неког пања трула: Сав космос да заћута Да би се она чула. АПРИЛ Дажд мину као после гатке; Свод сличи пољу пуном ружа; Одасвуд гласи дивље патке, Зелено брдо пуно спужа.

КРАЈ Хоћу у твом срцу, после тамних јада, Да оставим једну носталгију дугу: Па све када прође, да се сећаш тада Са болом на срећу, с радошћу на

свемир насликан на валу што бега, Сав покрет просторâ у трептању листа — Љубав је без сутра вечнија од свега: Јер и после смрти још је увек иста.

Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

Једну ноћ вратив се из Великог већа, После речи које све знаше да плене, При пламену двеју догорелих свећа Откри љубавника у ложници жене.

Вода се светлила у висини, ваљда од многих звезда. ДЕЛО Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано.

Топли пролетњи ветрови су мирисали, и благе априлске кише уливале се у његове сребрне бразде. Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима. Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“ Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти! Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!

“. После тога ја још седим и не дижем се од стола. Палим још једну и још једну цигару; а она ми прича. Палим још једну и још јед

“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситијеве Басне, па сам ипак ишао у кафану да се нађем са Јоцом

С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.

од некаке тешке болести; и о неком другом доктору који се дао исецкати на парчета и закопати у ђубре, и кога су после нашли здравог и читавог, али, стога што су га прерано откопали, био је тек као мало, новорођено дете; приче: о рађању

Ја сам с мамом слатко вечерао. У неком полусаном, галичљивом и слатком расположењу слушао сам после вечере њене тихе приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао

То зна унеколико само моја мати. Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!

Гле! А како да те познам? Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам?

ви већ знате. Их, ала сам глуп! Па где је, опет, та квака? Као да су врата два километра од мене! Тога дана после ручка лешкарио сам на кревету и размишљао. Није вајде. Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак!

Да видим: — Море, шта ти је данас? Он се поче вртети, пруживши најпре врат и крећући раменима; па после поче издизати руке као што чини човек кад га сврбе леђа, или га стеже хаљина под пазухом.

Он позелене и — исплази ми језик. Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: — Чујеш, — рекох — хајдемо, болан,

Дођосмо. Мама се обесели и устумара. Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. После задимисмо. — Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица. Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај, па колико тек малих

Нико га није дирао, па чак ни несташна дечурлија која су после кише онако радо и весело газила по бари, ни она га нису дирала.

« А умео је ђаволски лепо да свира и да намигује, онако кривовратаст. Бечкеречки нотарош кад тера кера — обично после асентирунга — не може без њега; одмах: »Дај Совру — вели — дај, дај десну руку нашу«, вели господин нотарош, па му

Али то му ништа не смета (ни њему, поп-Ћири, а ни поп-Спири),2 да после седне за сто и да са осталим гостима једе редом све, не хтевши, ваљада, као добар пастир ни ту да се издваја од своје

Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак. На вратима га дочекује Неца гологлав и мало постиђен, пољуби га

усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем што би спадало у тај круг ствари. После погреба црквењак однесе одјејаније и требник, а попа угаси и замота свећу у добивену цицану или свилену мараму.

« Купи, па и то пошље кући. Од тих ствари после госпоја попадија изабере што јој се допадне, а остало добије у »плату« каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се

А после, и правила поетике веле да треба што више пробудити радозналост у читалаца, а то је, мислим, до сада већ прилично пости

Поп Спира је ударао лепо у тамбуру, а има још сад, после толико година, диван глас. — Ето, то је певао — вели поп-Ћириница.

Назвао га је чак »столпом православија«. И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и

А после ручка одмах отрча преко пута да их затекне за столом, да на лицу места види ефекат који је произвела својом кернштрудло

и играју неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве врло згодне и добро познате дуванкесе које чак и у Србију донесе понеки тестераш.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Доста је њима после само помен и молитва. И заиста, на тај дан, њихови, живи, долазе им. Износе им јела, пића и раздају.

кога изгрди и избије, већ би кришом из своје торбе преносила у Љубину, тобож да је то напрошено, само да јој се не би после још више смејали кад би морала да му пред свима, на очиглед, одваја од онога што је за себе напросила, и њему да даје.

А да га опет код себе, у колибу пусти, није могла. Стид је било да га тако, невенчаног, код себе прими јер: „шта би после за њу казао свет?“ А овамо, зима све јача.

Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво преврће се на

Он једва окрену главу да ме погледа. И, исто онако напућено, пркосно, гледаше ме као да ме испитиваше. И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре. Зими, у селу... и тамо вуци ли? пси ли? растргли је. Ко зна?

Ова га је дворила некако раскошније. Лепше му и укусније готовила, намештала... све по варошки. Али после варошанка као да се брзо засити Таје и одједном га остави.

А и не једе... Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му. А после од тога се она напије.

— Дêдо, и ове моје препој! И после пошто поједе сам оно што је напросио и нудио другима, раздавао, последњи би се дизао и стењући одлазио.

Просјаци, засићени, дају му тад од свог преосталог вина, ракије, да би га после мртва пијана оставили те да ту, на улазу, ничке лежи и ваља се до глухо доба ноћи...

— Па како? — Тако. Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.

Велике, црне али некако и чудно меке, меке — чак до туге меке. Газди се допао и узео га код себе, после га оженио, дао му своју слушкињу. С том женом имао и кћер.

Али њу је тешко наћи. Једва се за по неког памти да је тај „расковник“ нашао, имао га. И зато је после много богат био. Њега само жељка налази и чува под језиком.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

” За време целог шегртовања само је једанпут био бијен, и то што је господаров „ауспрух” у подруму крадом попио. После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара.

Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати. Изволите сести. — Хвала! Љуба седне.

Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама. После ручка Љуба се разговара са Савком. Све је у реду, само да зна како стоји са миразом.

Љуба, колико се у Савку заљубио, ипак није хтео да се дâ сасвим познати, да не би после на мираз заборавио. Савка се мало удали да бере грожђе, а Љуба се госпођи Јелки приближи.

Љуба чека да тата започне, али кад други дан, тата га још не пушта, а овамо ништа не спомиње. Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати. Баш су сами били.

Ту је само погодба главна ствар. Редић је врло практичан човек, па после ручка одмах на ствар пређе. — Дакле, допада вам се моја Сока? — Врло. — Шта судите сад?

Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави. Зевалић је био земљак Чекмеџијићев.

Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу. Када стигну у село Ј., траже бирцауз.

Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати. Љуба и чика-Гавра у једној су соби спавали. Још су се неко доба шушкајући разговарали

Сутрадан, кад устану, скупе се на фруштуку. Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати. После фруштука започе се разговор. — Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић.

— Службеница. Мило ми је било! — Збогом! — Збогом! Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, пасу већ после по сата далеко од госпође Персе. Када су кући дошли, почну наново размишљати. Љуба мисли како ће та ствар испасти.

Љуба је мислио: нећеш ме ухватити! Чика-Гавра није на то пазио, није га требало нуткати. После подне шета се Љуба са фрајлом Анком, њеном малом сестром и мамицом. Њему се Анка допада.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

неке напрегнуте одлучности као и без правог страха, чудно су потсећале на лица каквог узбуђеног становништва што су после снажног али некатастрофалног земљотреса излетела на улицу да се тамо у чуду и пренеражено питају: у чему то може бити

Па исто онако као што се, после таквог потреса, ни појма нема о ономе што ће да наступи, а ипак се нешто претреса, објашњава и пророкује о грозној

Ама побеснили смо ми, ја вам кажем Требало је да се умиљавамо а ми изазивамо и чикамо, после два рата. У место да смо је гладили и мазили, да смо јој ласкали док се одморимо, док се спремимо, док се опет

пуп вређај и после.... Па јел' то нека политика? Јел политика да вршља ко xоће и како xоће, мимо владе? А сад је све касно и сад треба

прекинула баш у оном тренутку, кад је завршавао своје топло и лепо писмо вереници, шаљући јој на хиљаде пољубаца, после чега је мислио да ревносно продужи читање за последње, одавно, управо годинама одлагане дипломске испите.

Та кобна и судбоносна вест која је ово после подне као гром, са узбуњене улице, упала кроз његов отворен прозор, најпре га је поразила, па је као неко што је

Па се после спремио и отишао на улицу, али не да се тамо што распита или сазна, него просто да види: има ли у атмосфери тога Београ

би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после подне на завршетку оног писма, те би гомила тим његовим речима с места морала поверовати и отићи кући да се спрема.

А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат

и мутних мисли што су ово после подне у најживљем врењу узнемирене маште куљале једна за другом па се тако упућивале саме неким незнаним путевима.

Примицао се дан ретке среће и он, искидан прошлим невољама, потпуно сам и повучен после свих патњи, са потребом оне живе узбудљиве радости очекивао га је као дан почетка своје душевне равнотеже и светлости

Један дражесни одмор што је настао после неиздржљиво заморне напетости за све време оне страховите ломњаве експлозива, задржа га на месту одакле је скоро цело

Африка

Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ. Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини.

— А шта бих био? — одговара он, узбуђен, и иде, пошто се Арханђел удаљује, ивицом брода да би ми био што ближе. После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов.

Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли. Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама. Не кажем да је зато белац гори од црнца, напротив.

Бацали смо им цигаре, које ће после исушивати, писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре

Бацали смо им цигаре, које ће после исушивати, писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору.

сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво

Дивим се својој жени како је она то одмах разумела и ниједан мој поступак није рђаво тумачила. Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

Узео сам штап и убио је. После ми је било жао што сам то учинио, јер није ујела девојчицу! Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“?

Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе. После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама.

СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље.

сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само трућао глупости о њој.

— „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Само немој да се ред измени, Да памјатник ти подижеш мени. ПРЕДСЛОВИЈЕ После изданија Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод

) Проклето Ева, оћи да превари свога муж! (Отвори Фала Богу опет сандук.) Мои красни живот! (Премеће новце, па после устане и протегли се мало.

ЈАЊА: Хе, хе, хе! Пак после, кад си не милуи, да си вучи за косу! МИШИЋ: И за тај је случај састарано. Ако се девојка, која је трефер начинила,

ЈУЦА: Ваљда ћеш да будеш принцеза? КАТИЦА: Али молим вас, само јошт две речи! ЈУЦА: Шта ће мени после остати? КАТИЦА: Боже мој, ја вам нећу ништа преотети. (Умиљава се.) Кажите ми, слатка мамице, медена мамице.

ЈАЊА: Да си помогним?! Да правим другу шупу, да купим други коњи, што ћим после да једим с моју децу? МИШИЋ: Чекајте да вам кажем што стоји у новина.

ЈАЊА: Пи, пи, пи! Господин нотариус, то је добра шпекулација!... да купим више коњи, па да и гоим и после колим Каква лепа профита! МИШИЋ: (Овај је луд!

ЈАЊА: (Нећи да ти чуе, проклету веру!) Господар нотариус, нећите мало да видите како је пала шупу? МИШИЋ: Мало после изићи ћу да видим тај несрећни случај. ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи! ЈАЊА: Шта ми једиш, једили ти пси!

ЈАЊА: Пак сад што ћите ви сос мене? МИШИЋ: да идете у варошку кућу. ЈАЊА: У варошка кућа? Па што ћи после да буде? МИШИЋ: Ако се докаже да су банке заиста фалишне, изгубићете сво добро, и можете доћи на робију.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А после опет настају бескрајне равни. Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљено дрво, багрем, или врба, па и неки коња

Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса. Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести.

Кад се, после, указа отуда, појави се као човек педесетих година, омалена раста, трбушат, ходајући раскреченим ногама, газећи на

Штапом, који је премештао из руке у руку, пипао је по степеницама, и спуштао пете тек после малог врдања. Ноге му беху пократке. А листови поднадули. Гарсули је носио црне килоте, од велура, и свилене чарапе.

Он, Гарсули, лично, жели да се види с тим официрима. Да се са њима мало поразговара. Он је уверен да ће их, после тога, проћи воља да траже отпуст у Росију.

Ако је Харах баш решио да те подунавске пукове касира, могао је то да сврши одмах после рата, а не сада. Људи су оболели, осиромашили, побенавили, од чекања награда и исплата.

је тврдио да су се Исаковичи, прво, уписали у списак који је ђенерал Шевич однео са собом у Росију, па да су, тек после тога, замолили да им ћесарка да апшит, да могу напустити аустријску војску.

Исаковичи су се бранили да је, њима, после толико година часне, и верне, војне службе, у Ћесаревини, речено да ће ландмилицијски полкови да се касирају, па ако

Они су тврдили да су апшит, из аустријске војске, добили у реду и да су се, после тога, мирне душе, могли уписати у Шевичеву листу, коју је однео са собом, у Росију.

Јего благородије Павел Исакович Влкович, дабогме, нашао се, после таквог разговора са оберкригскомисаром Гарсулијем, иза катанца – и то у оковима.

Овде ће га неко време још спомињати, као и тог кривоногог Грка, а после ће га заборавити и неће му знати ни имена. Ова варош иза њега, са тим високим, црквеним, торњевима, остаће као и то

Њему је било стало да се легално питање у реду реши, а шта ће бити после, о томе нека Енгелсхофен лупа главу. Гарсули је имао наређење да се рескрипт из Беча има да прочита људима, и, на

Теодосије - ЖИТИЈА

у повести вама који слушате, житије хваљенога свеблаженог Саве, који је у Светој Гори Атонској живео као испосник, а после је био први архиепископ и учитељ српски.

И овоје био почетак неисказаних Божјих судова, да као после животом, тако најппе y рођењу буде чудесно дете, јер то није ни било само дело људске природе, него и заповест

Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова. После мало времена породише га водом и Духом, просветливши га божастевним крштењем, и дадоше му име Растко, и у Господу

Ако ме кад родитељи усхтедну оженити, задржан љубављу према телу нећу достићи таква живота. Ни један дан не бих хтео после овога овде остати, да ме се како сластољубље овога света не би коснуло, и да против моје воље не одвуче душу моју од

залутао, стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у жалост и себе у стид велик, а после тога не бих ни постигао оно што желим.

оплакиваху живога као мртвога, говорећи: — О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад пре тога од нас побеже! О, наласка горег од губљења! О, ризо, жељенога, жељнима запаљење!

извољење његове доброте и милосрђа, да се светлост зашавши у гору не покрије као под мерицом и да се многи, просвећени после од њега, не лише светлости спасења.

И да плачем не дужим повест, сви знате да мати, отац и браћа такве до смрти жале. После тога смиривши се и страх Божји још више у срцу осетивши, говораху себи: — Види душе младих које предњаче и што је

А ови са сузама помоливши се, благодарише Бога, и љубазно грлећи благосиљаху га. А разбојници они после, дошавши к себи, говораху: — Шта нам то би да занети испустисмо овога младића и оне с њим?

А сазнавши после о светом младићу, и чији је син, пуцаху од жалоцти, тако да су и Лавранима претили да ће им се због њега осветити.

Тек после, укротивши сузе, могаде га прочитати. Дивио се саставу и сили речи, и разумевши укор о младићу који се због богатства

монах, оставши у манастиру Свете Богородице у Студеници, са иноцима који су од раније ту били посни канон свршаваше. После краткога времена узевши велики товар злата и сасуде златне и сребрне, ради дељења манастирима и пустињацима, пође

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Врло је вероватно, да се заједничке особине свих ових народа нису развиле после њихова настањивања на Полуострву. Оне су морале бити донете из пређашње закарпатске домовине, где су Јужни Словени

узајамно познавала и почела су осећати да чине једну националну целину, нарочито почевши од турске најезде у XВ веку и после великих миграција. Тада се родила свест о националном јединству.

Али је практична акција почела тек последњих двадесет година, нарочито после 1903. године, од оснивања јужнословенског клуба у Београду који се назвао Словенски југ.

исте патње и имале исте непријатеље, почеле су се приближавати и чак изједначавати, нарочито у прелазним областима. После ослобођења Србије Бугари су у њој налазили уточишта.

Нова бугарска држава, створена после српско-турског и руско-турског рата 1876—78. године, обрнула се у супротном смислу.

године, обрнула се у супротном смислу. После неких устезања, Бугари нове Бугарске усвојише за свој књижевни језик један дијалекат који их је највише удаљавао од

Пропуштена је повољна прилика пре 1878. године да се Бугари уједине са другим Јужним Словенима. Сада, одмах после ратова од 1913. и 1915. год. то је немогућност, то је утопија. Сви покушаји ове врсте осуђени су на неуспех.

У свакој прилици се на њих навраћа: опева их и прича у кући, увече поред ватре а после свакодневног рада, у црквама и манастирима, излазећи из цркве, приликом сваког скупа или сабора.

Од великог су утицаја на народну фантазију карсне реке, којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате пећине, бездане и сурдупине,

Осим тога, у оно доба несигурности велике задруге су имале већи углед пред Турцима и другим непријатељима. Па и после Турака, када је највећи део динарских земаља био у српским рукама или под Аустро-Угарском, задуго је било више задруга

Често имају старе читуље у којима је забележена њихова генеалогија. Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су славили

год.) и Карађорђева устанка (1804. год.). Њихових непосредних потомака је нестало. Нема племства: уништено је после Косовске битке и за време Турака.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ИГАРА 11 ЈУРКЕ 13 СЕМЕНА 14 ТРУЛЕ КОБИЛЕ 15 ЛОВЦА 16 ПЕПЕЛА 17 ПОСЛЕ ИГРЕ 18 КОСТ КОСТИ 19 И. НА ПОЧЕТКУ 20 ИИ. ПОСЛЕ ПОЧЕТКА 21 ИИИ. НА СУНЦУ 22 ИВ. ПОД ЗЕМЉОМ 23 В. НА МЕСЕЧИНИ 24 ВИ.

НА ПОЧЕТКУ 20 ИИ. ПОСЛЕ ПОЧЕТКА 21 ИИИ. НА СУНЦУ 22 ИВ. ПОД ЗЕМЉОМ 23 В. НА МЕСЕЧИНИ 24 ВИ. ПРЕД КРАЈ 25 ВИИ. НА КРАЈУ 26 ВРАТИ МИ МОЈЕ

загњури главу у шаке А овај је затегао свој поглед Затегао га од палца до палца Па хода по њему хода Прво полако после брже Па све брже и брже А онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на кажипрст Или је уопште не

око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна се рука једва подигне Да

кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми ничије кости Кажи нешто треће ИИ. ПОСЛЕ ПОЧЕТКА Шта ћемо сад Стварно шта ћемо Сад ћемо вечерати срж Срж смо за ручак појеле Сад шупљина у мени

кости свих времена Попећемо се на сунце Шта ћемо онда Онда ћемо расти чисте Расти даље како нам је воља Шта ћемо после Ништа ићи ћемо тамо амо Бићемо вечна коштана бића Причекај само земља да зевне В.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Шварц Рина Агнија Вукица Први полицијски агент Други Марија Ана собарице Софија Три чина се дешавају три године после предигре. ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића.

И АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе? ПАВЛЕ: Рећи ћу вам ја. Моја жена и ја били смо синоћ у позоришту. Кад смо се после једанаест вратили, прошли смо кроз ову собу – овде је одмах наша соба за спавање – и, колико сам ја видео, све је било

ПАВЛЕ (кад она ишчезне, дигне главу, после извесне паузе диже се и звони). ВИИИ МАРИЈА, ПАВЛЕ ПАВЛЕ: Госпођа је отишла? МАРИЈА: Да!

Даћете посребрене из малог креденца. АНА: Да, знам! РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете...

Леш је тек после шест недела нађен далеко низ Дунав, разуме се: деформисан, али је утврђено да је шест недеља у води, тачно толико

И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства. РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи).

Најзад се одлучим за Беч, тамо ће ми бити најпријатније, јер познајем Беч”. АНТА: Сасвим. И да се после два-три дана вратио, све би било у реду. СПАСОЈЕ: Али, не прекидајте, забога!... (Новаковићу.

Мислите ли ви да је то лако порушити све што је изграђено после ваше смрти? Варате се! За вас би једини излаз из ситуације био кад би се вратили тамо одакле сте и дошли и помирили се

СПАСОЈЕ: Ви? ЂАКОВИЋ: Да, пред изборе народних посланика нашло се да сам луд; после завршених избора нашло се да сам паметан. СПАСОЈЕ (забринут): О томе се вашем предлогу да размишљати.

Адвокат вели да би једини излаз био кад би први муж повео бракоразводну парницу, развео се са женом, па се ја после поново венчао са њом. И ја, право да вам кажем, мислим такву понуду да учиним њему. СПАСОЈЕ: Коме њему?

ПАВЛЕ: Како вас? СПАСОЈЕ: Па кад се после ваше смрти образовала маса код суда, позвани су сви дужници да положе маси своје дуговање.

СПАСОЈЕ (очајно хукне и клоне у фотељу заривши главу у руке. После извесне паузе он диже главу и пита тихо и непоуздано): Можете ли ви то доказати да је тако? ПАВЛЕ: Разуме се!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Они се тако не понашају ни седам минута после завршетка часа. Они се тако не понашају никад! - Зашто си бацио ту књигу, Слободане?

је и последњој будали постало јасно да је то због репа који му је Саша Албрехт прикачио јесенас, а наставничкн савет после водио истрагу пуна три месеца, без неких нарочитих резултата, уосталом. - Зашто си сео, Слободане Галац?

тврди да је и она, једном раније желела да оде, али није отишла, јер сви ми са шеснаест година желимо тако нешто, па после заборавимо и не одемо. Ја ћу отићи. довољно сам луд за то.

Мирисало је на креду и наше проклете ципеле, а после овога часа требало је да имамо још један. Узех једину своју свеску и пођох ка вратима, а Новак упита је ли то све што

Некада смо ишли у исти разред, али после његовог покушаја да наставницу избаци кроз прозор, он је престао да иде у било који разред.

Говорило се, затим, да је отишао у механичаре, а можда и јесте, само што после снимања филма о Татарима он то више није био.

Претпостављао сам да намерава нешто, али нисам могао да схватим шта. Из онога што ми је Рашида рекла после, кад смо се већ откачили од њега, схватио сам како намерава да физичарки намести игру с фискултурником.

ИИ Кад сада мислим на тај дан, волим да га се сећам без луднице која је настала после, кад сам се вратио кући, са замазаним ногавицама, и затекао оца како хода по соби питајући се шта је он Богу згрешио

- Нема много тога да се прича, мама. Бацио сам књигу. Профа ме избацио и то је све. - А после? Шта је било после. Весна је јавила да се ниси вратио кући. Тражили смо те, знаш?

- Нема много тога да се прича, мама. Бацио сам књигу. Профа ме избацио и то је све. - А после? Шта је било после. Весна је јавила да се ниси вратио кући. Тражили смо те, знаш?

Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још нешто?

мог разреда, али се не миришемо баш богзна како, јер он за мене на састанцима изјављује да сам проблем, а ја за њега после састанка да је пешкирче од сто боја.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне банке“ и

Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек

Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами. После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак.

Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро! Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо.

— Шта? — Да дођеш к мени, сазвао сам друштво, па да се мало картамо. Господар Софра мисли се. — Не браним. Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе. Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође.

— Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати. — То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити.

моју Соку бадава узео, без пребијене крајцаре; није донела ни своје дарове, већ је узајмила од своје другарице, па јој после вратила. Ти знаш како сам се оженио, ваљда си чуо. — Чуо сам.

— Не знаш ништа, ја ћу приповедати како је то било. — Чекај док дам донети вина, и онако је после подне, па да ми натенане приповедаш.

