Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и гуле их, сецкају и прже, ако зеље баре, шарана поре, ако зоб мељу, ако лимун цеде до последње капи, до последњег грама, шта чека нас? Шта ће тек бити с нама?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја ону исту ноћ стигнем у Забрежје (последњег фебруара 1804. године), но Живковић не бејаше донео, џебану. Пређем на бољевачки чардак, где ми дође неки обрлајтнант,
Но ти спремај, пак иди куд си пошао!” (тј. у Русију). То је све, чини ми се, било последњег дана месеца јулија 1804. лета. Веће како је везир дошао, стало је свуда примирје.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од његовог мркова! Надао сам се од овог последњег акта да ће бити што, па бадава!.. Баш ми га жао! Носи тамо нек се сајузи!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ИИ До последњег од свих твојих обручева Сви плашљиви знаци бивања и смера, Све је твоја игра! Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му
” Ти не знаш да ме на тај начин доводиш на чудновате мисли. Он је утолико истинит што ја и после мојега последњег писма нисам престао „заносити се с њоме”, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити.
1. И 187.. Почињао сам ти, душе ми, досад двадесет писама и сва подерао. Већ су два месеца од мога последњег писма. Ти си писао, молио, запомагао — ја ти ипак нисам ништа одговорио.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А да опет, као што је и то обичај, удаду је за неког слугу, каквога блесастога, последњег у маали, исквариће се пород... И шта су могли друго? ...
Африка
пробуди, да примети да се ја користим његовом топлотом, да сам му можда сметао, па ипак он није хтео да ме лиши тог последњег благостања.
До последњег тренутка оно се не види од високе саванске траве којом је опкољено. Погдегде незнатне тропске шумице, али тако честе,
за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно ретко), напада с леђа и последњег, већ што њега вреба безброј фантазмагорија његовог сујеверја.
За ова два дана путовања, спријатељили су се сви вагони између себе, од мојих спаваћих кола, где су белци, до оног последњег, где је Бубу у друштву црних првосвештеника и њиних жена, које се на свакој станици запирају.
У девет часова сам већ на путу. Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао да ли ћу добити његово место. Најзад полазим.
Остајемо тако четири дана пред копном, дизани и спуштани од таласа. Последњег дана, први пут у своме животу, ваљда измучен од пута или назебао, придружујем се и сâм општој гомили оболелих од мора.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Код имена овога, последњег, у актима, хофкригсрат фон Малер био је изричито напоменуо да је адоптиран од оберста Вука Исаковича.
Имали су да предаду све, до последњег ножа, и чудо је било, право чудо, да су то и извршили, без поговора. Одузета им је застава, али су им они њихови
А госпожа Фемка, кад јој је протумачио, рекла је само: „Ју!“ Она је још једном, последњег дана, пред полазак Павлов из Будима, рано, ујутру, прошла, у кошуљи, кроз његову собу, али, изгледа, да Исакович ни то
свирку, и вику при одласку коцкара, који су одлазили, кад сване, из куће госпоже Хумл, изгубивши не само новац, до последњег талера, него и сатове, бурмутице, прстење, па каткад и дугмад са капута, сребрна.
Тог последњег дана, међутим, кад је добио своју куртку, чизме, и попону, као да се облачи за свадбу, пред вече, дотрча Агагијанијан,
Уназад сад има шест‑седам година порођаја, досаде, дечје дреке, сиромаштва, жениног брбљања. Скоро и не говоре, после последњег детета. Нигде песме, нигде Сунца, нигде ваздуха. Кумрија је шталара.
Хунгари су га, за време последњег свог устанка, били порушили, тако, да га нико више није оправљао. Сва брдашца око Токаја била су засађена виноградом.
Била је изгубила свест и из ње је крв, као поток, липтала. Ту крв више нико није могао да задржи. До последњег даха, међутим, кад би се опет освестила, она му је неким, једва чујним, гласом шапутала да је све било тако ужасно
То је била његова младост. То је била његова сабља. То је био његов јуриш, за време последњег турског и прајскаг рата. То је била росијска коњица. Тај сирмијски хусар дочарао му је, још једном, његову прошлост!