Оженио сам се први пут, но нисам био срећан, жена ми имала јектику, па је после пет година умрла без деце. Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до

Кад човек на вашару купује животиње, он гледи од какве је фајте? Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив?

Зашт’ да и ја то не чиним, нег’ да узмем којешта, па после да оставим богаљеве, да ме и после смрти проклињу што сам им отац био, а нисам крив?

Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји. Док је дете била, и после, виђао сам је, ал’ у мом послу и беди нисам узрока имао пазити каква је.

Црњански, Милош - Сеобе 1

ОДЕ ВУК ИСАКОВИЧ, АЛИ ЗА ЊИМ ОДЕ И ФРУШКА ГОРА 38 В ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА 52 ВИ ПРОШЛОСТ ЈЕ ГРОЗАН, МУТАН БЕЗДАН, ШТО У ТАЈ СУМРАК ОДЕ, НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ И НИЈЕ НИКАД НИ ПОСТОЈАЛО 65 ВИИ

И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА 99 ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ СВОГ БИЋА.

Тешка и пуна, лудо весела у тим месецима, она је после порођаја слабила и ружњала, постајала тиха, а окрутна према слугама и слушкињама.

обронка стрме обале, јаучући и плачући, све дотле док се оба чамца не изгубише у густим врбацима, из којих је допирала после промукла песма.

који пут, освећеном водицом и молећи га да се тамо не жени, као што то други чине, да се тамо не истиче, да и њу после позове онамо, да тамо не погине.

Неиспавано и слабуњаво, било је после све тише. Он поче да тихо певуши и да је љуља, а ћерчица му леже на груди и заспа.

Он поче да тихо певуши и да је љуља, а ћерчица му леже на груди и заспа. Спремао се топал, пролетњи дан, после кише. У баруштинама и врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву

Премештаху га сваки час, да умирује тај свет, који се сваки час селио. Знао је да ће га, одмах после прегледа, упутити на бојиште.

еј... То се после ширило, као запевање и кукање, по целој гомили, све до оних заосталих и последњих, који су газили до колена блато и

до оних заосталих и последњих, који су газили до колена блато и тукли се око првих бунара на које су наишли, трчећи после пустим улицама, за грајом пука што је одмицао, кроз град.

Чим су их, уосталом, извели ту на утрину, опколише их немачке тобџије, које су се после, крај својих топова, у мраку, видели како стоје, са запаљеним лунтама у руци.

пут ишли, почеше се дизати на колена и дошаптавати, дозивати, пригушеним гласом, и скупљати иза шатора, као сенке. После, када се појави Месец, постала је читава једна страна земље светла и, под мрачним брегом, читава непрегледна пољана

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

МАГИЈА 4 ВРСТЕ ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 5 ЈЕЗИК И ЛОГИКА ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 9 ПСИХОЛОГИЈА ЉУБАВНИХ ЧИНИ 11 СВАДБА И ПОСЛЕ СВАДБЕ 13 МАГИЈА ЗА ПЛОДНОСТ И НЕПЛОДНОСТ 14 ВИДОВИ МАГИЈЕ ЗА ПЛОДНОСТ 15 ЛОГИКА, ЈЕЗИК И ПСИХОЛОШКА ПОЗАДИНА МАГИЈЕ

Резултат магијске пробе, обично „немим језиком“, казује девојци с које стране да очекује суђеника: „После вечере удавача узима орахе и баца их кроз камин (оџак, димњак).

СВАДБА И ПОСЛЕ СВАДБЕ МАГИЈА ЗА ПЛОДНОСТ И НЕПЛОДНОСТ У нашем народу широко је распрострањено схватање да би сваки одрастао, полно

Зато и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи још пре брака, за време свадбе и после ње, у току брака, којима је циљ да се на магијски начин обезбеди плодност младенаца/супружника.

²¹ Да би се постигла тако жељена плодност, препоручује се и ово: свекрва треба да опере младину кошуљу после прве брачне ноћи, а воду од прања да проспе испод родног дрвета.²² За плодност се користи И ритуално купање.

Један од тих начина јесте да се нероткиња окупа у води у којој се породиља окупала трећег дана после порођаја и у којој се налази „постељица“.

Прво, ове обреде можемо, у зависности од тога када се врше, поделити у две групе: оне пре и оне после порођаја. Друго, у зависности од циља, ови обреди могу бити срачунати на временски ограничену неспособност рађања —

се и у следећем поступку забележеном у копаоничким селима у Ибру: Млада пре венчања прође између кључа и катанца, па после закључа катанац и каже: „Кад овај катанац откључам, тада да останем у другом стању!

“ Када жели да роди дете, она откључа катанац. (2) Привремена контрацепција после порођаја. Када жена после порођаја не жели да рађа за извесно време, „ваља да узме гаћник свога мужа и да га на

“ Када жели да роди дете, она откључа катанац. (2) Привремена контрацепција после порођаја. Када жена после порођаја не жели да рађа за извесно време, „ваља да узме гаћник свога мужа и да га на онолико места завеже, за колико

Неке, опет, после порођаја пробуше вретеном кошуљу у којој су се породиле, говорећи: „Докле бели да не црвени“, а то значи да док доје

⁶⁶ Када жена после порођаја жели да дуже времена нема деце, треба првог дана по порођају да под стрехом изброји онолико дасака колико

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За писма презрених несрећница које су после трећега сина заволеле човека с којим нису рађати смеле. За поруке у невештим стиховима које су твоји копљаници слали

ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ За бранковинску посну иловачу као мак црвену после кише, за необрађену земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

122 ПРАЗНИК 126 ШЕТАЧ 131 ПРИЈАТНО МЕСТО 135 ЦАРСКЕ МРВИЦЕ 139 МИС 145 ЛАЊСКИ СНЕГОВИ 147 НЕДЕЉА 151 ВИКЕНД 154 ПОСЛЕ ГОСТИЈУ 161 ИЗЛЕТ 166 ЗАМАК 169 ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДОБИО УЛИЦУ 176 ДАМА СКИТНИЦА 181 КЊИГА Како се човек уопште одлучује

Можда се то дешава тек кад, после много година читања, ту књигу, још ненаписану, не пронађе ни у једној књижари, ни у једној библиотеци, а жарко жели да

Неки романи подсећају на наш сопствени живот. Многи јунаци веома личе на нас саме. Али, после читања, на врху језика ипак остане неизговорена најважнија од свих прича – наша сопствена!

Тада седамо за сто и почињемо да пишемо, после безброј томова сабраних дела славних мртваца, пишемо као да је то први роман на свету – најважнији и једини!

потпис, сабирали оцене пред крај године, у њој је двеста пута записано неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана реченица: »Не ваља се китити туђим перјем!

Не мање вешт показивао се и Божић-Бата; успевао је неким чудом да на само Бадње вече, после узбудљивог ноћног лета, убаци испод бадњака кекс који се поетично звао »Адрија«.

Деца победе. Они невољени су после хтели да се реванширају, да покажу како данас вешто играју и како се више ничим не могу збунити, али време игранки

ТЕХНИКА НАРОДУ Првог дана после победе комесар Дуле Калпиш отвори калаузом тапецирана врата предратног Аеро-клуба у Узун-Мирковој и пусти напоље

Док су са вама, оне чују и без слушалица најдивнију музику. После једно сат и по дао сам Јелени слушалице да и она мало слуша Радио Београд, који је пуштао новогодишњу музику, али

Али знао сам добро да ће се Одри Хепберн кад-тад појавити. И појавила се, и то где — у биоскопу »Дрина«, после осамнаест месеци чекања. Из новина сазнадох да се удала за неког типа који се звао Мел Ферер, мислим.

) и њене очи напунише се сузама. Обоје смо осећали да нам је то последњи сусрет. Седео сам у сали још дуго после слова ТНЕ ЕНД, све док ме разводница није избацила напоље.

Љубав са платинастом Мерилин Монро, и са брбљивом Брижит Бардо, па после ње са Антонелом Луалди, начитаном Моником Вити и шашавом Џули Кристи?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Три дана су моја, а после макар вратове, то јест, поломили. (Одлази.) УГЛЕД 2. (КОД ДЕВОЈКЕ) ОТАЦ и МАТИ МАТИ: Али, човече, ја не знам шта ти

Зато ћемо јавити, докле јошт видимо. ОТАЦ: Ако вам је повољно, довече може бити прстен, па већ после видићемо. ПРОВОДАЏИЈА: То је добро, (младожењи) а? МЛАДОЖЕЊА: Ја не браним, да не морамо опет долазити.

МАТИ: Ајде, немој бити луда! Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи!

МАТИ: А шта ће, доста је и пробирала. КУМАЧА: Та пробирати, то није ништа. МАТИ: Ајде; па да гледамо после и тебе. КУМАЧА: Е, за мене има јошт времена. МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила.

ДЕВОЈКА: Ђаво га знао. КУМАЧА: Ваљда нас нећеш ни у сватове звати. ДЕВОЈКА Е, нећу да! КУМАЧА: Море, па после да нам кажеш како се с мужем живи. ДЕВОЈКА: Чекај док се и ти удаш, пак ћеш видити.

Како очи затворим, ето ти ми свадбе. Да га ђаво носи, сад опет уредили после Ускрса; зашто нису догодине? Лако је њима! Да, они мисле да је други луд. УГЛЕД 2.

) „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА: А, није тако, ја треба да вучем. МЛАДОЖЕЊА: Засад нека остане овако пак ћете после ви. ДЕВОЈКА: Ајде, кад сам погрешила. (Вуче.) МЛАДОЖЕЊА: Дакле: „Перете ли зубе?

ДЕВОЈКА: То, мамо, то! Знате како је из Шенићкине куће прелетела кокошка преко сандука покојне Маце Устићеве, па је после Устић узео.

ДЕВОЈКА (подскакује): Баш имам једно лепо име за њега! ОДЈЕЛЕНИЈЕ ТРЕЋЕ ШЕСТ НЕДЕЉА ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА УГЛЕД 1. (Соба мужевља) МУЖ (седи иа прегледа један протокол), ЖЕНА ступи ЖЕНА (трчи к њему): Откад те нисам

МУЖ: Лагали су они који су казивали: „Све је њено и Божије, новци су готови“, докле нису преварили, па после ни честите постеље. Ајде, кажи, чим су те оправили, шта си донела? ЖЕНА: А шта си ми ти купио откад сам доведена?

Зато паметно чине они који неће да се венчаду док се не положе новци. Какви су то послови? Човеку обећати, па после „што ти драго“. ЖЕНА: Кој је јошт тај муж на свету, који својој жени капе не купује? Муж жени капу!

МУЖ: Зато треба новце напред искати, а не да га после вуку за нос као магарца. ОТАЦ: Јесте ли ви, децо, полудили? МУЖ: Замазати човеку очи, па онда „на, рâни глобу“.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

узима Јован Јовановић Змај (1833—1904), веома плодан песник и уредник дечјих листова, који се, моћније но ико после њега, обратио детињству свога народа.

Васпитни учинци њихових романа, као и они дубљи, тананији, што остају у нама после сваке неспутане и изворне дечје песме, могу имати великог утицаја на изграђивање духовног профила детета.

где се то од њега очекује, а јесте на другом месту и на нижем нивоу, и то још у накнаду, то Недићу, а ни многима после њега, није изгледало вредно пажљивијег изучавања, нити су парадокс сматрали занимљивим.

Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде. У том случају нагло порасте вредност сваког тренутка, сваког сусрета и

је условила тема, запажамо и у песми Послије жетве Николе Шопа (1904—1982), у којој је насликан изненадни мир њиве после скидања летине.

Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли. После низа пустоловина његова играчка се, уз помоћ добре виле, претвори у живог кунића.

С. Егзиперија (шест превода на српскохрватском језику после рата!), испуни ме једна врста згађености. Нећу рећи да је Мали Принц дело недостојно сваке пажње.

непосредност преношења — то су одлике Змајевог концепта, и оне су заједничке свим вреднијим дечјим песницима који ће после њега доћи. Познато је да су се на Змаја најрадије угледали недаровити ствараоци, опонашајући његов поучни смер.

озбиљни романи, песме и приче, потонуше нетрагом; пораз наше социјалне књижевности био је тако недвосмислен да се после њега једно време сумњало у могућност било какве друштвене ангажованости у уметности.

У дечју песму — и у њу! — увукли су се немир, сумња, неповерење. Дечја поезија после Вуча неће на бунту превише инсистирати, али се неће ни враћати — бар не често — расположењима и вредностима што су их

Вучо је песник широког даха, разиграног, гранатог стиха. После надреалистичких опита, и свих сумњи с којима се поезија, у нашем веку, морала сусрести, Вучу је остало једно једино

На Једном месту напоменуто је да Коча креће на пут „под утиском привиђења“, а у епилогу се наглашава: Шта се после тога збило Није тешко погодити, И, штавише, нећу крити Све што може даље бити, Може свако, Врло лако, Својом

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Србине, Србине, не вређај пепео твоји праотаца! ШЕРБУЛИЋ: Али имате ли свести? Да дижем барјак, па после да ме обесе! ЛЕПРШИЋ: Ништа зато; за народност никаква жертва није скупа. ШЕРБУЛИЋ: Фала вам лепо...

“ Шта, опет да секу дуван на глави? Срам и стид да буде вашим ученима, тако народе огорчавати! Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било свирјепства пређе сто педесет година.

Иштите ваша права, пишите, доказујте, а немојте да се грдимо и ружимо. Зар после нећемо опет живити заједно? ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам увек говорио да се тако не пише.

ЛЕПРШИЋ: Богами, право кажете. Да гледимо да и друга села попале, бар ће после лепша бити. ЖУТИЛОВ: Пре тога била је битка на Томашевцима, гди и је врли Книћанин страшно потукао.

Ми стари пријатељи! СМРДИЋ: Добро, само да не окриве нас. ШЕРБУЛИЋ: Ја ћу потписати насамо пак после нека траже, кад извучем новце. СМРДИЋ: Закрпа је лепа.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

НЕНАДОВИЋ 155 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРБКИЊА 158 ИИИ РОМАНТИЗАМ 159 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 160 РЕАКЦИЈА ПОСЛЕ 1848 161 ЦЕНТРИ СРПСКЕ АКТИВНОСТИ 162 НЕМАЧКИ РОМАНТИЗАМ И СЛОВЕНСКИ РОМАНТИЧАРИ 163 УЈЕДИЊЕЊА ОМЛАДИНА

Ако доживи друго издање, она ће бити још потпунија и тачнија. А они који после извесног броја година — када се буду израдиле монографије о појединим периодима, утицајима и писцима — буду понова

опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни трага од духовнога живота, а Стара Србија поробљена, попаљена и опустела, после две велике сеобе, била је у очајном стању.

Али када је аустријско продирање заустављено, и када је аустријска војска после неколико неуспеха у Старој Србији стала узмицати, за Србе су дошли тешки тренуци.

мрзели Србе као зле госте у својој кући, сматрали их за аустријско оруђе у борби против мађарске слободе, а нарочито после пропалог мађарског устанка од 1704. Тек Јосиф ИИ узео је у заштиту Србе од гоњења мађарских жупанијских власти.

гимназију у Карловцима, 1794. богословију у Карловцима. После стогодишњих искушења и борби, Срби у Аустрији на крају XВИИИ века су задобили верску равноправност и грађанска права,

искушења и борби, Срби у Аустрији на крају XВИИИ века су задобили верску равноправност и грађанска права, и после неколико буна и исељавања дошли су до сношљивијега живота.

године, и узалуд тражио штампарско право. После смрти Курцбекове, његова штампарија је прешла у српске руке. Почетком 1792.

И значајно је да је он тим језиком писао нарочито после 1740, када је код Срба стао преовлађивати рускословенски језик.

штампана у румунском стручном часопису Ревіѕта цритицă-литерарă. И после тога он је читао старе летописе, кронике и историје и стално прибирао материјал.

Петровић је нарочито видео да је једини начин да се православље код Срба одржи ослонац на Русију и помоћ од Русије. После неколико његових молби, Петар Велики реши 1722.

свештеника, који су научили словенски и нешто латински, и који су својим знањем одскочили и у цркви и у школи. После смрти митрополита Мојсеја, 1730, Суворов буде од свију напуштен, и школа тавори до 1731.

Милићевић, Вук - Беспуће

Узалуд застајаше у празној цркви после других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама; чим се је дуже молила, тим се брже рушила њезина вјера са њезиним

Он провођаше дане гледајући на прозор у сиво небо и слушајући успављиво и мирно падање кише; после ручка разговараше с Иреном док је она радила неки ручни посао, причајући му штогод из својих ситних доживљаја, и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Умео је вешто и да позајми од неког, а још вештије да га после скине с врата. »Како, како — имађаше обичај рећи кад хоће да изврши операцију — како са здрављем; како жена, деца,

« И онда изиће с предлогом. »Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер, или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало...

Па како му је онда понуђен пехар жучи и из њега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас, једнако пијуцка из њега. Стога је још из ранога детињства постао песимиста.

Давно га је изгубио. И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети зашто је једна рубрика у »протоколу крешчајемих« празна остала, а у

оца, и њена милошта осладила му је рâне дане детињства, тако да је то најлепше и најведрије доба у животу Јованову. После је долазио сам јед и чемер. Мати га је јако волела.

— брани је Јова. — Кад је то било? — Море, зар је једаред? Да је једаред, па да човек рекне: Нека га носи ђаво! И после, да је само то... — Е, па оно треба само један да викне: Уа! — Није то, брате Јоване, »Уа!

Знамо ми све то! Постао си лиферант! Придижеш канцеларијски материјал ка’ јазавац кукуруз, па га после продајеш! Зато ћути па иди; па фали бога што се само на том свршило!

То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што кажу, »пофатао« му марифетлуке, па је после и он сам кришом писао »надгробна слова« и конкурисао Јови.

»Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!« рече он. И са овог дугачког практикантског стола размишљаше сад у коју струку да тражи да пређе, и

Неколико дана после тога, могла се читати изјава у тадашњем полузваничном органу којом прелази у странку која је на влади.

вели, још ни у једну странку нити је потпомагао, једино стога што је хтео да их хладно проштудира и процени, и сада, после дужег посматрања, испуњава и по форми оно што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас

Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Сунце седа, па се опет диже, После ноћи бели данак стиже, Шат и мене моје сунце дође, Шат и мене данак не мимође, Доће данак, сунце ће се дићи, На

“ један другог кори, Живо с' ради, ал нико с' не мори, Гледни само после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац

Помоз', Поло, ти сада менека Па ма после ја морô тебека. Тек што ово бија изустио, Ал' већ Пега с неба се спустио, Док длан о длан, до менека стиже, Мени

Онесвесну, ал' шта после беше, Шта чинише, куд ли ме однеше, Ја од свега ништа не знам друго До да лежа у несвести дуго, Па кад једном

Не би сад ми тако тешко било! Красно доба беше прамалеће, После кише бурне тио доба; Ми у поље изађосмо оба, Па гледасмо оживљено цвеће.

“ Твоје лице, као после ноћи, Кадано се зорица зажари, Ко би рекô да ће с' у немоћи У бледило скоро да поквари! Ко би рекô око твоје

— О не бој се, мили побре, После лоше биће среће добре; Српска пушка севка из грмења: То су, брате, предивна зламења.

19. И цвеће јоште брали смо шарено, На траву доле па смо после сели Под дрво какво које лади сено, И венце затим од њега смо плели; И проводећи време ту милено, Од уста пољуб

21. Са сузним гледом гледала је вече, Ка мени затим, а у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не рече, Јер ганути смо били предубоко.

58. Боже драги, за санак ти вала, Санче мили, после ноћи дане! Рука данка врућину је дала, Дрва ничу, шире своје гране, Од жалости, свакојаки зала, Те ме тако

7. Пет удари после подне, Скоро празна црква света, Нуто једне моме згодне Де у цркву право шета; Оде клупи, туна клече, Прекрсти

Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48. Затим рече: „То је лако, Јер имадо јединога; После њега све дојако Не погледа баш никога. Ох, он беше —“ ту ми узе Од очију трти сузе. 49.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Дај шта даш! После четири месеца у овој пустињи, учиниле нам се као султаније! А он у њих ко у рој мува! Оставиле су, вала, димије по

Викао јутрос. да му је женскиње довде дошло, да због жена ни царевина не ваља, да би нам боље било да их нема! А после и удатима забранио да долазе! ХУСО: Хасанага? СУЉО: Исти Хасанага!

Лако је аги горе на миндерлуку; гори мангал, иза крстā наслаго јастуке, а пред миндерлуком жубори наргила! И то после обилне вечере! МУСА: Јадно му је његово добро. Зар га не видиш како је уфитиљио?

ХАСАНАГИНИЦА: Шта кажеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Знао сам да ш пребледети! ХАСАНАГИНИЦА: Имотски кадија? Он, после седам година? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Хвала Алаху! Чујеш ли, Алах те радосним знаком опомиње!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш! После оног аге од буковине, кадија, свила и кадифа...

То ти је одсад цео речник! Шта каже, молим те! Да ја — ЈА! — не умем себе да поштујем! Да ја, молим те лепо, после свега, испаднем мојој сестри и никоговић! Фино, бога ми! Заиста лепо васпитање! А шта сам за њу учинио!

То ли је твоја брига? Не тичете ме се ни ти, ни ага, ни кадија, хоћу да свратим, да се с дететом опростим А после чини како си намислио! Али без тога ти нема свадбе, веруј ми, то ти кажем на време!

А како Хасанагу — Хасанагу! — да молим? Ја сам то замишљао сасвим другачије! Сад ја њега, после свега, да молим? Страшно! Све ми је пало у воду! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Није, ако уредиш да види дете.

А ја пред порођајем.., Па како, после свега тога, да му дођем у планину? Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала.

Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете. Па сам мислила: како ћу тамо дете да пренесем?

Тако је мени колевка кућу напунила... Првенац, после седам година... Самовољник, силник, отеро жену... А отеро је, да се пред њом не стидим. (Тишина.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке, и испод великих капија у хладу седе и разговарају се.

Тек кад се Тода окрену и боно смешећи се ману му руком, он се тад одвоји од ње гледајући је зачуђено и пренеражено. После венчања опет је било весеља. Јело се, пило, просипало до миле воље. Али тек у ноћ настаде права свадба.

Седи, дома нема нико да те чека. И мајка ти, држећи те заспалу на крилу, подаље, уз зид, седа. После отпочну разговори. Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви.

После отпочну разговори. Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви. После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.

њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин То после отишло...

твоја мајка слуша је жељно, клима јој у повлад, а на лицу јој се види задовољство што моја мати то њој прича и говори. После се ти пробудиш и онда вечерамо. Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно.

Твоја мати донесе што год од ваше куће, а и с оним што ми имамо, вечерамо заједно. После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре.

— Па такав је ред — одговараш ми озбиљно — мужу жена треба најбоље да дâ... Она може и после, што остане од њега, да једе. И затим, пошто ја напуним све џепове орасима и кестеновима, ти све онда дижеш.

И то хитро, озбиљно, са засуканим рукавима, уздигнутим шалварама, пазећи да се не упрљаш, ти у мах све то свршиш. После, пошто затворимо кухињска врата, држећи се за руку, смејући се, излетимо напоље, у башту и поток, те да нас сунце

Да чекамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гробља. Је ли — да је овако било? ИИ А после? Мајка је моја желела, да ја постанем оно што мој отац не беше, да повратим изгубљено имање, уздигнем и још лепшим

А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши. После си учила да шијеш и кројиш женско одело. И затим се опет врати кући да ту останеш. Али не!

светло; како ти се врат очистио од маља; подбрадак се испунио и заокруглио, а на јагодицама избила једра, нежна румен. После и рамена ти се испунила; тесне и уске груди заокруглиле се и издигле; пâс ти постао витак и обал...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали прст, с пуном кесом надежде. После шта је било, знаш, није потреба да ти поведам; и да срећа не донесе господина Варлаама, прошао би(х) куд нисам мислио.

Ето ти твој посао! Пак хоћеш да ти бољи после мене дође. Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини! Послати такога који ће ти хака доћи: и опет ти ј

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Костић ПЕСМЕ Садржај МЕСТО ПРОГОВОРА 2 МЕЂУ ЗВЕЗДАМА 3 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 14 ПОД ПРОЗОРОМ 15 ПОГРЕБ 18 ПОСЛЕ ПОГРЕБА 22 ОБЈЕСЕН 25 СИНОЋ 27 ЉУБАВНА ГУЈА 28 РЕЧЕ ГОСПОД 31 ГОСПОЂИЦИ Л. Д.

Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат' саде, да вам причам

Заблиста месечина са бледа покрова: — љубавни вампир то је и пратња његова. ПОСЛЕ ПОГРЕБА Сахранио сам љубав дубоко у земљу, де дуси и вампири свој конак узимљу.

Ох, не верујте! после рада тог оправљао се бог. Увиђô је, увиђô бесмртник, на човеку да само беше лик што вредан беше створитеља свог, а

бесмртник, на човеку да само беше лик што вредан беше створитеља свог, а друго све слаботиња и јад; ох, не верујте! после рада тог оправљао се бог.

Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ

Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!” Рече Варнава, игуман млади, а старац оде тако да ради.

Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!” Рече Варнава, игуман млади, а старац оде тако да ради.

Вајаоца Минадира, што лабиринт краљу зида, де ће краљу с ћерком својом после смрти да почива. Живо ради Минадире, дању, ноћу нема мира, неће бити таке зграде од Индуса па до Нила.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Караџића, стр. 101). А када је после тога дошао Вуку и позив Гримов да приступи томе раду, и упутство како га треба обављати, овај генијални и ко завичајна

и данас је, с малим изузетком, најквалитетније у овом роду, а без икаква изузетка то је најбоље обављени посао. После Вука, ова два аутора народне приповетке — казивач и скупљач — нису се увек најсрећније допуњавали.

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов,

и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.

па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици. Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога?

јако расрди и заповеди те га одмах окују и баце у тамницу; тако позатвара и његове људе, а галију му узме у беглук. После тога прође година дана, а у двору овога царева сина за њ ни гласа ни трага.

Цар се страшно расрди, окује га и баци у тамницу. После тога прође опет година дана, и ни за њ ни гласа ни трага у двору оца његова.

Она му одговори: — Синко, хоћемо га тражити. Иза тога спреми се и седне с дететом на галију па пође морем, и после дугога путовања по свету, кад дође близу града одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало подаље

Она то све призна, па се загрле и пољубе. После отиду у град па се венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако

А она кад види брата, бризне плакати, па њему око врата. После се узму за руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: —

дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета. После тога оправи се Стојша на пут, опрости се са сестром и зетом, па пође да тражи трећега змаја.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место? ЛЕПОСАВА: У хитости оставила сам, пак сам после заборавила. СОФИЈА: Жалосно је за сваку кућу, гди нема реда. (Брише фигуре.) Гле, гле, толики пра!

Сад слуга мора да има уредну вечеру. СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа. СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро.

СОФИЈА: Метне се у стакло што оћеш, па онда се наспе подоста шећера и затвори добро крпом, а преко ње бешиком. После се метне у сламу, па се тако кува полагано. МАГА: Нисам, ето, знала за сламу. СОФИЈА: Само треба истија кувати.

Тако, она виче, а ја певам, док не малакше, као оно човек од велике болести. После могу ићи по кући, и радити што оћу, само се некако кујне клоним, јер се бојим, да се опет не дими.

МАКСИМ: Па ајде да се мењамо. КУМ: Само да може бити, дао би ти за њу и полак куће. МАКСИМ: Па би се после кајао. КУМ: Само три дана да живиш с мојом.

СОФИЈА: Шта ћете више, кад је морао ићи на бал. ЈЕВРЕМ: На бал, Макса? СОФИЈА: Из почетка сам се страшила, но после мислим: кад сам загазила, да видим, на што ће испасти. Трпило се и тако доста.

Кад ју узедо, осам дана никад боље. После до шест недеља каља, ваља; али како прође шест недеља, помами се жена, и од оног доба сваки дан црња и гора.

НИКОЛА: Па шта је после било с бабом? КУМ: Шта је било; пала од муке у болест, и ено је сад лежи на асталу. Ја мислим да почнем тамо од

Или се боји; да ју муж не бије, или да се не разболи и не умре, па неће имати после откуд да живи, или кога да мучи. Али да не мислите да говорим у ветар, показаћу се сасвим умиљат. (Виче): Соко, о Соко!

Кажи да си ти то учинила, па ћу ја бити ослобођен. СОФИЈА: Најпре да се раставим од тебе, па после да кажем, да сам украла двеста дуката, је ли? МАКСИМ: Јесте, Софице.

ДОКТОР (гледи у Манојла, прстом показујући у звмљу): Јест, гљиве, и гљиве су врло пријатне. (Исајлу) После ћеш донети и датела. ИСАЈЛО: Шта је то?

Он како је забораван, неће ни знати да нема разума. МАНОЈЛО: Е, како то говориш; а да се сети после неколико дана, па још горе. Боље да му кажемо сад.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

чудо, моје високопочитајеме матроне, да се сада не расрдим и у љутини штогод против женског пола напишем, за које се после увек од срца кајем.

ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности. Заповедате пре подне или после подне? ПЕЛА: Ја би хотела саде. ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

да свари, да схвати Ограничени бескрај; море траје у одломцима, у блеску, тишини Паслике звучне слеђене у слуху После олује; и не можеш знати Ни право, тајно име тој модрини, Па кажеш: море, а мислиш на свашта, На летњи дан, на

И можда је зарибала машина Првога покретача, после чина Стварања сврхе која правда Творца; И свет се не исцрпљује у слутњи Испомераног свог преображења — Но верност

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

тучак и материца и семеноводни канали пред којим се млада професорка збунила и зацрвенела, па замуцала, а теби после те лекције било нешто чудно смешно, па си се кикотала ко шашава: мислила си да ту има неке мистерије, а од свих речи

где све васпитачице котрљају слово р и афектирају на мртво име, и да си положила из цуга све тестове, па мама после казала: „Није што је моје дете, али учитељица ми каже да је то заиста чудо и да још ништа није слично срела у свој ој

), ништа ти не знаш док базаш наоколо без везе, а време лети ли лети, па ваташ последњи тролејбус за твој крај и после се преврћеш у кревету, јер ти сви они призори не дају мира, све оно богатство и сав онај лепи свет, сви они излози, а

чак и на сунчаној страни улице некако осећа да сам помало заљубљен у његову Анчи, и сасвим сам сигуран да ме после оговара, а мене је тако лако оговарати — свакога дана пружам милионе повода за оговарање.

“ или „Реци, а шта се догодило после тога?“ Драге моје девојчице, читава та ствар подсећала је на оне грандиозне завршетке симфонијских дела Петра Иљича

најмање пет година, звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао се свега сетим и куцао на писаћој машини с помоћу два прста.

Да седим с пријатељима и клатарим ногама, ево овако (не, нећу пасти, не плашите се), па да после десетке одвајам увце и слушам радио. Оне дивне, заборављене шлагере ... На пример, „Звездану прашину“ и те фазоне!

Шта сам радила? Села на аутобус број тридесет и три и сишла с њега преко пута Аде Циганлије. После сам форсирала реку. Превезао ме Шуца — приватни превозник. Волим да Шуца довесла с оне стране Саве што касније.

Нигде. Модерно је шапутати или говорити у пола гласа. А свађате се — можете само у купатилу. Којешта! После сам отишла до свог чамца. Још кад сам била сасвим мала, матори ме је недељом водио на реку.

Мој матори написа једног дана белом бојом на прамцу „ЧАМАЦ“. После смо завезали боцу пивчуге за конопац и треснули је о корито — тако је брод доживео и свечано крштење, али је доживео и

мислим кад улетим у неко срање, одлазим до те Нојеве барке, завучем се у кабину и опалим један сан салвадор. После, када се вратим у варош, некако сам сасвим очишћена од свега, на часну реч!

њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и пет година! И све остало.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Хватам сену, жива птицо у пламену. ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве. Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Али ми је све то мало помогло. Ко се оженио, тај ме после псује и проклиње; гди сам био на даћи, ту ме попреко гледе, јер се боје да и њима не ломим погачу; те од свега ништа.

ЈЕЛИЦА: Ручају, али нобл, у три саата, пак до пет. Потом устану с ручка, аусфарују, у полак осам иду у театер, после тога вечерају, или, ако је бал, иду на бал. МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је.

ЈЕЛИЦА: Ја нећу поћи за другог макар шта радили са мном; јер је обично у романима да љубовници најпре страдају, пак после да се узму; иначе готови су живот себи окончати.

МАРКО: Но, комедије; и то да чујем! ЈЕЛИЦА: Ту је барон отворио с царицом бал, која се после заљубила у њега, и отровала се што није хтео да је узме. МАРКО: Па у Месецу зар има људи?

Мита: Нисам, које ми је врло жао, но кад сам после стигао, видио сам на брегу печене рибе у великом количеству; и то ме је могло увјерити какоје ватра жестока била.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Ту ли си! — чича заигра брком. — Сад ћеш чути пошто је лук!“ — повика старац, па штапом —пук! Причали после, уз тиху кишу: — Истукло теле старину Тришу, врућу му, богме, скувао чорбу и још му, кажу, отело торбу, у торби

„Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Ах, па она је отишла има већ десет минута. Чекала вас је пет минута али смо после мислили да сте се предомислили. — Непријатно. Гледао сам пажљиво на језеро и никако је нисам видео.

Не би иначе било хлеба. Риба је већ била под ледом. — Морали сте грдно пропатити? — И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку.

— Ваша ујна је из Сарагосе? — Да, то је јединствена ујна. Откако код нас не иде сасвим добро, после смрти мога оца, она је сасвим усвојила моје две сестрице. Пошто сама нема деце, мале су сасвим кћери за њу. — Зар...

— О, не бисте нам сметали Ни најмање. Виђамо се често; и после, ми смо стари вереници, рекли смо дакле све једно другом.

али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио! После кад сам видео, било ме је срамота да приступим; да не кажу: Ето приступа зато што је успело!

Када сам прошле године била тамо с мужем, ја сам се и као жена окретала за женама, толико су лепе. И после, то су велике, лепе жене, матроне; може одсећи косу, наруменити се, она остаје жена и никад не личи на мушкарца.

Међутим ми знамо какви су они. Када је била свечаност овде, ишли су у винограде да краду грожђе, и после их болели стомаци, и мајке морале да их бију. Славни јунаци, ти из Белмонтехе!

Доћи једнога дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и после, не то описати, већ из тога начинити нешто што ће имати своју боју, свој укус, свој тон, свој парфем, своју судбинску

Покушавам да мислим. Хтео бих да смислим нешто пријатно и да из тога после испредам даље мисли, лагано, све до стизања. То се зове бити спреман на сањање.

А после ћу морати на посао и све ће бити само стварност. Док приступамо ускоме хуентском молу, примећујем да се уз њега налази

— Ево вас натраг! Како се све свршило? — Врло добро. Као што видите, могли сте слободно поћи. Језеро се после сасвим смирило. — Ја сам био вољан, али се отац бојао. И после, кад се Зидар већ враћао...!

Као што видите, могли сте слободно поћи. Језеро се после сасвим смирило. — Ја сам био вољан, али се отац бојао. И после, кад се Зидар већ враћао...! — Жао ми је да сам вас забадава узнемирио. Обећао сам да ћу вас други пут употребити.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека. После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа.

њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отиш'о с њоме”.

сагледам чуда, да угледам рај; Да прегазим поља рујнога корала, Да походим дворе од чиста кристала, Па да причам после лепоту и сјај...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но грех је мој да сумњам у нове почетке после ове пошасти, и да волим патњу народа свог више но што се земаљске ствари волети смеју.

молим те, и непријатеље наше одби и бистре изворе наше крви сачувај за још једно стварање света да нам се тек после подвига на земљи небеска кроткост подари.

се заравни лопта главе, цароставници кажу и да је рођацима кресао полну снагу да се сувишни полет у земљи смањи И после декаде овог заната он постаде плотски мудрац мршав и свео, пун гвоздене воље.

Па то ми нико није реко! Зашто се са мном праве спрдње? Пошаљу ми зликовца најгорег, па после кажу: беше то брат праведни и велико се питање прави зашто га казних, само да ја изгубим милост цара!

Прво је све изгледало природно: близина, лепота, постојање, светост. После је све морало да се премерава, распознаје, именује, надокнађује. Од довршеног направило се незавршено.

стоји и букти над морем нити свиће нити се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено скупи и да се пепелом поспе по огњеној глави Зар ће се неко спасти ако у овај пламени стуб успе да уђе и

Све је спремно да се душа врати у тело, и да се тело врати души. Али после божанске правде, човек није само искупљен, није му само опроштено.

сјајем и стакленим мирисом метве Има један мост који се покреће и диже изнад Златног Рога ту доспе Лазарев син после троструког јуриша против Монгола среће га Манојло цар са обале вере поветарац Мраморног мора мери висину витеза и

је незнано, штедро ширином света, но како да се живи с твојим даром на који је свако лаком, са Примером који гали, а после је спорење с кваром'? Има ли склоништа иза твога брега, или у књизи твојој, вечној као жетва?

уз двери иза којих се спремају многомирисна јела четири стотине њих гладних други се бочно крај извора хладе после сахране жедни трећи је збор на стени мисле да су небовладни ови мршави и чедни смета им храна неће да виде мајку

обичаје и басме идите за науком правом и природном тамо где је има скупљајте по свету нова знања па ми причајте после шта је математика шта физика о мом стварању каже како су се расплеле клице које давно посадих шта сад оне раде

у птици што непомично стоји у костима што се усправе на обронку да једночине у човеку који се прућио да спава после заветине и подсећа ликом на супротне стране из страшних снова а снег их је све прекрио ко осмех но снега нема на

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Више врата лево и десно, а позади велика стаклена. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА (пре отварања сцене позорница потпуно празна. После извесног времена отварају се задња врата и улази читава гомила жена и људи.

Цела породица је у црнини и погружена. Сви ћутећи заузимају места. Мушки после извесне паузе пале цигарете, а женске радознало разгледају намештај и све око себе, проговоре шапатом међу собом или

адвокате, који долазе у општину, и сви ми они кажу да нигде у закону не пише да се тестамент отвара четрдесет дана после смрти завештачеве. АГАТОН: А мислиш ти да ја нисам распитивао? ТАНАСИЈЕ: Па оно, сви смо се распитивали.

И да хоћу, не могу. АГАТОН: Е, бога ми ћеш да причекаш, јер ту своју жељу да се тестамент отвори четрдесет дана после његове смрти покојник није само онако казао, него је то написмено изјавио, на записнику код суда.

вели: ја ћу мојој фамилији четрдесет дана, па да себи обезбедим тих четрдесет дана жалости, а не да ме од првог дана после смрти грде и оговарају. САРКА: Ију, а ко би га грдио?

као ожалошћена породица; нека иду за сандуком оборене главе; нека долазе на све парастосе и нека ми пале свеће, а после, кад се ја охладим, нек се и они охладе. ТАНАСИЈЕ: Па добро, кад већ мора, нека му буде.

ДАНИЦА: Изгледа да су сви блиски род покојнику? АДВОКАТ: Да, вероватно, али ће после отварања тестамента бити то у сразмери према своти коју им је покојник оставио. (Чује се галама.) Ево их!

ДАНИЦА: Ја бих тако волела да се вратимо у онај стари стан. Била је, истина, мала кућа, али смо имали баштицу, а после, не знам, али ми се тамо допадало, можда и зато што сам скоро цело детињство провела у тој кућици.

АГАТОН: А уклонићу се и ја, нећу да изгледа као да сам га нарочито очекивао, него ћу ја после наићи као случајно. ТАНАСИЈЕ: Јест, јест, да се разиђемо! (Сви се разилазе у своје собе.

У записнику на коме је изјавио жељу да се тестамент отвори после четрдесет дана, додао је и ово неколико речи: „сем ако старалац нађе за неопходно да другаче поступи”.

АГАТОН: Ама, чекај, брате! Ја то износим више онако, као предлог. После можемо разговарати о томе, па негде скресати, а негде и додати погдешто. Будите само стрпљиви!

) ПРОКА (после извесне паузе): Мој брате, мој брате, ко се овоме надао? СИМКА: Овако изиграти фамилију! ТАНАСИЈЕ: Изиграти?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А после и завет очев. Још и та могућност. Било ми је тешко. И пожурих се да утонем у онај народ, који је већ преживео ове прве,

Ко ће вас хранити? — говорио је дебељко откопчавајући прсник, па завуче руку у недра и поче да се брише. — А после, где ћу ја овакав? Нашли би ме од прве — и он се задовољно насмеја. — Штета би велика... — Ћут!

Строј... па молитва. Око тога нешто беше... Треба командовати „капе скини!“, али да ли пре трубног знака или после? Поборавио сам те ситнице, и запитах Траила да ми објасни. — Ништа немаш ти.

Само нареди трубачу да свира „збор“, онда преброј војнике и изиђи потпоручнику на рапорт. Он врши молитву. А ти после ради шта ти се нареди. Пошто је Траило упростио ствар, то се завучем у шатор да видим како изгледа. За мном уђе и он.

Само онда када су одвучене каре за попуну муниције, у ово свечано расположење се увлачила нека слутња. Мало после вратиле су се каре и као да стењу под теретом шрапнела и разорних зрна.

То нам је исто рекао и командир, када смо подносили рапорт у четири часа после подне. Чињене су последње припреме. Посилни су довлачили сандуке официра, подофицири су слали војнике у варош да им

и во вјеки вјеков. Амин. Као да ишчезну оно колебљиво стање... Нека тако буде. И биће. А после овога као да настаде неки прелом у душама; људима овлада ново расположење И решеност... зачу се команда...

Мораве, када је Танасије Првуловић излетео из једне куће са закланом кокошком, па је махао кроз ваздух да би јој после лакше перје почупао. Видела га цела батерија, чак и командир.

Људи су мртви — Говорио је командир често војницима. Иако су војници поступали по његовом наређењу, ипак, после неколико дана марша, примећено је како су груди неких коња рањаве.

Можда нам је ово последња безбрижна ноћ... Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи.

Допире однекуд самртни ропац. А из кафанске собе, где раде лекари, чује се ужасни крик. Мало после износи болничар људску ногу и баца је негде иза куће, као какву цепаницу. Сунце је припекло, задах да загуши...

— чисто завапи наредник Милутин, вођа попуњавајућег дела. Тај коњаник објасни нам унеколико ситуацију. Аустријанци после пораза на Церу беже главном снагом ка Дрини. Овде су само њихова доста јака заштитна одељења.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Овако... незгодно: сами обоје !« После стаде да мисли о школском одбору И осети да га обу зима његова обична бојажљивост.

Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...« »Рекоше да је много лепа и млада...

Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији. Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао ...« »А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори...

— Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад. — Јесте ли гледали учионице? Колицна је моја, а кметови спремили педесет ђака.

Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак. Људи почеше долазити. После пола часа заседе цео школски одбор у школи и поче да уписује нове ђаке.

Упис се већ завршује. деци се наређује да сутра дођу сви у школу. Гојко и Љубица се договорише да после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари, које се морају одмах набавити.

— О, како је дивно! узвикну Љубица после дужег ћутања и посматрања. — Овде треба често да излазимо са децом. — Јесте... да... нарочито је мени за земљопис...

— Овде треба често да излазимо са децом. — Јесте... да... нарочито је мени за земљопис... — Хоћете шљива? рече она после дугог ћутања и гледања, па му пружи из руке неколико комада. — А, хвала! ...

Тако је то, братићу мој. Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше. После подне таман почеше рад, а уђе Стојан и јави с прага: — Ево иде учитељ брезовички.

За то време Гојко нешто живо преговараше са Стојаном у својој собици и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци

рече Љубица. — Ни најмање. Ја сам учествовао због друштва, а и због ручка, за који сам знао да ће се давати после прегледа школе. Они се кренуше кроза село. Путом се водио говор само о раду у школи.

за његовим очима, па видевши ко долази, намргоди се и заузе неки одсудан, само њој својствен положај ишчекивања. После јој се учини веома незгодно да баш тако отворено покаже, како је раније опазила госте, па их сад ишчекује.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Погледај, војно, погледај, Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Уседни коња, па бежи, Да ми не речеш до после: Превара што ме превари Јоште у двору таштином. Погледај, мори девојко!

Погледај, мори девојко! Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Узметни венце, па бежи, До после да не говориш: Превара што ме превари Јоште у двору мајчином. 52. Ао коно, нама другарице!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

МИЛУН (после краћег размишљања): Стефане, напред! ЈЕЛИСАВЕТА: Његова глупост превазилази сва моја очекивања! (Милун, са пушком

И да дрвеним мачем не могу да се одбију ударци челичног? ЈЕЛИСАВЕТА: После мачевања, то би могло да служи као ситнина за потпалу!

И немојте да ми седите на асталу! То је друго! ЈЕЛИСАВЕТА: После немој да кажеш да ниси упозорен! МАЈЦЕН: И угасите ту цигарету у канцеларији!

СИМКА: Где рекосте гушчетину и пачетину... Пре рата се белела река од гуски и патки! Није се могло тренути после ручка од гакања! А сада нигде перцета, ни за пахуљицу! (Јелисавети) Јесте ли видели како је река близу?

(Јелисавети) Јесте ли видели како је река близу? Док је мој покојни мајор био жив, после ручка седимо овде, једемо кајсије, а он коштице са веранде баца у реку! ЈЕЛИСАВЕТА: Муж вам је био мајор?

ту шајкачу носио на глави; на једној сахрани је шајкачу скинуо с главе, да ода пошту умрлом; шајкачом је обрисао лице после умивања; у шајкачи је мућкао коцкице, са једним железничаром; машући шајкачом, разгоревао је ватру у шпорету; седео је

) СИМКА: Јеси се смирила? ГИНА: Смирићу се кад умрем. СИМКА: Јеси могла бар мало да тренеш после свега? ГИНА: Да тренем? Поред тебе и твојих глумаца? СИМКА: Ја сам их стишавала колко сам могла...

МИЛУН: Ко прича? СИМКА: А шта је било са Анђом? МИЛУН: Карамарковић? Њу су, чујеш ти, убили после! Спремала се да иде код шћери, на бабине. А они ти упали. Чуло се споља како она изнутра запомаже!

Спремала се да иде код шћери, на бабине. А они ти упали. Чуло се споља како она изнутра запомаже! А стража је после привела овога њиовог! (Филип је живнуо, као да је примио поруку.

А код Чехова налазимо људе уморне од свега тога. Скупили су се, после свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом сунцу, уједају, зевају и

СИМКА: Нећемо правити питање око кирије! Преноћите, и не мислите на паре! А после полицијског часа ионако не бисте смели нигде да се макнете! Још би ми требало да и вас носим на души!

Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца. Софија, после пливања, брише косу. У мраку, са стране, у први мах невидљив и за публику, стоји Дробац.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

УЗ „ЕПИЛОГ“ 231 ОБЈАШЊЕЊЕ „СУМАТРЕ“ 235 ПИСМА ИЗ ПАРИЗА 241 КОМЕНТАР УЗ „ПОСЛАНИЦУ“ 275 УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША НЕБЕСА 286 ПЕСМЕ 289 СУДБА 290 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ 291 ПОБЕДИ 293 КУГА 294 ПЕСМА 296 РОБОВИМА 297 НИКОЛИ

Једино лепо, чисто и верно. Да живи камен и рушевине! Проклето што цвета у висине. Ми смо за смрт! ТРАГ Желим: да после снова не остане траг мој на твом телу. Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ...

НОВЕ СЕНКЕ Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне. Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно

Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту.

Смешећи се почаст бих шинуо и тихо рекао: Јер сам мушко. После да је годинама туда нема. Једно вече да, изненада, опет, туда лови, и звездана, мајска, ноћ да ми је на груди, рујну

УЗ „ПРОЛОГ“ Овај пролог био је написан, и штампан, уз прву збирку песникову, која је изишла у Београду, после првог светског рата, под насловом Лирика Итаке.

За време рата, ограниченом броју читалаца Савременика, у Загребу, те су песме остале само једна литерарна епизода. После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба.

У томе је била њихова тајанствена судбина. Наша родољубива поезија после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића.

Попа су спасли наши кумови, Ђуђини, који су га бацили у шарагље и прошли кроз Иланчу, са људским главама, на вилама. После револуције, породица поп Митина остала је без куће и кућишта.

Трећи син Јованов, Јања, напустио је сво ју веру и био је после тога као мртав у породици Путника. У породици попа Ненада, најмлађег сина Јована Путника, нарочито су се поносили

Панта му је исплатио дугове, а ја сам се из тог брака родио, у Чонграду (– као и Геца Кон, мој издавач –) тек после пет година брачног живота мојих родитеља.

У Иланчи је после тога посетио пчелара, који је вршио и занат ковача и тесара мртвачких сандука. Мој отац је изабрао себи сандук,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

И таласи су је носили, витлали и бацали овамо, онамо; али лађица, као неким чудом, издржа све непогоде, док је, после дуга лутања, море не избаци на камениту, пусту обалу једне далеке, непозна— те земље.

Тело је човеково било смртно. Први је човек живео и умро. После њега људи су се множили, рађали и умирали, а Анђео смрти примао им душе и односио Богу а мртва тела њихова остављао

које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.

шумама, с дивљим магарцима, пасао је траву, као говеда, и длаке му нарастоше, као пера у орла, и нокти, као у птица. После, наређењем Божјим, мушица је, на исти начин, упропастила и оног неправедног судију који је осудио на смрт Сина Божјега.

Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну.

Ђаво је свирао вешто, тако лепо да су сви били занесени, очарани. А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге —

“ Мат. ИИ., 16. У глувој ноћи безљудних пустара Бежећ пред мачем крвника Ирода Девица — мати с чедом се одмара После толика пута, мучна хода.

Сви стоје бледи Од страха— Свако задивљен гледи Где се далеко у висини Бели ко мало клупче праха... После се вијор спусти Ко меко, бело крило И опет дете метне На место где је било.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ја ћу вам причати о том срећном племену, иако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада Нити икад после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...

Зар ни по чему није чувена? Рибар се замисли, пусти мрежу из руку, па као да се нечег сећа. После дугог ћутања рече: — Кажу да има у Тој земљи доста свиња. — Зар је само због свиња чувена та земља?

Један је опет одликован што се после учињеног великог дефицита није убио, по глупом дотадашњем шаблону, већ је дрско узвикнуо пред судом: — Ја сам назоре

“ Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама, поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако

— Збиља, волите ли пастрмке? — упита ме после извесног ћутања. — Нисам их никад јео. — Штета, то је врло фина риба. Управо специјалитет.

први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови луди, добио добре лиферације на којима је зарадио велики капитал.

Разуме се, после тога његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“ Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева

“ Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је одговарао родољубивим и језгровитим говорима.

ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа као од ситних звездица оплетено. После тога настаде дубока, тиха ноћ, и родољубиви грађани дивне земље Страдије, уморени вршећи узвишене грађанске дужности,

Сваки шеф одељења у министарству има преписку са по једним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра преко његових личних секретара. — То је онда ужасна администрација? — приметим.

Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих. Чиновници немају кад од аката да дигну главе повазда. После малог ћутања, продужи министар: — После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити

Чиновници немају кад од аката да дигну главе повазда. После малог ћутања, продужи министар: — После тога, ја сам удесио да свако село има добро уређену читаоницу, која мора бити снабдевена добрим књигама за ратарство,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес. Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...

Но гле, Видроња све више узмиче, што то!... Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.

— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: — Па што, лепша је од тебе. — Кад је лепша, ти иди њој.

кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково. То ви је...

Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас. Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу. Где ли им је памет?...

— Шта, зар су се одавно погађали? — Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. А ларма још траје. Само ко је био нем — није ништа рек'о о бегству Миличином...

Разуме се да ни хитне депеше нису смеле бити без »понизног« јављања, а Главна Контрола после има муке док реши: како да рачуна ту »понизну« реч — у званичну или приватну.

« После су ову понизност пренели и у свој кавански живот. Седну у »Трбоњину пивницу« и траже »у понизности пет пива...

« Најзад су ту понизност некако привезали и за његову »вешерку«, — али о томе после. А он је у младости, веле, био други човек.

Разуме се, да је ова последња особина морала пасти у очи претпостављенима, и онда није ништа чудно, што га, после краћег времена, видимо као управника једног великог завода.

Па ко је крив? Зар он?... Та он је тако искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег разговора, видео је да свака има само две жеље: да се допадне и да се уда... То га је много плашило.

«... О, часни га убио!«... и да богме, ова му реченица заврши тај низ мисли... Ћутао је дуго и пушио. Тек после дужег времена чуло се избијање школског часовника. Била је поноћ.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА (разумела га је, па се окреће Даници): 'Ајде, оцу кафу! ЈЕВРЕМ (после извесне паузе, пошто је размишљао мало): Овај... Павка... имам нешто важно да ти кажем...

Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца брука. ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било.

ЈОВИЦА: Остави, бога ти, то, па да разговарамо као људи. ЈЕВРЕМ: Па седи, де! ЈОВИЦА (сео, па после извесне паузе): Видиш, Јевреме, а знаш и сам, послови више не иду. Разлабавило се нешто па не иде.

стало до тога, а ја пристајем и да поделимо, да ме пустиш прво мене једно две године, колико знаш да се помогнем, па после ти иди, ако хоћеш, у скупштину. Ево, ако хоћеш, и уговор такав да правимо.

ЈОВИЦА: Па јесте, право кажеш. ЈЕВРЕМ: Друго ти! После, што кажеш, ти умеш и да се нађеш, умеш да говориш... ЈОВИЦА: Јест! ЈЕВРЕМ: И ако ме само послушаш.

ПАВКА: Промишљај Ти, ако, ако; а ја већ знам шта ћу! (Оде.) XВИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (после мање паузе): Сад ми дошла... као да је сад време томе. СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања.

Што не говориш, забога? (Одјури.) XX ЈЕВРЕМ, СПИРА ЈЕВРЕМ: Што не иде, не иде! Ако хоће после избора, добро, можемо да разговарамо. Па онда... ко зна да то није и нека замка? СПИРА: Каква замка?

ЈЕВРЕМ: Па знаш како се праве замке и подвале уочи избора. То може лако бити. Нећу да чујем. Сад нећу да чујем, а после избора можемо разговарати. Иди, Спиро, тамо у собу па им тако реци: после избора можемо разговарати!

Нећу да чујем. Сад нећу да чујем, а после избора можемо разговарати. Иди, Спиро, тамо у собу па им тако реци: после избора можемо разговарати! XXИ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (доноси једну хартијицу): Даде ми ово цедуљче господин Срета.

Мене је чисто страх! ИВКОВИЋ: Па, ипак, нећемо се ми посвађати. Не бојте се! Ко победи тај ће после опростити своме противнику... Зар не? (Гледа у сат.) Имам рочиште које не смем да напустим.

СЕКУЛИН: Чудо божје! Званична исправка, па свршена ствар. Зашто је бог измислио званичну исправку, него за то? Па после, ја то тако удесим да то и није насиље, него доброчинство.

МЛАДЕН: Тако... у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда... (сећа се) долазила је и наша госпођица Даница... ЈЕВРЕМ: То остави...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу! И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!

— И ово је у деветнаестом веку! После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега! У цивилизованој Европи! Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима!

А писао је о многоме којечему. Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.

би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише. Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.

И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!? Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује

наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је. Заустави се на фамулусу.

И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана. И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?!

Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе, него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана,

Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера. Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу,

А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.

могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.

А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком. А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ПЕСМЕ Садржај ЧУДНИ ЉУДИ, И МУДРИ И ЛУДИ 3 ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА

ОПЕРИ 21 У ШКРИПЦУ 23 ЈЕДАН АФРИЧКИ ПОГЛАВИЦА 24 НАЗАДАК 25 ПРИКРИВАЊЕ 26 БРЂАНИ У ТРЦИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ 28 ВАТРОГАСЦИ ПОСЛЕ ПОЖАРА 30 ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО 32 ЧУДНОВАТ ДАН 34 КАКО СПАВА ПЛЕМЕ РОГОГУ 39 КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН

КРАЈ ПОТОКА 231 СУША 232 ИЗВОР 233 ЈУН 234 РОСА 235 ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 236 КУПУШЊАЦИ КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА

КРАЈ РЕКЕ 237 ОКЛОПНИЦИ 239 ПОСЛЕ КИШЕ 240 НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ 241 У ЛЕТО И У ЗИМУ 242 ЗЕМЉА У ПОНОЋ 243 ЖИВЕТИ КРАЈ ДОБРЕ ПИЈАЦЕ 244 ОГЛАС 245 ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ 246 ПИЈАЦА НА

КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ Два месеца је Пепо лежао у кревету, И јутрос ишетао на снег где се светлост ко сребро точи.

Нигде није добро, а најгоре је, иначе, Кад човека туку не дајући му да се исплаче. ВАТРОГАСЦИ ПОСЛЕ ПОЖАРА Посматрао сам ватрогасна кола Кад се, покуњена, са пожара враћају: То нису кола, то су кола бола, Клонула

У опојној месечини не миче се ни трава Великог поглавицу да не разбуди. У Африци, хеј, у Африци, после поноћи Све има вреле и врло уморне очи. У Африци Племе Рогогу Од силног весеља Спало с ногу.

Ух, ух... Шта то чух! Па зар су и то знали... — А шта су крали? Е, то је већ тајна Коју чува месец кад после поноћи сја. Али њихове су крађе биле јавна тајна. О томе се и до данас понешто зна.

С трпеза, после ручка, поткрадали су мрве. На све стране дизали лукове и стреле, И још, за пецања, један другом Из дрвених здела

шта би било да им се није мрзела родбина, И да им је брак потрајао двадесетак година: Једно време би се волели, а после би Свађали се и мирили, како кад, по потреби... Ромео би се угојио, а и Јулија Постала би пунија и подбулија.

би се по граду јадао како не уме Да се излечи од ишијаса и од реуме, И изгледао би поприлично гнусан Кад се ували, после ручка, у сан, Па захрче, да се тресе Верона, Као кад пролази камион од десет тона. (Камиони у Ренесанси!

Кажи, ко је завереник! На кога се човек може Ослонити, и у постељи од злата Одспавати, после ручка Три до четри сата?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Шта бива са јегуљом на светском плодишту? 52 XВ. Покушаји и неуспех истраживања о судбини јегуље после мрестења 54 ЧЕТВРТИ ОДЕЉАК: ДОПУНЕ РОМАНУ ЈЕГУЉЕ 58 XВИ. Јегуље разних врста 59 XВИИ.

што допре до ушћа река улази у ове и иде реком узводно док не наиђе на повољну стајаћу воду; 4˚ да и мужјаци и женке после мрешћења угину. Ови су резултати потпунијим испитивањима у понечем исправљени и допуњени. Граси 1897 г.

је проблем репродукције, метаморфоза и миграција јегуље поставио себи за циљ живота и успео да га потпуно расветли. После његових открића роман јегуљиног живота, изузимајући његову завршну фазу, данас је бар у својим главним потезима познат

Брижљивим, стрпљивим и дуготрајним посматрањем по менута два природњака су запазили да је после дужег времена од те животињице постала сићушна јегуљица.

ставила је Шмиту на расположење свој брод од 550 тона, који је носио име »Дана«, а доцније »Дана И«, пошто је после године дана тај брод замењен другим који је носио исто име. Са тим бродом Шмит је 1920—1921.

Брод је пошао из Данске 30. августа 1921. године, а вратио се 11 јуна 1922 год. после једногодишњег крстарења по океану.

У томе га је спречила смрт 1933. године. В. Резултат и значај радова Јоханеса Шмита После Шмитових истраживања циклус живота европске јегуље је познат и он се састоји из ових узастопних фаза: 1˚ рађање

сребрнастих јегуља од слатких вода до светског плодишта у Атлантском Океану и њихово расплођавање на томе плодишту. После ове последње фазе наступа опет прва, и то се периодички понавља у току година и векова.

Он је оставио и велики број започетих а недовршених радова које сад, после његове смрти, покушавају довршити његови ученици и следбеници.

Године 1933, после смрти Шмита, који је умро као директор фондације, из ове се издвојила једна засебна установа која носи назив

до јула сваке године област плодишта је испуњена милијардама мајушних јегуљиних ларви од 4 милиметра дужине одмах после њиховог постанка од икре и млечца, па до 75 милиметара пред њихову прву метаморфозу.

јегуља, позната у тој фази свога развића под именом »жуте јегуље«, која ће ту, у месту, провести своју младост и која после извршене метаморфозе има само да се храни и да расте.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ЦРКВА 106 МИНАРЕ 107 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 108 ОПРОШТАЈНА ПЕСМА 109 ПЕСМЕ 112 ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ 114 ЈАСИКА 116 ПЕСМЕ ПЕСНИКУ Господ ти је дао

А после ће тихо, ко лишће са гране, У заборав пасти спомени по реду, И заборавићу прохујале дане, И негдашњу срећу, и данашњу б

Сада, Над ливадама где трава мирише, У расцветаним гранама, сврх њива Које су црне после бујне кише, Велика душа месечева снива. Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета...

ПЕСМЕ ОБЈАВЉЕНЕ ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ НА КАПИТОЛУ Ко огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља? Дану причај што се догодило, а не бој се, свак ће те слушати; такве после свако радо слуша. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Причаћу ви за тога ђавола.

на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше! ПОСЛЕ ТРИДЕСТ ЧЕТРДЕСТ ДРУГАХ ПРИЧАЈ СВОЈЕ СНОВЕ; СВАКИ КАЗА САН ЈЕДНАК, ДА ЈЕ ОБИЛИЋА ВИДИО КАО И ВОЈВОДА БАТРИЋ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Цела родбина из ње је произишла. Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.

И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се да је он први имао смелости да, после свога хаџилука, све то богатство, које до тада лежало скривено и нагомилано по подрумима, амбарима и шталама, изнесе,

Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“. И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди. И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршиле су.

И зато он не може ни да га гледа, нити ће га погледати! А када би, и после толиких грдња и псовки, чуо како је опет са неким беговима негде начинио какав лом и чудо, и у зору кући дошао он тада

Зато их увек и било по околним бањама, где су се опорављали од неуредна живота, да би се после могли приликом прве гозбе, славе, вечере, што више најести и напити.

као што треба, јер се знало да код њих мора бити најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код хаџи-Трифунових беше на

“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.

да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо у варош пуцањ пушака и видело се бацање ракетли. После, у потаји, у поверењу, причало би се како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична,

И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради, по

Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори: — Аферим, синко! Аферим, Николчо!

И једино тај њен грех са умоболним девером могао је да објасни после онолико трпљење и подношење од мужа, Кавароле. Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео,

Сама она и сва њена раскошна лепота изгледа да је била и трајала само до венчања, свадбе, а после одмах усахла, спарушила се.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Тад, после дугих, злих оркана, Ћуди што носе сунце, кишу, То беше први дан без мáна, Кад душе цвећа свуд миришу. Са шумном

Заборавили смо после прве дане Вере и мира; сасекли смо брзо Младачких снова мирисаве гране; Оркан је страсти душу нам растрз’о.

Видим малу парализу, — Знак последњи грознице живота. МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА И после ручка тако много јêла И пића стоји на столу.

И након свега, после борбе својске, Црви се сада о лешине боре. По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе...

Ту осветна бура и смрт прође груба, После дуге, страшне и свирепе сече, Преко Ибра, Лаба и Ситнице бистре. Прелили смо чашу очајања пуну, И скупљеним бесом

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Овако нећу, ваистину, но једнога ти узети, а не макну ли ми се с очију, брстина ће исто после имати...“ „Ха да вражије силе!“ умјеша се неки. „Богами, ако момче на душу макне да је све тако било, е...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Међу мањим пак говорним творевинама оне заузимају најугледније и највредније место, и то одмах после народних песама и прича, са којима стоје у присној творачкој повезаности.

— Мртви се зла не боје. — Ко ће данас изеденом јагњету помоћи, ако сутра курјаку и кожу здере. — Онако живи, да и после можеш живети. — Тко зло живе, горе умире. — Ум за морем а смрт за вратом. — Гроб је ближи од куће.

3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена? — Зато што знам да после љета долази зима. 2. О ЖИВОТИЊАМА 1 Питали вука: — Кад је највише зима? — Кад се сунце рађа.

8 Питали ђаци старца калуђера: — Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак? — Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6.

— Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 1 Гонио Херо у врећама лонце на кобили, па га упитали: — Шта

То се детету после и збуде. (Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено). ’РОМИ ДАБА По народном веровању бог је дао ев.

“ И после оде. Сиромах чобанин, дркћући дође колиби, и каже дружини што је чуо и видео. Чобани му се почну смејати, а он их моли

Он дође и, после подужег разгледања, рећи ће: — Не могу знати какво је ово чудовиште, а шта би нас могло да затре знам.

поље, наредио је светом Петру да баци измеђ два прста мало земље, а ђе брдо и планина, да баци један мали пиљак, па би после Бог њих створио онолика, колика су данас; а кад је дошао над Херцеговином, просула се светом Петру торбица.

ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3. РАЗНОМ ВАТРИ Гори, ватро, горцем, Ето бабе с коцем!

(Слово „н“) 20 — Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј. после среде) 21 — Шта је презиме? (Јесен, тј. пре зиме) 22 — Шта се налази између неба и земље?

(Којој је реп најближе врату) 377 — Ко је мачки најсличнији? (Мачак) 378 — Које су животиње после смрти црвене? (Ракови) 379 — Ко је увек сам у својој кући?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Тако су се њих двоје грлили и љубили до после поноћи. Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му

Кад буде у вече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре.

” Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и тако путујући за дуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника, па

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума,

чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је. После дођу слушкиње и кажу царевоме сину шта је и како је, а он сиромах од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми

” Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. | После некога времена идући тако по свету нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.

” И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде с Богом путовати. После мало кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: „Шта ћемо сад? или ћемо јести и пити или ћемо терати?

и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где су двори другога змаја, а онде рече му да ће чути за трећега. После тога оправи се Стојша на пут, опрости се са сестром и зетом, па пође к другоме змају.

А она кад види брата, бризне плакати, па њему око врата. После се узму за руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате,

дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега зета. После тога оправи се Стојша на пут, опрости се са сестром и зетом, па пође да тражи трећега змаја.

Она кад види брата, бризне плакати па њему око врата. После се узму за руке па у двор. У двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: „Брате, сад

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ако ли буде немогуће, онда преполови. И потом почиње служба јутрења. Отпевавши после Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три катизме, и четврту катизму „Блажени“ са припевом „Анђела сабор“, потом седалне,

Господ“ а онда три катизме, и четврту катизму „Блажени“ са припевом „Анђела сабор“, потом седалне, потом чтеније, и после овога Степена, „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово“ и потом „Помилуј ме, Боже и песме заједно

(Јак. 1, 21-25) Како треба да чините написах вам, да положите као неки вид мере, не само вама, него и онима који ће после вас боравити у овом животу.

и, о преопевана Мати Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима после нас до краја овога света, часним молитвама вашег угодника, нашег оца и ктитора Симеона.

по окончању јутарње службе и првога часа, одлази братија у ћелије и потребну службу завршавају ГЛАВА 4 Треба, дакле, после јутарњег славословља заједно да певате први час, као што је обичај.

Ако ли је „Бог Господ“, ово треба чинити у цркви: три низа поклона и у себи говорити као напред речене молитве. А после тих метанија треба сви уздигнутих руку да узгласе ову молитву: „Боже превечни и безначелни“, а по молитви додати мало

Они који иду у своје ћелије, треба да заврше сву службу после уобичајених молитава и коленопоклоњења по вишереченом закону, то јест шест псалама са трећим и шестим часом, када

А вечерња служба треба да буде онако како представља указ синаксара; и панихиду по реду заједно, као и павечерницу после вечере. На тим службама и коленопоклоњења треба да буду по закону, када није празник.

клепа у велико клепало, а онда и у бронзано, и позива све вас на јутарње славословље, чији почетак овако треба чинити: после лупања звона, тадашњи дневни јереј благосиља Бога и кадионицом назначује лик часног крста пред светом трпезом са

А ви кажете „Амин“, чекајући да певате Трисвето одмах после деветнаестог и двадесетог псалма, и после обичних тропара и „Господе, помилуј“, пазећи да, док се ово поје, и сâм

А ви кажете „Амин“, чекајући да певате Трисвето одмах после деветнаестог и двадесетог псалма, и после обичних тропара и „Господе, помилуј“, пазећи да, док се ово поје, и сâм јереј треба да обиђе цео божаствени храм и све

Заповедамо да буде одређено време: после почетка јутарњег славословља, када ће се исповедати сви они који живе у манастиру и они који лечећи се не брину за

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се невезане реченице

Је л она блесава? СТАВРА: Није жена блесава, него варује! Помислиш просјак, најуриш га и шупираш, а све ти после по кући прокисне! МИЛЕ: Који бог да ми прокисне? СТАВРА: Кажем на пример! МИЛЕ: Што смо ти ми заостали!

ЦМИЉА: Сад се слободно наслонте, обрисано је! СКИТНИЦА: Буранија приткара, путерка, без конаца, а после вечере диња церовача! Или кнедле са шљивама, уваљане у семпрезлу! Била је стварно одлична куварица!

Је л се породила, или је абортирала? СКИТНИЦА: Немам појма! ИКОНИЈА: Па јесте л ишли на ту економију, после? СКИТНИЦА: Ишо сам лане, али се нико не сећа. ИКОНИЈА: Лане? Баш сте се рано сетили!

ИКОНИЈА: Лане? Баш сте се рано сетили! И сад на основу чега да је нађете? После толико година, еј! СКИТНИЦА: Шта ћу, путујем, распитујем се.

Ћоро! јеси то ти? Ниси ваљда побего? АНЂЕЛКО: Нисам, него амнестија! (Затамњење) ИИ СЛИКА (Кафана, после фајронта. Сви су отишли, светло је смањено. Иконија и Цмиља односе чаше и есцајг, преврћу столице на столове.