Пошто му је било речено да, последњег дана, ником не отвара врата и никуд не излази, да ћути, Исакович је седео у кући и чекао.
Теодосије - ЖИТИЈА
А он начини велико славље свима придошлим, љубазно их угостивши, и милостивом душом и широком руком све, од првог до последњег обдари, а прота и његове пратиоце задржа гостећи три дана и обдаривши великим почастима отпусти свакога кући.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ипак, поступно обузе неко високо осећање све косовске Србе, обновише манастир и узеше чувати тело свога последњег цара. После су тобожње Урошеве кости „саме пошле“ у манастир Јазак у Фрушку гору, 1705. год.
Становништво се занимало нарочито сточарством, највише свињарством, радије него земљорадњом и повртарством. У току последњег века извршиле су се многе промене у физичком изгледу земље.
Са новим временом губе се и ови певачи. Имао сам прилике да чујем једнога од њих можда последњег. То је био слепац који је знао све познате песме о Краљевићу Марку и друге о догађајима из српске историје („кралске
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
удавача и фрајера који су им се наслањајући им се на клупе - удварали у стилу олупанице с боксерском њушком из последњег Белмондовог филма.
Онда су ми на памет почеле да падају сасвим будаласте ствари: уобразио сам да се гуштер кога сам последњег загњурио у шпиритус миче. Устао сам и проверио. Није се мицао.
Глава ми је била празна и врела као да је неко запалио бенгалску ватру у њој. Већ сам видео себе како се након последњег часа враћам кући, а отац ме сачекује на улазним вратима с причом о поправном испиту, о његовом свакодневном коњосању,
Било је то за време великог одмора последњег дана пред распуст. — Ко ће да изађе на састанак? Нисам знао шта да одговорим.
Црњански, Милош - Сеобе 1
по кућама и по шталама код коња, па су, пробуђени из пијаног сна, почели да вијају, ножем у руци, животиње и људе. Последњег, Исаковичевог слугу Аркадија, ухватише тек усред бела дана, већ у близини логора.
Зидове и ствари била је већ обухватила помрчина, само према пећи, на један зид, падала је сива светлост последњег, вечерњег осветљења, са реке, и губила се, иза завесе, код постеље.
Бивши јој се њен живот, са мужем, враћао у памети, тог последњег дана, као сасвим замагљен, и она га уопште више није, као пре, целог премишљала.
Под утицајем успомена на љубавни начин и на уживања свога девера, она хтеде да и последњег дана свога живота увери себе да је пошла према једном, језовито пријатном животу, који је чека уз Аранђела Исаковича.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Истребисмо тако све зечеве у равници. Све до последњег, јер су нам тако наредили, а тај последњи је сумануто трчао преко залеђених поља, луд од зечије усамљености.
—Дај да видим! — нареди старица. Син јој додаде новине са резултатима последњег извлачења и она виде да »није добила саму себе«. Мислим да ју је то дотукло. Целог живота није добијала ништа.
северније од шанка, а луксузни салон прекривен коцкастим тепихом поче да се претвара у невероватан коктел, испуњен до последњег места барменовом фамилијом — све самим В-ићима, који су стизали онако прашњави и закрпљени право са салаша окружених
Таман кад је тај курвињски, ђавољи живот кренуо најбоље, таман кад је ишколовао и последњег сина, таман кад је добио телевизију.
Кажу да су професора познавали старији људи и жене још из последњег рата, и да су удовице стизале чак преко брда газећи два дана и три ноћи планинске потоке да га дарују оскорушама, које
прође попут кијавице са путника на њега, па он помисли да су људи у ствари бољи него што изгледају преко године. Последњег дана децембра, око пет сати после подне, тролејбус се сасвим очисти.
Мајка је поздрављала лево и десно — право је чудо колико света стиже да упозна! Бања је иначе прилично пропала од последњег бирања мис пре четири године, када је кћи била на деветом месту.