Ни ко ће коме да затреба! Не знам шта је онај елебак поправљо! Прозори опет не дихтују! То после потри! Заборавила сам Анђелку пешкир!

АНЂЕЛКО: Није то ништа, држе их у кавезима... А после седнем код „Парка”, точено пиво, с крагном, и погачице! Па Кнез Михајловом!

У излозима поново кишни мантили! Прошло лето! ИКОНИЈА: Док трепнеш, све те мимоиђе! АНЂЕЛКО: А после мало навратим и „Код коња”... ИКОНИЈА: Само ти фале још они дрогирани!

Знам један такав случај, бекрија, женскарош, а после женидбе светац! Ни дај си Боже онај човек! ИКОНИЈА: Само би му још то фалило!

Горела ко ова свећа, ако није! Да се трипута прекрстиш! АНЂЕЛКО: Помоз ти мени да овог унесем, а после се крсти! ЦМИЉА: Ал је тежак! (Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће. Тишина.

Улазе Цмиља и Анђелко.) ЦМИЉА: Да знаш, мацо, да си ми био други! АНЂЕЛКО: Ајде не причај. Вама је сваки после првога други. ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем? АНЂЕЛКО: Ма мене и не занима!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Немој да капија почне да шкрипи, коњи и кола да лупају и да се због тога он пробуди, па знаш после... СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека.

Сви су твоја деца. И не због тебе, него због ње, Васке, нећу после, кад опет одеш и кад те опет по неколико година нема, да они због тога, због тебе, што ти само њу гледаш, њу почну да

Али, ти то знаш, и зато оволики језик и имаш. А сада, хајд иди, и тамо у чаршији покупуј па метни у бисаге и после раздај свима, као да сам и њима донео. (Љутито): Хајд, сада иди!

Не може више, сестро. Мора да се говори, мора да се зна. Не могу (показује на Јовчу), па после на мене све да баци, да сам ја за све крив. АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив.

АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив. Нећу да бата на мене после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време казао па да он њега, као што треба, за перчин

МИТА Неће, неће да се дави. И не могу ја више. Одавна сам ја чекао да кажем, да скинем са себе. Нећу после да сам ја крив, да ја нисам говорио, казао... А сад, ето она, и сад сама нека, како зна, говори, брани се...

А сад, ето она, и сад сама нека, како зна, говори, брани се... (Повлаче се у кујну.) ЈОВЧА (Анђи, после паузе): Па? АНЂА (поникнута, ћути). ЈОВЧА (нестрпљиво): Говори. Немам ја када, и нећу ја то. Је ли истина?

док је немаш, не узмеш за жену, мислиш да је она Бог зна шта, да је она то што мислиш, желиш, сањаш, а кад оно после — ништа! И зато, нека је грех, ма шта, не могу после да их гледам, трпим.

И зато, нека је грех, ма шта, не могу после да их гледам, трпим. И зато, то сам грешан, признајем, ако саме нису хтеле, миром, мирно да иду, добивале су онда

МАРИЈА (одлучно): Убиј! ЈОВЧА Ама, убићу те, убићу, иако си њена мајка. За њу, ради ње! Убићу те и после казаћу јој: »Чедо, не љути се, али ја убих ону, твоју мајку.

ВЕЛА и СОФИЈА (одлазе горе, гасе, враћају се опет у мрак кујнски). АРСА А где ћемо их после? ТОМА Горе, у ону кућицу, на крају вароши. Ето им ту, кућа, башта, њивче, па како им Бог да!

до границе, ако га ко од нас, чивчија, чује или опази, да помисли како он долази оздо, из Арнаутлука, где се, како нам после прича, пушкарао с њима... СТАРИЈИ СИН Де, знамо то и ми. И ми смо га пратили. Али то ником другом да ниси!...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати.

Ову ћу, дакле, колико мучнију толико потребнију, материју као на нишану имати у свем мојем писању. После ползе и забаве, коју желим ком год од мојега рода узроковати, неисказано утешеније и неизречену радост чувствоваћу,

Ваља се мало и усудити и почети мислити како ће људи на сто година после нас мислити, ако нисмо ради остати всегда у првој простоти и детињству.

Ако ли што гди буде погрешено, учени ће људи после мене исправити и мени ће человекољубно као чловеку простити. Мени је довољно утешенија дајући приклад ученим мојега

Ако ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати.

бојажљива, да како би ком детету фиргаз или ферулу почео давати, ја би[х] с њим заједно почео плакати, као да би имао после њега нама[х] на мене ред доћи, добри мештер, за избавити ме од всегдашњег плашења и дати ми дерзновеније, почео се са

испричавајући се да он није био накањен освојити га, но да ми га је на мало време узео био да види шта ћу ја чинити. После престављенија моје миле и слатке родитељнице остао сам учећи се псалтиру.

На неколико дана после овога разговора био сам се крадом спремио да пођем с једним игуманом Дечанцем у Турску, чујући од њега да у турској

је силу на мени имала, да сам проклео старца Диму, грчког даскала, и сан с димлијама; нит’ знам шта се је од даскала после тога случило, јер нит’ сам га већ видио ни за њега чуо.

На неколико година после овога прикљученија једва се је у мом срцу, по други пут, жеља Омирова језика пробудила, те ти истом уједанпут пређем

Или се, зар, хоће да смо ми бољи од апостола? У време апостола, и триста и више година после њи[х], епископи су били мирски поглавити свештеници и имали су своје жене.

Епископ ништа друго не значи него надзиратељ; а архијереј ће рећи — начални јереј. А после, кад су се калуђери почели множити и архијерејска достојинства примати, мало-помало увео се обичај да епископ мора

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ама, дакленка је умра гвардијан? — Није, него ће чекати докле ти устанеш — вели Бујас. — Умра је таман у једну уру после поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури. Биле су већ и три мисе. Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао. А после опет: хртски, низ маховину и старо лишће, бежао.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Оплетоше око мене свакојаке приче, тајне и нагађања, и после десет година још једнако плету, јер мали је овај свет поред реке, тесан је он лудским главама и језицима у долини што

Она ми очима измери снагу и виде да сам крупан и здрав, па јој не беше право. А само после неколико дана закључи жена да ми је нарав зла, јер ни с ким нисам разговарао сем с њом, ретко и увек строго.

Људи мога корена ћутањем морају да се бране. Понекад, обично после вечере, зове ме Аћим у своју собу. Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да.

Чиме ћеш да храниш и четврта уста? — Својим ручердама. Ти не даш хлеб забадава. — Не дам. Котите децу као зечеве, а после их други храни. — Неко коти децу, а неко дукате. Онај небески не дâ да се деца мешају с дукатима. Кваре им се очи.

Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме. После их чува заједно с новцем у каци пуној пшенице што мирује у соби до магазе, у коју само он, газда, улази.

— Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном. Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима.

— Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном. Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима.

Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима. Па после — свадба, ја у челу совре, а музиканти око мене. Онда опет деца. А кад умрем, сви кажу: „Толини унуци...

И она, Симка, једва чека да га мртвог нагази дна метра у смоницу, па после да се вуцара са слугама, да газдује, живи као кнегиња, јер је и она ради дуката пошла за њега: кад су се први пут

Док је био млад, неколико пута је сањао ту шарену, искежену главу. После, младић се на путу, уз тешко роктање свиња и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро

Чим би се поздравили, почео би да се жали на умор, стално је понављао да неколико ноћи није спавао. После, у кревету, док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама,

дрзак, без стида и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све прошле ноћи кад је она бивала мушко и после уморна од нечега. Слушала је дику под леђима, и било је страх и од дуката и од њега побеснелог и први пут јаког.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

са удобности, који је у првом устанку, пошто је ослобођен Београд, постао прво дом совјетника Младена Миловановића па после и руског посланика Родофиникина.

се, на пример, о куги, проклетој морији, која је још уочи Кочине крајине, крајем XВІІІ века, а и касније, чак и после Првог устанка, у неколико наврата продирала у град и харала како је хтела.

Кад је после Балканских избио Први светски рат, Позоришном је улицом, према Душановој и Дунаву, пролазила српска војска, спремна за

је заменио асфалт а светлосна граница, невидљива оку оних који се никад не окрећу прошлости, једнако је промицала. После Другог рата она се ширила и преплитала са крошњама израслих липа тако да над Француском улицом, сада, чак и у

Господарева је класична, округласта, а коњ носи капу модернијег кроја, троугласту. Обе је Јеврему обећао, за доба после смрти, један Турчин, стражар у кули Небојши. Било је то 1815.

улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио, или није, то што је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по европски уређен Конак, још нов, Конак у којем је била и библиотека;

“ Када се, после угушене буне, вратио у Београд окружен својим људима а са присталицама кнеза Милоша баченим у окове, већ је држао сву

На прозору се појављује Никола Пашић, који се ни после толико година уопште није променио: дуга седа брада, расејан поглед, загонетан израз.

да више нема себе, да нестаје и већ је део тог простора који је свуда; у њему се таложио мир а он се расипао у ништа. После таквих тренутака био је сигуран да неће погинути баш зато што би му, и да погине, било свеједно.

Узалуд су страни извештачи, после, наглашавали да бомбардовање није било баш нарочито јако, јер су Турци и слабе нишанџије и слабо наоружани: бомбе су

У Београд се, кроз Стамболкапију, тешко улазило а још теже излазило. Слика Ђуре Јакшића настала је много после Васине смрти, у епохи у којој је тек ослобођен народ био опијен сопственом снагом.

Било је тога и после Васине погибије, нарочито кад је први устанак пропао и кад бакљаде ником нису падале на памет. Године 1814, за

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Богдан Поповић АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ Садржај УВОДНА ПЕСМА 2 И 3 ПРВО ДОБА (После 1840) 6 ИИ ИЗ „ГОЈКА“ 7 ИИИ ОНАМО, 'НАМО...

99 XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ 101 XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА 107 ДРУГО ДОБА (После 1880) 116 Л ЗАЛАЗАК СУНЦА 117 ЛИ БДЕЊЕ 119 ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА 122 ЛИИИ СЕРЕНАДА 124 ЛИВ ЛЕТЊА НОЋ 127 ЛВ НЕ

243 ЦXXВИИ ДОЛАП 244 ЦXXВИИИ У КВРГАМА 247 ЦXXИX МАЛА ПРИНЦЕЗА 249 ЦXXX СУНЦЕ 250 ЦXXXИ ГОЛГОТА 251 ТРЕЋЕ ДОБА (После 1900) 255 ЦXXXИИ ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ!

Ј. Дучић ПРВО ДОБА (После 1840) ИИ ИЗ „ГОЈКА“ Гусле моје, овамо'те мало! Амо и ти, танано гудало! да превучем, да мало загудим, Да ми срцу

“ један другог кори; Живо с' ради, ал' нико с' не мори. Гледни само, после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке! Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује.

Л. Костић ДРУГО ДОБА (После 1880) Л ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, и црвени река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да

Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле гранате. Мила к'о златно небо после туче, У тиху хладу старе крушке оне, Сједе ти дјеца и задаћу уче.

њега чули, како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо После је заната ради у варош отиш'о с њоме“.

Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.

“ рече... Дрма се, пуца храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона... М. Јакшић ТРЕЋЕ ДОБА (После 1900) ЦXXXИИ ПУСТИТЕ МЕ КАКО ЈА ХОЋУ!

Трчаћемо по шуми свуде; Ти ћеш причати пуно и живо; Ја ћу те дирати много, А неће ти бити криво. Ал' после, бићемо тужни, Јер знамо шта бити не сме. Вече ће бити лепо К'о свршетак тужне песме. м.

Кад је живот препун трња био, Нашто ће ми после смрти ружа? Не сејте ми изнад гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Јер кад гране право премалеће, Из руже ће

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Неки се посакриваше по подрумима, неки по склоништима, а остали се разбегоше из вароши. После недељу дана непријатељска војска уђе у Београд, ваздушни напади престадоше, а избеглице се почеше враћати.

Било ми је, пре свега, јасно да после тог свог највећег дела нећу целога живота успети да напишем још једно научно дело које би се са њиме могло упоредити,

сам га предочити као поуздана извештача о томе како су Арабљани сачували и предали Западу тековине грчке учености. После њега дошли су на ред Коперник, Герике и Њутн о којима сам имао при руци сав материјал о њиховим личностима и делима.

Зато се вратих своме започетом послу. После Њутна дошли би на ред велики изградитељи Небеске механике, науке којој је он положио темење, а то су били, у првом

Ученици послушаше без поговора и одадоше се посматрању. После пола сата преслиша их Питагора, једног за другим, шта су на небу опазили.

„Тако је“, рекоше они један другом, „он је мудрији од Талеса и Анаксимандра!“ После кратког застоја настави Питагора своју причу.

Неописива радост обузима све житеље, храмови се широм отварају, молитве читају, жртве приносе. „И заиста, већ после неколико дана почиње Нил да буја. Убрзо преплави све спрудове и испуни своје корито до ивице обалских насипа.

То сам чинио из године у годину, после сваке поплаве Нила, и при том померао поље свог рада све више ка југу док не стигох напослетку до циља својих жеља, до

На тај начин се показало да се тај датум помера из године у годину да тек после 1460 година дође опет на своје старо место календара.

„После велике муке пронађох прва три таква броја: 5, 12, 13. Њихови квадрати су: 25, 144, 169, па је заиста, збир првих двају

„Када сам се, после свих тих сазнања, обазрео у природи, нашао сам и у њој све те хармоније. Књига природе исписана је бројевима -

Посумњати у Милонова ишчекивања, значило би сумњати у себе самог. Зато рече после кратког размишљања: „А зар ти мислиш да ја могу чекати док се на твоје рибаре не излије благодат моје молитве

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

292 НЕЗНАНИ 294 СВЕТЛАНА 297 ПРИЧА О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно сам био нервозан.

Измирили смо се, разуме се, после мог љубазног извињавања и умиљавања, па је умолих да изађе у варош и накупује неколико скромних поклона: за жену од 28

Понеки задоцнели путник протрчавао је журно да заузме место. Мало после кренусмо се... Ја нарочито уживам кад брзи воз полази из станице.

Све је било чисто, побожно, очекујуће. После вечере коју смо провели у разговору са његовим оцем, угледним трговцем старога кова, строге спољашности и назора, и

— И вечерас ти то исто понављам. Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и било добродушно детињасто, а снажан, као

Шта ту ваздан! Ја бих се само тако и женио. Јер права срећа осећа се само после победе, а брак што се закључује у општој сагласности личи само онима што нису способни да осете сласт освојења, радост

Пошто је повечерао, избрисао уста рукавом, пажљиво увезао завежљај са остатком јела и попушио цигарету, после које смо сви кашљали, човек наслони главу на женино раме, намести угодно ноге између оне прилике што нас је пронашла и

Напротив, то су два различита човека. Онај витез, убојица, борац; овај боем краде карте у игри... А после, две разне судбине: онај јунак гине од цепанице, ова пропалица од мача. Бар према овоме што сам досад прочитао.

Нема организације, нема средине у коју човек може да уђе без резерве. А после: ја сам се разочарао, ужасно разочарао; немам више вере.

Окови то вам је награда. За њих су пали милиони. И зар после свега што сам видео, доживео, трпео, треба свесно да зажмурим па да понова верујем? У шта? Коме да верујем?

И ко данас, после рата, може рећи да је већ готов са својом душевном организацијом, да зна шта хоће и да је то што хоће истинска и

Очевидно, дакле, он је пажљиво прислушкивао задњи део резговора јер после оних јасних и изазивачких речи што су пале на његов рачун, усправи се па плану: — Комуниста, то је бољшевик, то је

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Момчадија се, после барјака, највише граби за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није

за меденицу и кадионицу, а иконама, и ако су пружале извесну почаст — нарочито општинска — није се тако радовала. После већ попа даде једноме кадионицу, једноме црквену икону, а кмет и одборници изабраше једнога да носи општинску икону

Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо, а после тога све по двојица у реду.

су домаћице изнеле неколико карлица млека, заборавио би све мисли, дочепао би једну кутлачу и сркао докле год траје... После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с

Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... ИИ Прођоше две године после ових крстоноша. Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као

Овце пођоше и окретоше главе низа страну. Станка се полако придиже испод губера и, после кратког чекања, угледа два велика курјака где се привлаче обору.

Ја онда, вели, 'нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући. После је одлежао трлему, и мал' није умро. — Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо?

Станка ућута и више ни с ким не прозбори ни речи. После неколико дана она је две ноћи сачекала поноћне петлове под осојем, па не видећи ништа, врати се кући зловољна.

«... Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш. Чичу питај... После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра

Изнајпре му је то био посао од невоље, јер немађаше воље за рад, а не беше друга начина да се искобеља из сиротиње. После, кад својим оштрим и проницљивим умом оцени свет и околности око себе; кад проучи сва лица, која рукују судбином

ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два

Кмет уђе с двојицом пандура у собу да прегледа хаљине и скриње, а одборници са бировом тражаху по кући. После краткога тражења кмет изиђе напоље носећи гомилу разних пешкира, међу којима не беху ни два налик један другому.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ишао је тако читав дан кроз ту шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где поред ватре седи: — Добро јутро, старче! — каже му Петар.

се и девојка беше обесила са његове стране о теразије, но поред свега тога опет је врх од чизме и њу и Петра претегао. После тога мораде се Петар предати смрти и умре. Девојка га лепо сахрани, и жалила је много година за њиме.

Тако су се њих двоје грлили и љубили до после поноћи. Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му

Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре.

Како он то чује, истргне сабљу те осече слузи главу. После тога почне сам путовати по свету, и, тако путујући задуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника.

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев

Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он остане живети онде код ње. После некога времена пође царица у шетњу, а царев син остане у двору; царица му на поласку да кључеве од дванаест подрума,

чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре расападне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је. После дођу слушкиње и кажу царевом сину шта је и како је, а он, сиромах, од жалости није знао шта ће радити; најпосле науми

Царев син дигне рибицу, узме од ње једну љуску, па рибицу баци у воду а љуску завије у мараму. После некога времена, идући тако по свету, нађе лисицу где се ухватила у гвожђа.

И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде збогом путовати. После мало, кад змај дође и види да царице нема, рекне своме коњу: — Шта ћемо сад? Или ћемо јести и пити или ћемо терати?

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ГОДИНЕ 225 ИДУ 227 ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ 228 ПОГИНУЛИ ДОМ 230 МЕЂУ СВОЈИМА 232 НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ 234 ПЕСМЕ УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПРОЛОГ ТАМНИЦА То је онај

Као драган драгој после многих дана. ВИОЛИНА У тренуцима када тако клоне И бол и нада, и младост и цвеће, Кад страх и очај и судбина

Јер једнога дана, из другога краја, Ноћ и ветар био, и дувао јако, Па цвеће и младост умрли полако... После јесен дошла на сарану маја.

К'о дуга небом после многе кише, И моја нада појави се тада Над љубављу ми, и лагано брише Дубоки очај и трагове јада.

Спава сан среће, к'о дан после кише, У дну сутона који неће проћи. Спава сан среће. Дах гроба се вије Животом, болом, временом простора; Ничега нема

изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла.

Ја нисам слутио, отаџбино драга, После сна дубоког, да чека спокојно Звона на јутрење да устане снага, Заспали духови и царство покојно.

СА КУМАНОВА — ИСТИНИТИ ДОГАЂАЈ — У једноме крају старог Београда, После тол'ких дана опет гледам њега: Насмејана, ведра, лица увек млада, Које му сад краси из рата белега.

Са крином у руци чекаћемо тада У одмору своме, после тешке жетве, Нов, велики појас: да још једном пада На радост Миљацке, Драве и Неретве.

мирису и цвећу, У оном низу природиних ткања, Што трепте етром, што се стално крећу Путем промена — остаће да живе, И после мене, и љубав и мис'о: То није моје к'о ни магле сиве, Као ни звезде, ваздух кој' сам дис'о.

1907. НОЋ ЉУБАВИ Једне вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран, без среће и радости које Бијах као ван тамнице јада Видео нисам сунце како

и одвратност на свет бедан, Заспале су моје ноћи без покоја, Моје светле амбиције и дух жедан, Заспале су, к'о војници после боја. Још ја живим. Ал' крв моја већ је стара И све мање замирише на страст сада, Немам вере да ме штити или вара.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одећа и покућство у кући били су дело њених руку. И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да створи.

под чудним и углавном врло изузетним околностима и ја сам сваки пут био приморан да одредим изворни подстицај. После извесног времена тај напор је постао готово аутоматски и стекао сам велику способност да повежем узрок и последицу.

Било је то чаробно осећање после кога је следило горко разочарење пошто бих доцније схватио да је заблуда. У том периоду у мени су се стекле многе

У почетку сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао

сам тако сачувао живот већ сам извукао огромно задовољство из онога што би већина људи сматрала лишавањем и жртвом. После завршених студија на Политехничком институту и универзитету доживео сам потпуни нервни слом и за време тог свог

пута сам поновио то исто као у сну све док ми се срце које је јако куцало није смирило и док се нисам прибрао. После тога сам неколико пута безуспешно заронио, пошто сам потпуно изгубио оријентацију, али сам коначно успео да изађем из

Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним расположењем попустио. После тога сваки дечак је могао учинити то исто, па је следеће лето било катастрофално за жабе.

Убрзо после тога, почео сам да правим неку врсту пуцаљке која се састојала од шупље цеви једног клипа и два кудељна запушача.

Али, уколико се тачно сећам, после тога сам почео да дељем мачеве од комада намештаја које сам могао добавити. У то време био сам под утицајем српске

Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у шибље. После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што

Речено - учињено. Ујак ме је погледао преплашено и узвикнуо готово ван себе: ”Ваде ретро Сатанас!” и тек после неколико дана је поново проговорио са мном.

Први се изражавао на необичан начин, сваки пут када би проговарао била је то галама после које је следила дуга збуњујућа пауза. Професор Пешл је био методичан и савршено темељан Немац.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

КРАЈ “ЖУТОКЉУНАЧКОГ“ ШЕГРТОВАЊА 42 ИВ ОД “ЖУТОКЉУНЦА“ ДО ГРАЂАНИНА И АКАДЕМСКЕ ДИПЛОМЕ 58 В ПРВИ ПУТ ПОНОВО У ИДВОРУ ПОСЛЕ ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА 79 ВИ СТУДИЈЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У КЕМБРИЏУ 107 ВИИ КРАЈ СТУДИРАЊА НА КЕМБРИЏСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ 121 ВИИИ

У истој доби, на истакнутом месту висила је, сама за себе, слика Карађорђа, вође српског устанка. После 1869. године није било више слике аустријског цара!

” То је био разлог што у кући мога оца није више било слике цара Аустрије после 1869. године. Када се и данас сетим оних дана, осећам као што сам увек осећао, да је овај издајнички потез

ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику. После ове рецитације, учитељ би покушавао да специјалним начином говора кроз нос у неком извештаченом, свечаном тону, допуни

покушавао да специјалним начином говора кроз нос у неком извештаченом, свечаном тону, допуни излагања старијег ђака. После свега би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама,

ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику. После ове рецитације, учитељ би покушавао да специјалним начином говора кроз нос у неком извештаченом, свечаном тону, допуни

покушавао да специјалним начином говора кроз нос у неком извештаченом, свечаном тону, допуни излагања старијег ђака. После свега би дошао поп, који је изгледао страшно уморан и почео службу пуну старословенских речи и фраза, што је нама,

Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило. После тога, људи су говорили да ни стари Баба Патикин не би умео то боље срочити и изговорити.