она неће морати да се скрива због неплаћене кирије, она ће бити неко, па макар морали путовати све до на крај света и последњег бирања лепотице на њему! Повратка нема и не може бити.
Саслушао га је, исправивши се једва приметно у став »мирно«, климнуо расејано главом и отишао до последњег стола у реду да очисти пепељаре.
време Београд, изабрао је за своје привремено боравиште живописан градић у дубокој унутрашњости, у коме је давно пре последњег рата провео неколико срећних дечачких распуста.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
По природи ствари, нама је највише стало до врховног, последњег одговора о смислу нашег постојања на земљи. Целокупна уметност, са религијом и философијом, није ништа друго до напор
за свакодневни живот; Природа га кажњава и награђује, а он јој све предаје, и муку и радост, и живот сам, све до последњег дана, до сахране на Михаилића брду. Све је том човеку јасно као на длану, а опет све му је недокучиво, древно...
честити потпоручник Рибанац. Као што се из последњег примера може наслутити, код Поповића је све могуће: он више не поштује ни недељивост личности. Да лије то произвољност?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
наредби Јовиној; почела је са једним орахом, па је дотерала до тридесет; после му сваки дан умањавала оброк, док није последњег дана спао на један орах.
Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
какве још никада, Кô да хоће баш амо на града, Тако збори и тако се слути, А Турцима у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А небо? Небо је само угнута стопа господа бога, њоме да згњечи самртног роба до последњег дроба. А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се робље превија, кида.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Преносимо је из овог последњег. 86. ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ: Све као под 85. 87. ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ А ВОДЕ НИЈЕ: Све као под 85. 88.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
баш нисмо ништа урадиле — спремиле смо његову собу и, како се касније испоставило, обрисале прозоре рукописом његовог последњег романа, што он у том тренутку није уопште знао. Тај филм ћемо гледати тек сутра, хоћу да кажем!
Кад већ изигравамо Немце на најважнијој коти целе операције, онда бар да изгинемо сви до последњег! И баш када је трихиљадита грудва била направљена, видесмо како одоздо излети једна црвена ракетла, а они месечари
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на колена и хвата гусле и казује две речи: кука и мотика и виче по суседству: буна и комшија се одмах буни зар и последњег дана у војску све даље јечи: буна буна буна!
свет пада с тавана свет пада с дуда по део света пада где год се крене свуда још једном о томе шта се све прекида последњег дана на временској траци свршава се доживотна робија и чиновнички уранци прекида се историја болести неизлечивих
мача на Струмици на Марици и Сутјесци насред Теразија увек гини у свакој јами гини гини гини у Глини па опет до последњег светског дана ја сам порасла носећи кондире и носим децу око паса и видим аждају која на њих полаже право јао шта
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И још више... хоће да нам пороби Отаџбину... Бранићемо се до последњег човека. Јесте ли разумели? — Разумели смо! — грмнуше једногласно војници.
— Пази, пази... јави брзо командиру да наилазе појачања. Од последњег осматрања десет хиљадитих десно. Брзо, брзо... Али тада устукнусмо и уздигосмо рамена.
— Танасије, брже, дозови батерију и кажи да онај топ дејствује... Од последњег правца сто метара улево, и нека повећају за двеста. Брже, брже! Наједном се створи ордонанс из батаљона.
моле скрштене руке ваших старих родитеља, ваше деце, да ову тајну наше батерије кријете, и да ником не говорите, до последњег даха... Јесте ли разумели, војници? — Разумемо! — проговорише они громко и једногласно.
На станичну ограду попела се деца, а кроз разређене летве чак и неки пас промолио главу. Из последњег вагона изиђоше неколико официра и два ђака наредника, колико да опруже ноге. Обојица су били моји школски другови.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег Обреновића. Он је писац прве тактике србијанске војске (Мисли о војној бригади) и једне књиге о Београду, која се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... Чамотиња и туга продиру у душу...