Веровање моје мајке у могућност да је, после свега, Американац Франклин ипак паметнији од свих мудраца у Идвору и прећутно одобравање мога оца, пробуди у мени живи

Овај феномен је основа открића до којег сам дошао двадесет пет година после ових нових искустава стечених у пастирској летњој школи у Идвору.

године. Прескачући неколико делова ове моје приче, згодно је да поменем сада да је двадесет година после мог открића електричног усаглашавања, један мој студент, мајор Армстронг, открио електрични осцилатор са електронском

поносу, ја нисам српски свињар, ја сам син једног храброг војног граничара и идем у чувену школу у Праг на школовање. После овога кондуктер мало омекша и рече ми да морам поћи назад у Гензендорф, али да морам да платим пут тамо и натраг.

Ћипико, Иво - Приповетке

Да, за надницу лако ћемо. Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге.

— одговори Цвета. —А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”, полегоше по слами једно до другога, прикупљајући се свако своме.

Завртило му у глави и горио је. Није се хтео покрити, иако га је мајка непрестанице нуткала и мирила. После га спопаде бљуватање. Нико му није могао помоћи, јер су били у тами. Свеће нису имали.

—Ово је отров. Смрди! — мрштећи се, пљуну. —Је вама, а њима је мана божја! После се Цвета упути у господара и затражи од њега више новаца него обично да купи за сина што јој лекар наредио.

„Једе се и троши, а не добива се” . — Захвати је жива жеља за својим домом. И после тврде одлуке да ће сутра отпутовати, чисто се смири. А зором изненада ветар завеја силније, као да му је до инада.

А град долази пространији: изнад њега зијевају мрке шпиље и дубоке стране, испрекрштане поточинама.. . После тога дана, од жеље је гледала Спасоја, као да јој он у себи носи спомен на крше испод Ловћена.

— одвраћа он гласом који га издаје, и не може да сакрије тога часа мушку вољу, заборав и опраштање... Три дана после, у понедељак, Илија пред зору спрема се у планину.

Илија и комшије мирно гледају како жена дреши конопац са живота му, и после како му водом испира рану на глави и брише му згрушену крв са образа.

Пође, после него се с Павлом споразумео, к Илији; наговара га, стављајући му пред очи срамоту на суду: људи ће му се у брк смејати,

и размишљаше дуго о томе, док наједном махне главом и понос, пркос, што ли — предоби то слабо часвито расположење. После велике мисе сврну у крчму да се чиме заложи. Пред сутон, накресан, тетура кући.

И жене се повратише из цркве. Марко седе са њима поред врела; одмара се и чека да почне велика миса, јер тек после службе настаје весеље...

Иво Полић после дугога шврљања избио је на море. Ту се дуже задржао. Нашао се према отвореној пучини у дражици на песку.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам

Како све то тумачити? После школе надреалистичкога разрачунавања са свим литерарним конвенцијама Матић се окренуо методичноме и надахнутом

У Енциклопедији ликовних умјетности загребачкога Лексикографског завода истиче се тако да су се негде од петога века после Христовог рођења уз разумљиво поштовање икона почеле ширити и – очито се мисли да су неразумне – „различне појаве

Када су после турских освајања разорене установе старе српске културе, у току неколико векова накнадно је долазило до њенога зближава

спајањем два типа културе нису довољно проучени, а изгледа помало парадоксално да њихов значај данас боље сагледавамо, после дубоких промена које је донела наша књижевна авангарда из 20их година.

овај Настасијевићев лик повезан је са теткицом у српским народним загонеткама, која такође упућује на земљу. После тога, нимало нас не изненађује што приповедач, идући за теткицом, долази у дотицај с подземним светом који настањују

Сразмерно често се писало о кашњењу српског романа, и до Првог светског рата и у међуратно време и убрзо после Другог светског рата.

Народни стих заменили су страним – дванаестерцем и једанаестерцем из француске поезије – и песници који су дошли после Илића: Милан Ракић и Јован Дучић. Оваква нагла промена стила може се различито тумачити.

“22 После оваквог објашњења слике мењају смисао. Раније се чинило, у тумачењу Владана Недића и Хатиџе Крњевић, да су изнутра озра

видети да је са њом слика иста као у извору из ког нам је дошла, а друга само појачава то што се у проширеном опису после небеских тела додају стварни (украсни) одевни детаљи круна и прстен: На главу јој златна круна, На руку јој прстен

29 После неизбежних уводних напомена, сада се кратко може рећи: Јованово јеванђеље је заправо и писано тако да се повремено алег

А кад уста из мртвијег Штри дана после смртиЋ, опоменуше се ученици његови да ово говораше“ (Јован 2.19“22). Црква је, дакле, тело Исусово, али алегористички.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Е, немој тако. Она одиста није била код куће, видели смо је после на фијакеру. ЖИВКА: Ето видиш! А не иде то ни као што ти мислиш, зете. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг.

Прилепила се за фијакер као таксена марка, па мисли нико је не може одлепити. Е, одлепићеш се, синко. Још после подне ћемо се возити на министарском фијакеру. ДАРА: Али чекај, забога, мајка, треба најпре скочити...

ЖИВКА: Носи натраг, немам кад да је пробам. ДАРА: Али, забога, мајка, Што не пробаш? ЖИВКА: Тако... Донеси после подне... ДАРА: Па то је часком. ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц.

ЖИВКА: Тако... Донеси после подне... ДАРА: Па то је часком. ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц. Ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, а ако не буде оно, онда ћу сатински...

Реци јој: ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, ДАРА (прекида је): Немој ништа да кажеш госпођици, него донеси после подне халину. ДЕВОЈЧИЦА (оде). АНКА (оде за девојчицом).

С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима. Кажи твоме мужу нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом!

ПЕРА: На служби, госпођо министарка. ЖИВКА: Наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер. ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те!

ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те! Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије, па макар после умрла. Наредите, господине Перо! ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.

ЖИВКА: Гле сад, а што плачеш? ДАРА: Није – него да се смејем после оваквог разговора. Плачем, дабоме да плачем. (Оде у собу плачући.

Ју, госпођо, ал' ја ту много рескирам. ЖИВКА: Шта рескирате ког ђавола? АНКА: Како да не, забога. Изаћи ће после да сам ја крива и све ће се на мене сручити. ЖИВКА: То не брините ви, то је моја брига.

ЖИВКА: То је довољно за мене. АНКА: Ал' још једанпут да вас замолим, госпођо, да не испадне после као да сам ја преотимала мужа младој госпођи, па на мени да се скрхају кола. ЖИВКА: Ама, казала сам вам, не брините.

И лепо је учила школе, али – помете се некако. Девети јој месец пао баш у време кад је требала да полаже матуру. И после тога готово да дигнем руке, кад једног дана – ти одскочи и ускочи у министарке.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Нечисту крв описују као реалистички роман, усредсређен на друштвено прераслојавање у једној балканској вароши после ослобођења од Турака.

Милош Црњански је имао план да после прве напише још пет књига о сеобама српског народа. Део тог плана остварио је много касније: у издању Српске књижевне

Касније се од тога одустало. Једно због обима, и друго због намере да после ове прве уследи још једна, слична књига. У Београду, 1988. Н. П.

ретка, изредна лепота, чак ни њено раскошно а толико чулно тело, што ће све скупа нагло усахнути, ишчилети врло брзо после удаје. Наиме јесте то, али није само то.

челом и лицем, није у дословноме, него тек у преносном смислу добијеном помоћу зеугме: глагол трептати нехотично је после очију везан за челоилице.

Тако, рецимо, после двеју композиционо преломних реченица - од којих прва гласи „Њој тада све изиђе!” и друга „А сећа се свега17- аутор у

је да је и у другој верзији остао опис Софкине еротске екстазе - додуше, уз нешто блажу стилизацију - али су зато после назнаке да је почела да мисли стављене три тачке, а то значи да се више не види на кога је почела да мисли кад је у

Јер отац је после ослобођења вароши (историјски је то 1878. година) заједно с Турцима одбегао као осиротели коленовић.

свадбе да - према пчињском обичајном праву - уђе у снахину ложницу уместо сина, онда први дани Софкиног живота после свадбе и, на крају, Маркова погибија и сахрана последњи су догађаји исприповедани успореним временом.

живота после свадбе и, на крају, Маркова погибија и сахрана последњи су догађаји исприповедани успореним временом. После тога временски се ток опет, и све више према крају, убрзава, а особито након ефенди-Митиног захтева да му зет исплати

је кад тај графички сигнал нађемо - а обично га ту и налазимо - на предњем и/или задњем делу оквира, односно после уводнога (пролошког) и испред изводнога (епилошког) описа у роману.

” У Газда-Младену, у верзији коју је писац објавио, звездица се налази баш после прве реченице, која је гласила нешто одсечније: „Увек, једино, целог живота, само је оно радио што човек треба да

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

и тајно упитају кога од српских првака: да ли се треба надати скором пзбављењу, да не би своју децу кварили — да после, као хришћани, носе срамни жиг на миросаном телу... То је чинио и Суљ-капетан, те му је дете већ одрасло као каурин.

Само нема такец-вакец: ја тој, ја глава немаш“... Оди, бре стари пес!... Крајем лета након две године после овога спушташе се низ Вардар кроз Демир-Капију караван са призренским трговцима.

слегао у ову тескобу и почео да се прима горе уз планину, да би иза какве букве нашао нешто места да седне п одмори се после службе божје и дугога чекања да дође на ред и уђе у цркву. Одакле све није. Из Пећскога Подгора, из Пазарске Нахије.

Горе у новим конацима чета низама са заповедником, безброј заптија са својим чаушима, који после кроз нахије Треба да спроводе народ са сабора.

Да се одвоји Од своје задруге, начини засебну кулу и задужи веру православну — да се потурчи, а он ће после лако удесити да постане колашински буљугбаша и на тај начин сачува ово јадна народа...

Откако се зна за њега, увек је само једном годишње силазио у манастир, и то о Петровудне, вазда последњи и тек после подне.

Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања, а ончас после тога у каву код Шедрвана да се види с пријатељима да с њима пресуди што, или донесе какву важнију одлуку.

Та се одлука на време објављивала и после завршнога дана било је допуштено да у туђе винограде улази ко хоће и бере колико може, па чак и стоку уводи.

Једне је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама,

озбиљно ређајући Женидбу Паше од Тирана, којега је мајка усаветовала да за стара свата позове Краљевића Марка, који је после својим чудним мегданом на Кунар-Планини учинио да стара пашиница дочека у дворима дивну снаху.

Све до својега села нису од бруке смели никоме ништа рећи. А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану. — Не може то бити овога свијета, сињој кукавици!

А после, кад је утолио зинулу халу за пићем, присетио се свога новога положаја и испијао чаше на искап, онако турски, у једном

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

то ти пријан До небеса довикује. »Стармали« 1888. ПОБРИ СТЕВИ КАЋАНСКОМ (Опет, после тридесет и толико година) Хе, давно је то било, кад ти певах млад; Оседело нас време и још нас кињи јад.

Ојачајте снагу патника Хрвата, Нека зна да има у невољи брата; Нек’ се једном види каква ј’ слога благо, А они ће после... како им год драго. »Стармали« 1883.

»Невен« 1882. ПРИМОРКИЊА (Уз слику) Сваког јутра и вечера, После сна и рада, На обали морској чека Приморкиња млада.

На што жице спроводнице! Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја (После можда и етиром). Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину; Најсвежији лист му трепну Па одлете у

„Ју, Господе мој!“ Ал’ нећу се повампирит’, Ништа се не бој. Знам да нећеш заборавит’ Један оченаш. Е па после ракијајте, — Ти тај посô знаш; Само свађат’ немојте се Украј мене ту, Јер и мртав ја ћу мрзит’ На ту работу.

»Стармали« 1888. ЈУЧЕРАШЊИ САМ У крчму смо сели Ја и чика Сима; Једну ицу, две ли Добра воља прима. После црне кафе Ошли кући право, И мој чика Сима „Изрјадно“ је спавô.

Један пије да не заспи, — други вином санак хита; Петар пије порад жеђи, Павô — порад апетита. Пије с’ после масних јела, — ал’ и онда кад се пости. Један пије што је снажан, други пије због слабости.

ИИИ Рибља се судба По течности врти. Риба мора пливати Пре и после смрти. Риба мора пливат’ Трпећи судбину: До смрти у води, По смрти у вину.

Љуби је и ти, Страдални робе, Ког’ секу, пеку, Стружу и глобе. Јер риба има Шиљасте кости — И после смрти Уме убости. ВИ Печена риба иште салату — За своје муке ту малу плату. Последњу жељу ко да закрати?

грабанцијаш — тако се по народном веровању зове ђак који на врзину колу заврши и тринаесту, ђаволску школу, те после другује са ђаволима и вилама и води облаке. гратулирати (по лат.), честитати.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

У Вршцу, 1830. Ваш слуга, Сочинитељ ДОДАТАК Дјело ово, као што се горе види, сочињено је било године 1830, таки после Лаже и паралаже; но из тога највише узрока није се на свет издати могло, што је Ружичић такову ролу играо, која би

Ево, новаца је оставио доста; али шта то помаже кад је оставио после себе краву. Богзна шта би од мене било, да нисам од натуре на господство створена.

Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух! усмрдила сам руку (дува у руку, пак је после брише марамом), сад је морам три дана прати, док је опет у ноблес доведем. ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас.

Рихтиг, мало нисам заборавила торту, то сам баш сама мислила месити; то је особито јело, јошт ако ће после конфект доћи. Кафа раствара све, даје добро скувати, особито женским персонама. ФЕМА (окренута огледалу): Мико фо!...

Знаш шта је, Јокан, ако ме опслужиш три године дана, даћу ти пет стотина форината. ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте? — Волим ја изучити занат, па бити поштен мајстор него битанга светска.

ЕВИЦА: Ти си мој Васа. (Пољуби га.) ПОЗОРИЈЕ 2. ФЕМА, ПРЕЂАШНИ ФЕМА (гледа ú доникле, пак се после продере): Вос ис тос? (Они се раставе.) Несреће и смради? Је л то нобл, тако Французи раде?

ЕВИЦА: Ах, оставите ме, оставите ме, ја с вешцима нећу ништа да имам. (Отресе се од њега и побегне.) РУЖИЧИЋ (сам после кратког ћутња): Шта је друго љупки брак, Него рен и црни лук? Сузе лијеш кад га једеш, Ал’ га зато опет једеш.

Пропопо, Јохан, донећеш ћилим да простремо овуда (показује астал). ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати? ФЕМА: То је гурбијан; ја му говорим за ноблес, а он оће да спава.

Он је, на моју душу, зашто смо чули да се после некако на науку дао. Еј, Фемо, Фемо! А ко ти је то до тебе, откуда је та опет?

) Адиес, ма шере, адиес, ноблес, адиес, журнал. ЈОВАН: Адиес, Жутов. ФЕМА: Ја ћу мало у колиби да живим да могу после прећи у двокатне куће. ЈОВАН: Еј, красна три мужа! Шта неће учинити!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од издаје.

О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од издаје.

Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од издаје. Одајем се мртав сунцу после мене. То је све што је остало од мога гласа, тај одјек у коме су заточени сви дани. Је ли споменик гроб?

Пашће сунце тамо где сам ја клечао. ЧЕТИРИ ПЕСМЕ О СНУ (1956) За Ј. Х. ЦРНИ ЈАМБ СНА Ја после великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима У топлој кори

ИВ Не, више није важно шта ћу рећи. Већ беше све то некад ко зна кад у неком сну ил некој чудној речи. Ја после сна тог не знам куда сад.

Ти, сну мој, моје тамно подне, сен зар сведок предела нестварних ја за свет од топле глине умешен! Куда да одем после овог сна. ДАКТИЛ СНА Стоје измишљени брегова од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају.

с усана видети их нећемо вриштаће траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене

не изгори рађа дан Треба запалити све што може да гори Треба срушити све срушиво, све што није вечно Треба у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и

Празно име наде и прелепа жртва У зиду без звезда праведно се срећу. Тела чистијег од изгубљених речи гори Дан после времена којег се сви боје, Ноћ низ Бојану отиче у твоје Срце продано несигурној зори.

Онесвешћено сунце у зрелом воћу ће знати Да замени пољубац што пепео одмара. Ал нико после нас неће имати Снагу која се славујима удвара Кад исто је певати и умирати. Смртоносан је живот, ал смрти одолева.

Море воли рибаре који га поткрадају пуни љубави и морнаре који користе опасности што им пружа док не залутају и после. Море не воли оне који му се удварају као својој властитој мудрости споро и опрезно.

нити измишљен она ми испере глас и смири га, песма без речи пошао сам негде а удаљавам се о водо Ти си глас птице после поноћи времена анђео с двоструким лицем и потаја далеко иза светлости далеко иза часова када је смрт велика маска

Краков, Станислав - КРИЛА

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — После?... Ама и нема никаквога после. Ми смо људи за које то после не постоји... Људи осуђени на смрт...

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — После?... Ама и нема никаквога после. Ми смо људи за које то после не постоји... Људи осуђени на смрт...

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — После?... Ама и нема никаквога после. Ми смо људи за које то после не постоји... Људи осуђени на смрт... — Донели су нам савезника, горогана, — радовао се један мали.

Била је горда на своје две румене брадавице. У кући је грозно дречао гласовир сав разглављен као жене после војничких оргија. Фиве—о—цлоцк. Избријани и румени официри дошли су да свој чај попију. Доцније ће играти покера.

Сад ће нас напред... Али они ипак нису пошли напред. Тишина је и даље владала на положају, само мало после поче непријатељска артиљерија да грми. Погледи се поново сретали. Они беху сада задовољни, насмејани. Ровови се држе.

— Луда, и онако ће умрети... — додао је добродушно. После су на њега и заборавили. Седи мајор је играо санса са Душком и потпоручником Милованом.

Само када је било много мртвих онда су правили велика гробља на местима где је било равно и видно, јер су после долазили фотографи да их сниме. Свештеници су те гробове свечано преливали вином.

Људи се топили и нестајали. Налазили су тек после удове по жбуњу. Људи кад гину, на крају постану весели. Можда и полуде.

Тако се артиљерац, који је трчао ка кари окренуо као чигра на једној нози, што му је остала. Разуме се да је после пао. То је било веома занимљиво. Већ је и по неки од пешака из резерве подигао главу и гледао шта они код топова раде.

Куглица га је погодила у главу, док је пекао на ражњу јагње, и он је само викнуо: — Санитет... носила... После је јагње прегорело, ватра се угасила, а кувара су нашли мртвог и осмуђеног у пепелу.

Није волео да носи шлем јер му је жуљио главу. После је опет грмело, секире су опет ударале, а лишће као сузе падало по земљи. На небу су злокобно певала два аероплана.

Оркестар је непрестано свирао савезничке химне, те је већ било тешко устајати. После је један музикант свирао у цитру, а стари глумац Диле, сада посилни у ескадрили, намрштен и свечан, рикао је

Петровић, Растко - АФРИКА

Враћамо се на брод да вечерамо и да наставимо пут на југ. Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини.

— А шта бих био? — одговара он, узбуђен, и иде, пошто се Арханђел удаљује, ивицом брода да би ми био што ближе. После ручка акварел. На средини лађе под небом имамо од Дакара неколико сенегалских породица из племена Волов.

Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли. Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама. Не кажем да је зато белац гори од црнца, напротив.

Бацали смо им цигаре, које ће после исушивати, писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре

Бацали смо им цигаре, које ће после исушивати, писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору.

сметало да видим своју руку белу, данима, све док ми изненада не би пало на памет: „Гле, моја је рука бела“ Кад сам се после четрнаест година таквог живота оженио изненада из љубави, ја сам са својом женом по европским појмовима врло рђаво

Дивим се својој жени како је она то одмах разумела и ниједан мој поступак није рђаво тумачила. Тек после двадесет година живота са црнцима, ја сам се, не одвајајући се од њих, почео несвесно враћати европској цивилизацији.

Узео сам штап и убио је. После ми је било жао што сам то учинио, јер није ујела девојчицу! Није ли овај начин размишљања потпуно црначки“?

Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе. После пола сата, одједном скрећу у страну и нестају на ширини. Ниједне птице више над нама.

СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА, ЧИЈА ЈЕ ЛЕПОТА ВЕЛИЧАНСТВЕНА После дугог освежавања полазим са Вуијеом у поље.

сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само трућао глупости о њој.

— „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

би дојке обадве, На своје груди злобно сипајућ Отровног биља горке сокове, На таки начин да те умори, Да викне после тугом лажљивом: „Ох, куку мене, сêди војводо! На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас?

Сржеви свеже твоје младости Помоћ ће срцу моме сносити; Образа твојих кожа увела, Упале очи, модре уснице; А после, кад те црна ропкиња Филџаном златним скромно понуди, Да шербет примиш дивно удешен Који ти милост шаље пашина —

Тек кад ме виде, Уморно диже мутне зенице, После их спусти... али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља

Али не ти, моја ће грбина памтити како смо једанпут чамац песком пунили да се утопи, па после како су хајдуци дошли, па како смо га вадили...

Па каква црна ноћ! РАДАК: А ти, момче, Би л’ мало цујке сркнô, уморен? ПОРФИРИЈЕ: Да ти је наздравље!... А баш би после оваквих мука лепо пристајала!... Е, да ми се откуда истекар родити!

РАДАК (пружа му пљоску): Напиј се, момче, Добро ће бити после умора. ПОРФИРИЈЕ (прима пљоску, крсти се и пије): Охо, хо!... Е баш је ваљана!

ВУК: Док се луга не докопасмо!... А, вере ми, и ту нас гонише све до мокролушких баруштина... А после престаше... Тек око Горице угледасмо два-три Турчина... (Порфирије долази и доноси читаво бреме дрва.

РАДАК: Чусмо је сви! ГЛАВАШ: Па шта чекате? Радаче, с Вуком брже за њима! За леђа зађ’те псима поганим, А после вашег трећег пламена Ја ћу с Проданом од’вуд напасти; Па нека их је равно стотина, У мрак ће прнут слепи мишеви...

ПРВИ ТУРЧИН: Љепше, вјере ми!... ТРЕЋИ ТУРЧИН (гледа најпре кроз прозор, а после се окрене баби): А би ли, бабо, што ’но кажу, и мртва сина могла познати? СТАНА: Куку! Зар мртва?...

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији! СТАНА (уздахне, а после се, дршћући, приближује прозору): О, грозно! ПРВИ ТУРЧИН: Ја је, сироту, не бих могао тако мучити.

Кô црне свиле лаки прамови Повијала се коса његова, А уснице му једва гȁрише Свионе маље боје косине... После, и лица беше друкчијег! То није он!... Ал’ где је он?... СУЛЕЈМАН: А где је она?... Слушај ме, бабо!

Тај Главаш, вид’те, што се подигô И турске власти силу наследну У своје руке дрско отима; Што бунтовнике, после хајдуке, Који на друму Турке чекају, А и на самог цара кидишу, У своме дому вешто заклања; — А не може ли?...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Наше нападне операције свршене су још крајем месеца јуна, дакле на десет дана по објави рата, и ми смо после десетодневне офанзиве прешли у дефанзиву.

Сутра дан Турци уђу у варош и поступе с њом по турски. Од Зајечара води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни) Тимок преко Лукова до Кривог Вира, где се

Око два и по часа после подне Турци изменише свој стрељачки ланац, уведоше у борбу одморне трупе и њин се ланац одмах крете полако напред, и

Било је после 6 часова у вече, кад се пушчана праска наједанпут нагло пресече. Тако прекидање паљбе увек је или врло радостан или

послаше још неколико метака за нашом војском, па и они умукоше и наста вечерња тишина која се чудно одзиваше у души после онолике дневне хуке и урнебеса. А баш у тај мах сунце утону на далеком западу иза српских планина.