Кад доведе последњег човека с пушком судници, паде на ледину, нит' пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Гизелом се звала пре него што ће доћи у село. То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. Променивши место и начин живота, променила је и то име.
Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?
Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале. Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И 32 од онда. — Дедино чело се дуби: Сто дванаест!? — Што је много, много је! И брише старац таблицу до последњег ретка, Па почиње да сабира опет из почетка. ИВ (Време нема ни улицу ни стан, Доконо пролази и низашта не мари.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Други један начин за решење питања, на који се до последњег времена није могло ни помишљати, било би непосредно посматрање и фотографисање онога што се збива у дубинама поменуте
Све до последњег времена та станица је била затворена за ширу публику; у њу су имали приступа само стручњаци којима он то одобри.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ко зна, можда их је, кријући од Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
С Муратовим писмом он је мирно стиг’о Кроз море од војске под шатор Султана, И у крвав освит свог последњег дана Челичну руку на душмана диг’о, У његовој крви љагу с части спрао; И оставио да га тад разнесу Мачеви и копља
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Него ми кажи где су ти твоји војници. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено их тамо, видим их ко сад вас! Све до последњег дугмета! Погледајте! СТАВРА: Шта вреди, не видим! Није то твоја грешка!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
светом разума и науке, и ва|шим синовом и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег мојег издиханија душом и телом сав ваш У Лајпсику, 1783, Доситеј Обрадович августа 15.
„Промисал небесни који те досад није оставио, неће ни одсад. Кад све потрошиш, што год имаш до последњег новца, ако между тим не нађеш начин да можеш ту дуље пребивати, отићи ћеш томе и томе купцу, мојему кореспонденту, на
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ПЕСМА И СМРТ Ова песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами хладан дубок вир. Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се Аћим хвалио, прекјуче је то било, да је и четврти пут најурио из села среског капетана који је дошао да смени последњег председника општине, радикала, у Аћимовом срезу. А он, Ђорђе, рекао му је: „У другу недељу биће Вукашинова свадба.
„Те што ће да мисле и свете књиге читају, мајке мучно рађају.“ Том надом волео је он њега, другог и последњег, више од Ђорђа, још док је био у колевци. И зато што није био ситан и плав на мајку као старији.
унук Аћима Катића из Прерова што је подигао буну против династије и није хтео из апсе да изађе док му власти нису и последњег селака пустиле. Чује: по калдрми неко брзо хода. Аћим устрепта: Милунка утрчава у његову собу и виче: „Мушко! Унук!
“ Сасвим сам. Аћиму се шире очи, види празну ћелију, испражњену апсану, себе самог у њој, и последњег. Нема више људи ни апс да заслуже. Кад је то исцурело противљење код људи? Ко им то ишчупа мушке жиле?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
од себе, сујеверан, али стварност као да ју је подржавала: све му је полазило од руке а пара му се лепила на пару. Последњег дана новембра 1806, на Светог Андрију, када је ослобођен Београд, био је ту, у граду, Карађорђева тајна веза са
Тако се догодило да је Вишњић, што је дуже певао Вуку, бивао све даљи од њега. Ипак је чекао. Последњег дана који је провео у Шишатовцу Вук је затражио да чује, по ко зна који пут, уводне стихове из „Буне“.
Нешто од тог смисла он налази и сада, сто седамдесет година после смрти, док прати линије свог последњег путешествија, оног по Београду, петоугаоног.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати. И данас, кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем... М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Па и касније, када се непријатељ повукао из Београда, нису се прилике поправиле, јер последњег дана свога боравка у Београду спалише Немци богату библиотеку Математичког Семинара Универзитета која ме снабдевала
Ту је и богата библиотека нашег Математичког семинара изгорела до последњег листића. Самостални рад на којој год било области науке може се вршити само онда ако се има при руци не само оно што
Све ове догађаје који су потресали стари свет ваља имати у виду ако хоћемо да праведно оценимо последњег великог астронома александриског Клаудија Птолемаја.