Овај одблесак спочетка се силом пробијао кроз густину дима, после је бивао цве јачи и светлији, док напослетку није избио под небо, као грдан пламен.

Пожар се прво појављивао на једном крају села, после се ширио цве даље и даље и напослетку обузимао цело цело. А y моравској долини села су честа; и сва та села на левој

Једио сам се на самога себе: зашто да се мешам у ствари које не разумем. После сам се опет куражио: зашто да ја не могу баш ништа разумети?

— ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао. Затим рече врло зачуђено И гласом као да сам себе пита: Ама шта је то?!

! Помаче се за десетак корака с места где је стајао и опет напери доглед, и опет је дуго расматрао. После врло узнемирено дозва једнога рускога официра из своје пратње, пође с с њим упоредо уз друм и нешто му је живо говорио

Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили. После једнога часа, на коси, где смо угледали осам симетрично растављених предмета, указаше се густе, црне колоне и почеше

Мало после престаде борба око Тешице и наша це војска повуче. И то је још срећа! Пушкарање це постепено прекиде. Овда онда пуцкара

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане заборава, А после се томе руга. Кад помислиш: сишô с ума, Разбере те у то доба, Па се смеши па те теши: „’Вако ћемо све до гроба!

XXИІІ Ноћ је пала страшно мрачна После мутна дана; Ја у мраку Смиљку држим, Она расплакана. Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд плачеш,

“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!“ ЛВ Да л’ то беше санак Као и све друго?!..

Волим дечју чисту душу Посматрати, неговати; Ако с’ после унакази, — То бар нећу дочекати. ЛXВИ Месечина кад прелије боле, И кроз јаде дуне поноћ сива, Замирише од горе

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али нисмо ни стигли до њега, а стиже наређење да се стане. Но, хвала богу! Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити.

Већ сам се био забринуо. Али десетар ми рече: — Не брините. Сад му је упалило да их мало претресе. После једног часа упаде Милош и као врећу стовари једног Бугарина међу нас.

Али шта ћете. Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо. Прошли смо преко оне безводне планине, и после подне... сад ћу вам то тачно рећи... у шеснаест и четрдесет и пет, стигли смо на Метери Степе.

Са њим је био мој командир чете. Причао ми је после командир да је горе, на положајима, хаос. Ни бог господ не може да их размрси.

Аја. Заборавио сам још рећи да је петнаестог септембра после подне стигао и наш трећи батаљон, односно други по реду. Овај су батаљон задржали у резерви.

— А уз то си мамуран — додаје Мишић. — Човек је мамуран после пића. Него уморан. Преморен. И таман да заспим... — А оно јуриш!... — Још нешто горе... Осетио сам смрад. Али гадан.

И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас. Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати. Наши припуцаше и прилепише их за земљу...

— Шта сте даље радили? — Мене су однели у болницу. Али чуо сам после да је мој пук остао на врху три дана, да склони рањенике и покопа ону силну множину мртвих.

А још у почетку сам вам рекао да је Кочобеј био у нашем првом плану, а тек после заузећа Кочобеја требало је да ми нападнемо на врх. А испало је сасвим обратно.

Глупо је уопште тући се, али је још бесмисленије овакво мрцварење кад не знамо тачно где је противник. После извесног времена вратиле су се патроле и известиле да се пред нама на осамдесет метара налази густ сплет бодљикавих

Позвао сам двојицу и објаснио им где се отприлике налази тај поток. Они покупише чутурице и изгубише се у ноћи. После два часа лутања и спотицања преко мртвих и кроз читав рој од куршума, вратили су се са водом...

“ „Разумем ја све то. Знам — знам... Али с чиме? Без артиљерије немогућно је нападати на жичане препреке. А после, знајте, упамтите, разумејте, ја немам ни маказа за сечење жица.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Овој Антологији међутим задатак је много ужи и скромнији. Чак и када је очевидно да је наша поезија још дуго после године 1847, упорном и поетски неплодном тиранијом највише механичког типа десетерца и свим оним што је из тога

замислима непрестано он, бесмртни карловачки ђак, лиричар изнад свега чист и светао, заувек издвојен између свих пре и после њега.

Однос тих песника према Србији мање је прецизан и пречишћен, из различитих узрока, и као да се култ Србије — после извесног застоја, чини ми се — диже споро, опрезно, са неповерењем.

се енергично све до Бранкова такмаца Павла Поповића Шапчанина, све до Бранка самог, у неким његовим недовршеним и тек после његове смрти штампаним рукописима па, право говорећи, и даље, много даље, све до дана данашњег.

зачињајет лето, Које вама, драге, сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака госпа даде намолити.

Сад земљедјелец с одморними члени Плуг изгоњајет на своја њиви, После покоја труди пријемља, Зној с чела тарет. Всјаки художник в својему дјелу Занимајет сја, а пастири в фрулу, Стадо по

Бе ли свијет а под земљом? Себи живи на свијету, Свету ради, не надај се: Нема хвале по заслуги Нит' живота после овог! Јести, пити — то је наше, Испод дојких раја тражит, Докле будеш пак и прођеш. Та у гробу..

Јован Пачић ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ После скорби, туге петолетке, Давно жељан видих Нови Сад, И тврдости скоро необретне, Врагом смрт претјашчи Петров Град;

Сладак је одмор после тешких мука, Кад злоковарства изгњечи нас рука, Ил’ судбе игра, пуна горка једа, Дух изуједа.

Лице му је тако мутно Као небо кад је киша, А око му тако светло Као сунце после кише. Цвет-девојче прије било Као сунце усред дана, А сада се указало Као месец у поноћи.

Одиста, после Орфелинове осме строфе Владисављевић је дописао следеће две потпуно нове, сасвим орфелиновске: И пчелице из кошница с

полазио славенску школу у Карловцима; али сигурно о датуму те претставе није имао никакова записа, па није чудо кад је после неких 60 година о томе писао да је хронолошки погрешио...”).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— А Станишу!... Њега, кô брата свог, Још неко време морам штедити За љубав света — јер га поштује — А после — видећеш! Сад збогом!... ДРУГИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Скупштинска дворана.

РАДОШ: Јест, оче! Ал’ кад за дужда паднемо сви, Шта ће нам после њини мачеви? Шта ће нам пушке, што ли штампара? Ил’ да Латини после штампају С поругом њине оштре досетке Пропасти

Ал’ кад за дужда паднемо сви, Шта ће нам после њини мачеви? Шта ће нам пушке, што ли штампара? Ил’ да Латини после штампају С поругом њине оштре досетке Пропасти наше луди последак?

— Ал’ теби, Радошу! РАДОШ: Немој се после ни мени чудит, — А мислим да се не би могô Кад би ми знао мудре разлоге У другом веку што сам прибрао Мерећ

РАДОШ: Сироте!... Па докле ли наумисте? БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа старино, Да л’ имаш траве или мелема Којим бих рану могô привити? РАДОШ: Рану?

— Испрва шћаше деце хиљаду, Да их на касапиште своје отпрати; После нам старог оца прогони, А Бановића смрти предаде.

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти ниси Црногорац! Стотину пута толико паде Од оштрог гвожђа горских лавова После косовског боја ужасног; А ти од шесет тисућа дрхћеш?..

— Бошко и Богдан, с њима Станиша?.... Или управо он је пред њима — Јер најпре иду муње, громови, Па после тога хучно долази С вихором силним страшна бујица... Јеси ли чула? Шесет тисућа!... Пред њима бесни увређен лав!...

Час ти је смрти данас приспео. — КАП. ЂУРАШКО: Давно те мушка браћа чекају — Да ти покажу оне дивоте Што после смрти правовернима У рајском врту пророк поклања; Радуј се, море, и спреми душу Да је хурија поглед небески Са

(После мале почивке загрме наново пушке.) СТАНИША: Шта је сад то? Зар су оживели? КАТУНОВИЋ: Живели! Моји су Катунци то —

Пушке и бојна вика ућуте. Катуновић остаје сâм.) ПЕТА ПОЈАВА Катуновић, наслоњен на камен, сâм, а мало после Радош Орловић. КАТУНОВИЋ: Што ме не убише, што не пролише Из груди мојих сваку капљицу?

(Одлази.) ШЕСТА ПОЈАВА Ноћ. У кнежевом двору. Кнез Ђурђе сâм, а мало после и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ућута бој — Поноће стиша Пушака громких смртне јекове, А болан јаук груди смождених На

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

задужбине; добротвор манастирски, црквени кувет ― снага, јачина куљав ― трбушаст кумало ― „гошћење у част кумства после крштења“ Курбан-бајрам ― муслимански верски празник, тад се кољу курбани, тј.

политрењак“ пландиште — хладовито место где пландује, одмара се дању стока попасно доба — време кад се музе стока после попаса — кратког јутарњег или вечерњег напасања стоке пре муже поримити — покатоличити прáва — правда пратар —

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1910) ОНИМА ШТО ПЛАЧУ Ја хоћу да радим не губећи време, Да не кукам после како немам среће, Како је за борбу слабо моје плеће И како су људи стене глухе, неме.

поља твојих крв још није спрана, Кости синова по дну ти се ломе, Кô привид видиш војске које громе: Још памтиш јаук после свежих рана.

И тад као херој после страсне битке Одморишта хоћу без страсти и жара, Већ да ми се душа на души одмара И да милују ме благе руке витке.

сам, драга, од љубави наше И кô тешки терет на очи ми пада Несвестица пуна и среће и јада, Кô пијанство после искапљене чаше. Вај, знај, мене такве нејасности плаше.

Моја јасна душа вечне среће рада Узбуђена дршће и губи се када Засити се, кад кô херој сабљу паше После много борби и пресит победа, Јер никада краја том нереду реда!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Изгубио, па шта? Поседео мало, колико да се заборави, па после опет добио службу. АНЂА: Па јесте, ал' немој сад опет да отвараш писма. ЈЕРОТИЈЕ: Морам! Није што хоћу, него морам.

Где си ти још видела код нас да је чиновника глава заболела због кривице? А после, паметан је то човек, зна тај шта ради. Покрао се он сва та акта, и сад: нема акта, нема ни кривице.

Седеће годину-две и даваће паре на зајам сељацима. Ако баш хоће наново службу, сачекаће док падне влада, па ће га после друга са класом у службу. АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме.

МАРИЦА: То је наша брига, а ваша је да размислите што пре, да не буде после доцкан кад већ пукне брука. Чула си шта у писму пише и тако ће и бити.

ЈЕРОТИЈЕ: Има и држава да разговара са мном насамо, а држава преча. МАРИЦА: Мени је свеједно, само да се после не кајете! (Оде у леву собу.) АНЂА: Ствар је озбиљна... ЈЕРОТИЈЕ: И ово је ствар озбиљна, још како озбиљна.

ЈЕРОТИЈЕ: Ама, откуд то иде? ВИЋА: Не би му баш ништа фалило. Одседео би два до три дана у 'апсу, а ја бих га после пустио. ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде! Откуд газда Спасоје сумњиво лице?

Одседео би два до три дана у 'апсу, а ја бих га после пустио. ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде! Откуд газда Спасоје сумњиво лице?

А он вели: да даш у руке госпођици, а ја велим... МАРИЦА (шчепа му писмо): Добро, добро, добро! ЈОСА: После он вели... МАРИЦА: Добро, чула сам! (Узбуђено отвара писмо и чита потпис.) Бока! (Гласно.) Хвала ти, Јосо!

ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима! Слушај пријатељу, изиђи напоље на бунар па ми укваси ову крпу, па после натенане да те саслушам. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Узме крпу и пође.) ЖИКА: Ал' извади свежу воду.

Донео си толико воде као да ћу да се купам. Изађи, молим те, напоље, па исцеди тамо у авлији... 'Ајде благо мени, па после да те саслушам натенане. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Одлази.

Нек сврши, знаш, док ја дођем, оно: како се зовеш, одакле си, јеси ли осуђиван и тако те ствари. После ћу ја већ наставити... МИЛИСАВ: Како, зар нећете ви то лично, господине капетане?

МИЛАДИН: Па ја велим... ЖИКА: Ама, нема шта ти да велиш, него изађи напоље док свршимо разговор, па ћу да те зовем после те натенане да те саслушам. МИЛАДИН: Велим, знаш, већ три месеца због тога долазим. ЖИКА: Па три месеца, него!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

даровит и уз то смели и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из Србије после слома Првог српског устанка.

Осим тога, у првим деценијама 20. века примљено је много француских речи, док међу онима усвојеним после Другог светског рата доминирају енглеске.

Поборници сецесије, који су управо међу хрватским језичким стручњацима имали јака упоришта, оснажени нарочито после Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика (1967), приказивали су хрватској публици залагање за

Хрватску је запљуснуо нов талас вештачког стварања језичких разлика према Србима, најјачи после оног у доба усташке тзв. Независне Државе Хрватске под нацистичким окриљем 1941-1945.

У истом правцу наставио је да пише и Данилов анонимни Ученик. Он је описао живот свога учитеља (после 1337), али је у њему обрадио само духовни живот и црквену каријеру Данилову, а богату државничку делатност приказао

Данилове улоге у биографијама владара које је написао Данило, док је у биографијама краља Стефана Дечанског (после 1331) и његовог сина Душана као краља (после 1335), којима је он сам аутор, Данилу од почетка поверио водећу улогу.

које је написао Данило, док је у биографијама краља Стефана Дечанског (после 1331) и његовог сина Душана као краља (после 1335), којима је он сам аутор, Данилу од почетка поверио водећу улогу.

Основ ове косовске поезије јесте сјајно Повесно слово, које је непосредно после битке (1392) написао патријарх Данило трећи у веома негованом стилу "плетеније словес".

је у своме заштитнику деспоту Стефану Лазаревићу и посветио му је опширну биографију Живот деспота Стефана (1433). После много година у сасвим другачијим приликама Константин је остварио онакав књижевни лик владара какав је зачињао Данилов

све до нашег времена, живи и десетерачки стих, састављен од десет слогова, најраспрострањенији - епски, са цезуром после четвртог слога, и лирски, симетрични десетерац са цезуром после петог слога.

десет слогова, најраспрострањенији - епски, са цезуром после четвртог слога, и лирски, симетрични десетерац са цезуром после петог слога.

Ова песма дугог стиха - бугарштица - настала, по свој прилици, по законитостима обликовања историјске епохе, одмах после догађаја и у његовој непосредној близини, у северним српским крајевима, пренесена је на миграционом таласу српског

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

6 ЈОШ... 7 ПУТ У ГОРЊАК 8 НОЋ У ГОРЊАКУ 13 НА НОЋИШТУ 15 ВЕЧЕ 16 ОРАО 18 ПОСЛЕ СМРТИ 19 ЈА САМ СТЕНА 20 ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... 24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО...

Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчан зрак... Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858.

Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858. ПОСЛЕ СМРТИ Ножеви кад ми срце поделе, Над гробом звекне крвави мач, Слатке девојке, ружице беле, Нећу да чујем ваш

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И после би и отац долазио. Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с

заситивши се, не дижући се од софре, већ само одмакнув се и истресав мрве из скута, одмах би се изваљивао и спавао. После њега би баба, мати и он, Младен, настављали ручак, али тихо, полако, као крадући, да не би оца пробудили.

Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.

Отац би спавао кратко, бурно, рчући. После спавања чисто би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би

И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир. У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у

Као после ручка, па све засићено, уморно, некако увучено, чудно, немо оцртава се, тако да се горе, више куће им, по небу чисто

ИИ Тај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им. Висока, увучена и ограђена високим зидовима и

Тако се говорило, мада се то никад по њиховој кући није осетило или видело. Деда Младенов, после оца наследивши толика имања и пошто био и од бабе млађи, тек онда наставши на пуну снагу, мада је већ имао сина, оца

потаји, кришом, млађег би брата грлила, љубила и расповијајући га, купајући га, шта ти не од лудости и љубави чинила. После бабе, долазио је отац. Сиров, крупан човек. Лица затворена и више натмурена. Трома, тешка покрета и корака.

И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачун

Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознаје. Види се по јако извученом крову и широким ћепенцима.

Доцније, после њих, већ би долазила баба. По баби Младен је знао да су се вратили са гробља. И то тек што су дошли. Јер, готово још и

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. веша о врат или о десну руку (СЕЗ, 17, 72), или јој се ушива у капу (ЖСС, 194), или је њиме мажу кроз 7 дана после порођаја (СЕЗ, 17, 534 и 535); такође јој се б. л.

ђаволу тај штап (само при том да пази да га ђаво не предухитри, па или убије, или штапчетом поцепа одело, које се после на том месту никада неће моћи закрпити), па ће га ђаво морати служити (Караџић, 1903, 194 ид). Ко такав б. л.

Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице треба да пљуне на јаје и б.

Болесник може да пренесе грозницу, после заласка сунца, и на б. л., који после баци изван куће (ЖСС, 280). Болесник од грознице треба да пљуне на јаје и б.

По једној, б. је био најпре беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју, и после се као црвен цвет свуда раширио (Софрић, 15).

Најзад, за б. на Добричу (топлички округ), који је различите боје., прича народ да је постао после једне велике битке, у којој су се бориле различите »вере«: црни б.

(СЕЗ, 19, 1913, 166); б. у великој капи, смиљевцу, који млада носи кроз 40 дана после венчања, такође је апотропајон (упор.

нпр. Браство, 9—10, 442). Овде можда треба споменути и обичај да се детиња коса, пошто је кум ритуално одсече, чува после у б. (СЕ3, 16, 181). Као јак апотропајон, б.

(іб., 179 ид): то се данас сматра као шала, али је првобитно било можда лустрација после тродневног борављења у средини душа предака, које о свадби невидљиво узимају учешћа у свим жртвама и обредима, и у

На Богојавлење у воду која се ујутру доноси са извора, метне се б., па се после њоме сви у кући запоје (СЕЗ, 14, 22 ид). У води у којој је потопљен б.

, па се после њоме сви у кући запоје (СЕЗ, 14, 22 ид). У води у којој је потопљен б. купа се породила после порођаја (СЕЗ, 19, 93), и новорођенче за време првих 40 дана (СЕЗ, 14, 117; 19, 97); на Ускрс се у таквој води купају

(СЕЗ, 19, 84; 151); б. који је са младенцима био на венчању, ушива се после у јастук (ЖСС, 216). Да млада носи на венчању б. у недрима то је раширен обичај (упор. нпр.

Ћипико, Иво - Пауци

Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди: жао му што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.

А у вароши и по селима код опћинских избора, који наступише после свађе, раздијелише се противници у два табора: с једне стране хришћани, а с друге кршћани, и надјачаше бројем први, и

Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после. Ча ће влада дат', исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле? Хм, лако је говорит'!

Од звона не знам ти ништа рећи. Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после ... Иво ућута и попође по соби. — Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш! Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.

— рече млађи јецајућим гласом. — Заклећете се да нисте ништа видили!... — Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице.

Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге. У за час сам то учинио! Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати. А прими ми постељу у шталу, код бештије!

Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га! — Отпочините мало!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Рекао ми је да је задовољан смештајем. После сам отишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ракију.

Знао је да је видар спасао сигурне смрти овог истог старог човека који је, ево, само недељу дана после оздрављења изашао лично на Кулу као да пркоси. Зар се није говорило да је на самрти?

Сваког дана, одговори, све док не смири рану. После ће дати упутства за дале лечење. Значи ли то да сам до сада био погрешно лечен − упита Лауш.

Димитрије је скакутао и крештао својим пискавим гласом. Макарије се заценуо, онда је захрипао, закашљао и једва се, после тога, повратио. Насмејао се чак и Доротеј.

Морава се замутила. Проћи ће најмање десетак дана пре него што се разбистри. Дани су чисти и прозрачни после провале облака, која се са олујом сручила на Вратимље. Макарије Имао сам дугу и оштру препирку са Прохором.

поред свог чемера, насмејао и одвратио како би био срећан да се тако нешто догодило, да је повалио вилу, па макар после целог живота испаштао. Додао је да то на жалост није истина, јер би се ваљда било чега у вези с тим сећао.

Јарца су, Пипац и његови људи, пронашли чак у Диљу, после двомесечног упорног трагања. Што се тиче девице, то је ишло мало потеже. Ивањдан се примицао.

Боже какав је то био призор! Док сам то гледао, свршио сам два пута. После су њих двоје ишчезли у шуми, држећи се за руке. Ја мислим да је Лауш тада успео да је има.

неког месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба. Изгледа да су му због тога одсекли и нос.

Сада то више не радим. После срамоте коју ми је Лауш нанео са оном проклетом курвом, згадило ми се на све. Обузела ме је нека чудна слутња.

Изгледа да ме то напушта. Данас сам помислила, први пут после толико времена, како ми у ковчезима леже лепе хаљине и како би било пријатно поново се окупати у Мртваја виру, смаћи

Пењемо се уском стазом према Кули. Сунце са запада баца своје косе зраке на прегрејани камењар, који после дневне жеге лагано запада у дремеж.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Гараво, пустарско чедо, вино нек нама служи, Док ноћни падне мрак. Пићу с тобом као с братом, Да не пијем сам, А већ после... Ах, баратом Бићемо се, знам. 1888.

њега чули како је на небу био, Јер нам је причао увек о рајском животу своме; Али од тога дана мајку је слушао лепо, После је, заната ради, у варош отишô с њоме.“ (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...

А њена мила, гола груд, С барјаком срамне страсти, Позваће к себи занос луд 3а роба своје власти. Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883.

А твоје песме бајки сан, Док туга дух нам мрачи, На лепше време, лепши дан, Надежду нека значи! Кô после буре ветар млад Што вртом тихо креће, И тужно гледа цветни сâд, Сломљено гледа цвеће, И ђени Српства тако бди, И децу

Редактор једнога листа, с довољно нервозном мином, Промумла кроз зубе нешто, држећи боцу са вином; И одмах после тога, за доказ сопствене свести, Уврсти пијанку нашу под наслов: пријатне вести.

И Сарду, Зола и Феље Јутрос су код њега били, После је и Греви дошô И шампањ заједно пили. Не могу чланови наши Да му се надиве сити, У Академији ће сутра Свечана седница

Боже, шта да чиним да себе разгалим? Хајде једну лулу прво да запалим, После ћу да шарам, да дувам и бришем И јуначке песме О слободи пишем.

Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим. Шта је после било? Одмах ћу вам касти: Виновник се није сакрио од власти, Мене су у кошар преместили, знате, А њега казнили с

по ваздан усамљен ради, Он сече високу Трску И од ње чибуке гради, Са танким и оштрим ножем он шаре по њима ствара, После их углади лепо и плавим индигом шара. Три века минуше тако.

диже, Страшно прашину узви и онда у село стиже, И ова бујица плаха, у мутном вртлогу своме, Понесе кметицу прво, и после пронесе с њоме Шубару општинског ћате, живине и људи много.

Он је напирô снагом, ал' спасти није се могô, Док најзад изгуби смисô. Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога...

Жега га сустиже потом, Да после једнога сата под кућним лежаше плотом Без свести и сазнања. 2. Подне је минуло касно, И већ на тавном небу сунце се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

сам, кадгод ми је мој редовни научнички рад то дозвољавао, радо прибегавао овом новом занимању које ме је освежавало после сувопарних математичких испитивања.

што видите, драга пријатељице, кроз временско просторни континуум може се у мислима дивно путовати, тамо-амо, у пре и после. Та путовања која сам до сада предузимао из моје наслоњаче била су само излети полетарца из свог гнезда.

Оштро куцање буди ме из полусна. Ви сте ишчезли из моје близине, наше путовање је довршено. Мој служитељ улази после поновног куцања, у моју собу, и чуди се мраку који у њој влада.

торњу клинастим писмом, стављене су идућег дана у засенак да се ту лагано суше; сваког дана придолазиле су нове. После неколико недеља, када их је било довољно на окупу, оне су испечене на ватри, па кад су се охладиле, оне су однесене и

Добивамо врло нељубазне одговоре или никакве, но место њих мрке погледе. Тек после дугог лутања стижемо до дома филозофовог. Врата су забрављена. Куцамо тихо, па све јаче - нико нам не одговара.

“ - „То чиним, почитаеми, после сваке твоје посете у њој, и мучим се да раздвојене списе сајузим у њихове целине. Али то ми не полази увек за руком.

Али после 223 месеца, т.ј. пошто је Месец 223 пута прошао кроз све своје мене, они се опет нађу у оној тачки пресека њихових пута

Шта се то, за име Бога, догодило? Из Вавилона је стигла вест да је онде Александар Велики, после кратке болести, преминуо.

моју жељу да посетим славну александриску школу, а са собом поведем и свога, младог пратиоца са руменим уснама. После кратког размишљања, одабрао је он, са свога писаћег стола од растовине, вештачки извајаног и покривеног белом

То је Канопус, после Сириуса најсјајнија некретница целога неба, која се код нас, на северу, никада не виђа, јер се ту не пење над хоризонт.

Учинимо, дакле, опет скок од 22 столећа натраг у прошлост. После заједничке вечере, повукоше се старији чланови ученог колегија Александриског музеја на починак, а млађи пођоше у

Један од њих је Хипарх из Никеје. Живео је пола века после Ератостена и подигао је на острву Родосу, које је тада припадало Птолемејском Египту, величанствену звездару.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској. Тридесет година после француског издања школски надзорник Аврам Мразовић (1756–1826) (иначе један од првих Срба, по речима Д.

Његове песме је Стеван Поповић промовисао у својим антологијама, али су тек деценијама после његове смрти (1923), заслугом Милана Шевића, сабране у збирку поезије за децу Добре књиге нашој деци.

Из те приповетке видите на свету Какви с' случајеви у животу плету – – после дугог лова, лав утруђен легне, У дебелу хладу безбрижно с' отегне, И тек што је хтео да затвори очи, А миш однекуда

сва гора, Миш позна по гласу свога добротвора; И потрча одмах, у помоћ му дође, Па од замке уже започе да глође. После дугог труда, миш к намери доспе, Те прегризе уже, а мрежа се проспе. – Ето вид'те децо!

чини да пасти мора, А пуста земља сам један бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858.

Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! За раоник и секиру Треба добар јаки ков, Да се после не ругају: Ковач био ладноков! Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

рођен је у Славонском Броду, гимназију је похађао у Сремским Карловцима и Темишвару и студирао је права у Бечу. После револуције 1848. враћа се на студије, овога пута медицине, али ни њу не завршава.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СЕЉАК Па и лудог Парапуту напојисте и наранисте, а нас, чивчије, нећете. СТАНА После кад вечерате, таг ће још да добијете, а саг нема. СЕЉАК (полази пркосно): Море, што опет ја тебе питујем.

Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама. Као свака, веома рано удата, а једнако негована, тек сада, после мужевљеве смрти, пуна сазреле лепоте.

Тако је још с покојним старим газдом, с којим је заједно и на хаџилук ишао, тако и са младим газдом, па ево и сада после њих. Зна се то. Чак се зна какву ће кафу, коју ракију, и од ње колико чаша попити.

ТАШАНА (заустављајући га): Седи, седи, дедо. ХАЏИ РИСТА Да идем. Сутра, после службе, опет ћу навратити да видим децу. Тебе, а и те чивчије.

и не зна, већ само зна и памти оно што је некад било: како је деда, калуђер, био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож због тога, отиде у свет.

Толико времена није се чуло за њега, нити знало где је. Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду.

МИРОН Ако, ако, не љутим се. Чак ми је мило. Него после? КАТА Па не знам, синко. Ете, тако једнако ми се тужи, једнако као да је неки страх, неки снови, нешто ноћу, као да

Слушкиње се враћају и намештају собу. Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе.

« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи. Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио.

Али он се једнако снебива. »Ама, бојим се«, вели, »да ја, као туђа вера, па да ви после, некако рђаво не узмете а нарочито ти, дедо, да не замериш?

Све је то, колико је Бог дао, збринуто, па после мене, ако хоће да раде, не мора на туђи праг да иду, туђи хлеб да једу. И онда, зашто да не запевам?

Бога ми, сећам се, са покојним деда-Митром, Бог да га прости, док радимо црквене, наше народске ствари, — радимо; а после и ми, ако је сабор, слава, и ми сиђемо, па и ми као сви. Па, Бога ми, баш добро и понапијемо се и поиграмо и запевамо.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Још неко време је остао код старог газде, али сад је он кројио, звиждао и хитао искројке. После се ослободио, добио диплому, радио на парче код разних мајстора. Једног дана изнајмио дућан и почео самосталан рад.

Једног дана изнајмио дућан и почео самосталан рад. Читаоница га је прва дочекала с новим именом: мајстор Коста. После се оно чуло више и више, на пијаци, у одборима занатлиског удружења, у општини.

Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека. У мајстор Кости порасте сујета оца. Почео је богме и да се хваста, па и да враћа мило за драго.

Реч која је некад била израз задовољства, постане после израз ироније, и горе од тога. Мајстор Костина судбина поче да се колеба.

Пијаца, и судија, господин Ђурић говори народу: Објављујем са жаљењем да се после много година открила тешка заблуда и неправда.

” Мајсторица удари у плач. — „Земљотрес код комшије!” — шушка шор. Срећко је после шест година свршио основну школу, научио читати и писати, и преписао ваздан песама и песмарица.

Мајстор Кости је то било из разних разлога непријатно, он је то увек одбијао. Али је после таквих разговора остајао намрштен и у себе повучен.

„Код мене друго нема. Ја имам пет синова, и не месим торте. Носи то, учо, и нека дечко спреми за после, јер ће Србима још требати сјајно оружје.” И запева тихо: Од јалмана до горњег нишана Пушка мије златом обљевена.

И тако се све добро сврши, венчаше се, и Сека оде „далеко” — уздисала је мајсторица. Прво писмо после Секине удаје била је вест да су Ристу затворили. Због увреде мађарског народа.

Шор није више завиривао кроз прозоре. Нико од укућана није пришао да што пита или предложи. После два дана вратио се стари у благодејање, са два мала сандучића ствари и с богојављенском водом.

То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио. Једног дана заборави све, леже у постељу, и позва адвоката. После сахране — не пре — да адвокат пише Ристи, а ако Риста не може доћи, онда Секи.

Крај гробљанског бунара, дала је госпа Нола сахранити несрећног пијаницу ветеринара, а после је ту дошла и Пава ветеринарка.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

И ево читатеља после ови странпутица к намеренију мога писања. Смеј и шала, друго ништа није овде за њега зготовљено.

— Кад се жена, која је после дуговремене кавге и свађе од мужа отишла, ходатајством добри пријатеља опет мужу поврати, није ли то крпеж што кућу

Истина, и Демостен се у детинству у оружију обучавао, и после се за купину држао, али Роман као Роман, јест (једанпут за свагда) изјатије, који никаквом правилу не принадлежи.

како је тешко новац добити; добро га с речма про цент, пер меѕо обучавају, узајмљују од њега неколико крајцара и после кратког времена то му исто с интересом враћају; уче га тужити се на рђава времена, уверавати да је ствар црна која је

»Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш, и ја сам те као моје рођено дете пазио.

друго не значи него ћушнут, ништа мање — — Збиља, Роман нас чека у Египту, ајдете брже, док није оладио, пак ћемо га после теже наћи него девојка од 200 поклада свога суђеника.

Началник затвори прозор, и сад се совештавати почну шта ће чинити. Борити се, то њиово није, и после дугог разговора и про ет цонтра дишпутирања закључе да на провидјеније — судбине оставе, даду донети ракије и

на пример Љубомир, као што је — (не знам како му је име у Пољској љубичици), сљедователно и Роман ће без сумње пре ил’ после над непријатељем тријумфирати.

да јој помогне из ове њој непознате шуме изићи и свом родитељу вратити се, за које му она вечиту благодарност после своје смрти оставити обећаваше. Гимнософиста у мисли упуштен, сва ова њена комплиментирања само једним увом слушаше.

ји његови самисленици у пуној униформи, и разумевши намеру наше Чимпеприч, с највећим торжеством младенце венчаду, после ког таково је страшно весеље следовало да су њи осморица с разбијеним главама кући отишли.

нека симпатија царствовала, које овде само тога ради наводим да потврдим систему они филозофа који се тврдо надају, после смрти своје, до вола или до магарца стићи. »Молим, г. ауктор, каква је то система? Ја сам велики љубитељ система.

Овај је систем матемпсихозиста, или метенсоматозиста, који сасвим озбиљски утврђују да душа после наше смрти из једног тела у друго, и до сами животиња прелази, док се грехова не очисти.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

црту живота Никад јој нисмо видели крај ВРАЧАР ПОЛЕ Срео сам те старче пастиру Усред белога града Пролазио си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две искре ти

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Аутобиографију сам завршио женидбом, налазећи да после женидбе човек и нема аутобиографије. Уосталом, време од рођења до женидбе и јесте један период (са много потпериода)

То исто, само мало друкчије, и са једним композитором. Читао сам му биографију, по којој је у његовој активности, после првих снажних и емотивних композиција, настала била извесна стагнација, после које је компоновао литургију.

по којој је у његовој активности, после првих снажних и емотивних композиција, настала била извесна стагнација, после које је компоновао литургију.

И после тога случаја, а услед тога што га супруга није довољно разумела, настала је она стагнација у композиторовој активности,

случаја, а услед тога што га супруга није довољно разумела, настала је она стагнација у композиторовој активности, после које је компоновао литургију, и то не толико из осећања побожности колико што је судијама врховнога суда, приликом

Ти биографи, наиме, имају обичај да се после смрти кога познатијег човека увуку у његову кућу и са једном полицијском ревношћу испретурају му фијоке и све хартије

Други један велики човек, из обазривости да му се не штампају писма после смрти, завршавао их је увек фразом: „Молим да ми по прочитању овај лист хартије вратите“.

Знао сам и једнога угледнога научника нашега, код којега је бојазан да остави писмене трагове после смрти постала права манија, тако да се одрекао уопште писања и умро је као признат научни књижевник а никада ништа на

фатум који лебди нада мном; тако да предосећам да ми се пред крај живота може још и то десити да на седам дана после моје смрти мој лоз добије главни згодитак.

Но важније него то је да сам ја, после првих зуба, на крају прве године, већ стао на своје ноге и проходао. Морам признати да сам у први мах ишао

Вратимо се дакле у ту малу сукњицу, у доба после првога зуба, после првих речи и после првих корака у живот. То је доба када се код човека јављају први инстинкти које

Вратимо се дакле у ту малу сукњицу, у доба после првога зуба, после првих речи и после првих корака у живот. То је доба када се код човека јављају први инстинкти које затим ни живот, ни

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гр-р-р-у! — тресе се земља. Сада још жешће, још страшније. Лица наша су потамнела, а поглед неодређено блуди, као после неке тешке болести. Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије. Ваљда смо зато овде и постављени.

Ишли смо ћутећи. Хтедох запитати командира шта мисли да предузме, али сам се плашио свог рођеног гласа. После једно сто метара, командир проговори: — Јест, Немци су... А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн.

Звецне понека алка, застење кара, или топ, тек колико да прхне преко наших глава нека застрашена птица. После оне данашње грмљавине топова, свуда влада нема пустош. Људи прикупљају снагу, да би се сутра поново убијали.

— Па добро! — рекао је невољно Краљ и пођосмо на осматрачницу дивизиона. После мале паузе проговори Краљ: — Како бих срећан био, када би се овако старали и о војницима...

Поднаредник Груја нам вели: — Оном чичи се никако не свиђа овде, стално је нешто гунђао. После пола часа појави се доктор, водећи коња за узду, а Лука је јахао позади њега, као да га спроводи Смеје се и Краљ и

Аероплани су непрестано шестарили над нама. У једноме моменту је наша артиљерија успела да их отера, али мало после вратише се наново, тражећи баш ту батерију која их је гађала.

је наша артиљерија успела да их отера, али мало после вратише се наново, тражећи баш ту батерију која их је гађала. После подне Краљ се опрости од официра и одјаха до друма, где је чекао аутомобил.

Раније, они су се још и заносили надом да ће се после једног силног налета повратити и можда осветити за нанесену штету и срамоту.

Што измакне читаво испод његова штапа, сачекује револвер поручника Бранка. Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато? — вели поручник Бранко, враћајући се.

Једнима ветар подухвати ватру и пламен заковитла преко наших глава. А већ од дима се није могло дисати. Тек после једно два часа умину снег. Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега.

Да видим још и то! — Онда застаде, и као да говори са собом: А после ћемо пешачку карту па кући. Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити.

Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно. „Знам сигурно, господине капетане“ вели ми он. Мало после врати се. „Сви су наши коњи овде.“ — Ама баш сви? „Сви, господине капетане!“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

НЕПРИКОСНОВЕНИХ СТИХОВА 89 ПРЕИНАЧЕЊА 91 ЗИМСКА РЕПЕРТОАР 95 ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ 99 ПРОБУЂЕНА СВЕСТ 102 ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ 110 ВУК 111 ВУК И 112 ВУК ИИ 116 МОЛИТВА ВУКА 122 ВУК ИИИ 132 СУНЧАНЕ ЛЕСТВИЦЕ 138 СОНЕТ СМРТИ 140 ЧАС

али од планинске воде ја не нађох нигда мисли трезне... Ваљда бејах и сноб... али после свих великих екстаза, отупим чак и досаду да схватим. Не, не!

Ћут! Али херој сам на друмовима: Од свега највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти рече пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече!

носи пуне џепове пиштоља; Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон непробојности); Мање црвенила на снегу после самоубице. ОВО О ЈЕДНОМ ПЕСНИКУ Милану Дединцу Чудо Господе, велико чудо! Море: оно, оно! свуд море!

Јер рођен после седам месеци трудноће, Претурив све несреће, жели да се врати мајци; И, не излазећи више никада, хоће Да избегне - бар

И овде је вода тако масна ...Ову је песму написао песник када се после петнаестодневног плановања решио да путује. Ова је песма мото у књизи Планови; први се стих растеже кроз целу књигу,

Ја пак немам ништа против морала, као што немам ништа ни против академија наука, већ знам да живот постоји пре и после друштвеног морала, изван, испод и изнад њега, да и оно што друштвени морал сматра наказним улази тако нужно у живот

Чак ни лепота није особити мој морал, јер је и она дошла после нужности тек и због ње. Претпоставимо чак да, због твог особитог држања, природа никако не стигне да те искористи.

Много спавати, врло много спавати; и корачати по читаве сате; говорити без престанка по читава после-подна, и ћутати по целе дане.

Тако је скоро извесно да онај осмех на лицима породиља, после довршених мука, долази и од чудног задовољства - и ако изгледа невероватно - њиног тела.

? Узнемирава ме све то колико И очекивани одговор за после мог последњег даха. Не бој се. И прошлост пре нашег рођења, и историја зависи од нашег избора.

Лаж! Имај храбрости да ти то буде последња реч. ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ ВУК ВУК И Мати ме није родила испод овог огњеног зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сигурно ће му, опет, понудити размену! Колико му је пута узео најлепшу лубеницу за шарана још неуловљеног? Па после: лубеница поједена, шаран весело плива, а Софроније се смеје. — То си ми ти рибарску срећу урекао! — каже.

— Шта тражиш? — питају га углас, моле. — Да ме проведете крај беле змије, док гутљај живе воде узмем после идите куда вас ноге носе! — осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице?

Једини услов који је још пре много година поставио — био је да сељаци не убијају птице како за његова живота, тако и после његове смрти. Село је тај услов прихватило, смејући се: ко још мари за птице? Неће их таманити, нека му буде!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

АРСА Ех, немој то! Прошло је то време. Него, ово ће ваљда трајати док је она девојка; а после, кад се уда, неће ваљда толико за њом трчати. ТОМА Па што се не уда? Што ти то... Силом! Зашто си власт?

А нож, знаје се, свилу не сече, те ја тако жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили. (Устаје, бесно вади јатаган.) Свирите ми бре, и појте, зашто...

МИТКА Овамо, ти! Мене гледај! Ја овде... Пој! КОШТАНА Немој, немој, газда Митке, па после хаџија да се... (Показује са страхом на Тому.) ТОМА (презриво): Шта »хаџија«? Шта ја имам на вас? Занат вам је то.

(Салчету): А, Салче? САЛЧЕ (задовољна): Коју, газда? ТОМА (одсечно, више за себе): Ону: була млада, после свадбе, чим легла, одмах умрла. Сутра, сунце већ изишло високо, високо — а ње из собе још нема.

(Обзире се, гледа по соби. Виче): Марко! Долази Марко. ТОМА Камо софра, вино? Служи газду, још сада, па после, можда, смрт ће... (Коштани): Ех, Коштана, кћери! Де! Не песму, глас само и свирку.

МИТКА (узбуђено прекида га): Мајку, њума да ми не спомињеш. Она једно погреши, што прво тебе, па после мене роди, те с’г морам да ћутим, да те слушам, јер си старији!

Тој она само погреши: што прво тебе, па после мене роди. — А мајка је мајка! (Плаче.) Слатка моја мајка, да ми је она жива, зар би дала, да ти овакој с’с мене...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У вавилонском Епу о Гилгамешу Енгиду — после победе над не беским звером — каже Гилгамешу: „Пријатељу мој, победили смо небеског звера, зар нас потомство неће

Епска поезија радних маса развијала се и после појаве властеле, у робовласничкој и феудалној епохи, добијајући различне подстицаје, испуњавајући се различном

године домаће црквене организације (која је после одиграла крупну улогу у уједињавању народа разбијеног на мале територијалне јединице).

Такво село чинило је потпуну супротност граду и нарочито после читлучења које је обухватило све сељаке хришћане било је јединствено у односу према турским феудалцима.

време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у току турске владавине.

Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром после четвртог слога, и без припева. Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после

Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је стих краћи од петнаестерца или дужи Од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или

поменути у току даљег излагања, а овде истичемо само једно: да су песме старијих времена, зато што су настале дуго после догађаја о којима говоре, више легендарног него историјског карактера, док је са песмама средњих времена и још више са

А после удаје њен је живот потпуно зависио од мужевље ћуди: могао ју је злостављати на разне начине, могао ју је чак и отерати.

“ Умро је у Хиландару 1200. и ускоро после тога проглашен за свеца. Песме га највише и помињу у вези са његовим задужбинама.

Но још већу улогу имала је самостална црква после пропасти старе државе, за време турског господства у нашим земљама. Тада је највиши степен достигао и Савин култ.

Урош је постао владар после Душанове смрти, 1355. За петнаестак година његове владавине (умро 1371) распало се Душаново царство: неки су се

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

МРТВА СЛОВА НА ПАПИРУ. АЛИ, ОНО ШТО ОСТАНЕ У ТЕБИ ПОСЛЕ ЧИТАЊА (НЕКА СЛИКА, НЕКА ИГРА, НЕКА МУ ЗИКА), ТО ЈЕ ЊИХОВА ВРЕД НОСТ.

горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми у торби

зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак Рекоше ми УЈАЧЕ ВЕЧЕРА ТИ УМАЧЕ НАШЛА БОЉА ПИЋА И ЛЕПШЕГ МЛАДИЋА После кад је прошо воз Прошо воз Ја сам био гладан скроз Гладан скроз Тражио сам QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ Играо

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА АХАРОВА 227 О ГРИЖИ САВЕСТИ 229 О РОДОЉУБЉУ ИЛИ МИЛОСРДНИ САМАРЈАНИН 233 РИБОЛОВ ПОСЛЕ СМРТИ 234 КЛАДЕНАЦ ЈАКОВЉЕВ 235 ШЕТАЧИ ПО МОРУ 239 БЕСОВИ ХРИСТУ ГОВОРЕ 242 НЕСТОЈЕЋИ ГРАД ИЛИ ГЛАСОНОША ОД СУДИЈЕ ДО

Те изаради тога, после, на суду божију, све ће те стихије на зло грешним људма устати и хака им доћи за њино зло чињење...

Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина, затварају се шатре. После тога, добро знате Да се нејма од кога што купити, Ни има зашто ...

Нити ја више зактевам живити, кад мој живот, ето, умире! После твоје смрти да не остајем жива, то желим! А ту ћу и остати код твога гроба да моје надање, а твоје ускрснуће скоро

Ето, такво је било и наше то црковно дуговање и засевање божија слова. А жетва би после туштена и многокласовита, пуна зрна мотриоцу скривености свакој...

ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту. Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу. После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио.

А Данил понапре узе га световати и карати за његову кривицу, пак после му рече без устручања, кано божији што је пророк: »О, ти, Валтасару, Наваходоносоров сине (а не рече му цару!

Како се је и збило то наскоро после онога под небом војиштанскога приказивања. ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА Бијаше у тојзи персијској страни

Те четврт сажежи насред града ватром до краја, а другу четврт такођер после наситно издроби и сажежи. И треће хисе около издроби, а четврто хисе израсцепај, те растури по ветру.

Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише. После тога пак им цар да узму рече сваки по камен у руку, а и сам диже један камен, и рече војски: »Ово је глава нашега

измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно опростио код Христа после тога ако би жив остао. А како виде да не би хвајде, и поведоше га са суда на смрт, — врло се раскаја.

Оде под једно дрво, од јада заврзе се за врат својим појасом, те се обеси и удави се. После врло се наду и распаде се.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од ма

Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују. Кад лети после ручка прилегне на доксат да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне су то знале и тихо би тада

Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре. И он сад није имао нужде да ускаче на

Мани кујунџији отишао је далеко по свету, тако да је чак и за Свету Богородицу Ржанску израдио тежак крст од срме... После сваке такве на задовољство извршене наруџбине осећао је мајстор Мане потребу да се мало поодмори.

А ако су је баш кадгод и повели, то је увек било после дужег свађања и погађања око постављених услова, на које је услове Дока тешко пристајала.

? — рече прекидајући разговор. А затим метну шубару на главу и оде љутито. — Није без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања. — Тугоо, ако је бегенисуваја нику белосветску, — у Нишаву ћу, ете, да рипим!...

Ама после ми дође нешто у памет за чекмеџе. Есапим и треба да је тол’ко пазар, а кад си бројим, а оно искача мање! један дан убав

За дан-два, ете, пâ сам туј!... ГЛАВА ШЕСТА У њој читатељ, после узалудног и бескорисног читања дојакашњих пет глава, напослетку долази и натрпава на саму ствар, због које је ова

Било јој је то особито задовољство да једним таквим погледом охрабри кога, да му улије неке наде, да га залуди, а после да га одбаци.

И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... — Што, што? Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир

Одмах после тога извадио је чорбаџи-Замфир своју Зону из школе. Али, иако је хаџи Замфир имао строге и, тако рећи, несувремене

мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто... Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.