Оно је доживело до сад три издања; прво издање имало је четири свеске, а треће седам. Из овог последњег издања показаћу вам неколико слика, верних портрета неколицине изумрлих животиња. Он отвори једну свеску свог дела.
слабе стране, па рекох: „Елем, све то животињско царство, које сте ви, господине бароне, открили, изумрло је до последњег свог створа“. „Јесте, драги господине!
То сам учинио у свом делу о пореклу човека које сам објавио године 1871. У том делу сматрам човека за последњег потомка великог једног низа предака, а мајмуна за његовог најближег рођака, тако да човек и мајмун имају заједничког
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Толико времена прође од последњег нашег виђења, остарисмо и остах те жељан... а знаш да бољег пријатеља немам“... и шта ти ја знам.
одвојено плаћа свога добошара, лице које ће лупањем прикупити грађанство, и друго, исто тако важно лице које ће, иза последњег удара маљице, том сакупљеном грађанству прочитати јасну и, с позивом на односне прописе законске, строгу општинску
Тада осетих како се муњевито покидаше нити последњег пријатељства и последње наде. Баш у том часу ја зачух како се кроз мртвило гробља разлеже мачји јаук, који ми смртном
који ми издаде ово наређење: — Са двадесет одабраних војника задржите се на овом месту, и тек кад будете пропустили и последњег заосталог војника, крените се напред за одредом.
и што се није ушло у Феризовић истога дана, то је било само због тога, што је било немогућно: пут је био дугачак од последњег преноћишта до Феризовића, прелазио се под борбом, а и киша је почела да пада тако интензивно, да је свако кретање било
мисао, седамнаестог јуна изјутра, кад је први топ тукао, као муња је синула у мозговима свију нас, од команданта до последњег редова, као у глави једног јединог човека.
) И тако због те сушице, једнога летњег дана, и то баш пред свршетак последњег рата, пронађе некаква комисија, звана суперревизиона, да се Илија Васић толико и тако тотално сломио да нити је више
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Више неће постојати ни трачка сумње ко је чији објект. И све ће опет бити тачно онако као што је било код њиховог последњег сусрета лицем у лице. XЛИ „Бојим се да се нећеш знати да прилагодиш ако некад дођеш у неповољније прилике.
Ни трага каквом вајкању, ни најмањег призвука патетике у његовим ријечима. Путева којима смо газили послије нашег последњег виђења у Паризу нисмо се дотакли ни једном једином ријечи: као да смо о томе већ некад надуго разговарали.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Последњи пут сам посетио Тиндала на крају последњег, ускршњег семестра. Онда сам се вратио у Кембриџ и обавестио своје пријатеље да се крајем тог семестра селим у Берлин.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
осетна једнообразност и мисаонога и стилскојезичкога и свеколикога другог „репертоара“ његових текстова, од првог до последњег текста у књигама Реч и време И и ИИ78, као и у довољно исцрпноме избору Критика песничког искуства79, који је сам
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док се земља окреће око своје смрти негде испод земље зри тишина
На звучним обалама где древно завршава море каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо. Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг. Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами.
Краков, Станислав - КРИЛА
— По сваку цену... да... да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало... Командант је бацио слушалицу јер на другој страни није било више говорника.
Петровић, Растко - АФРИКА
пробуди, да примети да се ја користим његовом топлотом, да сам му можда сметао, па ипак он није хтео да ме лиши тог последњег благостања.
До последњег тренутка оно се не види од високе саванске траве којом је опкољено. Погдегде незнатне тропске шумице, али тако честе,
за себе место које црнац никако не воли, не толико што пантер, ако напада (то је бескрајно ретко), напада с леђа и последњег, већ што њега вреба безброј фантазмагорија његовог сујеверја.
За ова два дана путовања, спријатељили су се сви вагони између себе, од мојих спаваћих кола, где су белци, до оног последњег, где је Бубу у друштву црних првосвештеника и њиних жена, које се на свакој станици запирају.
У девет часова сам већ на путу. Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао да ли ћу добити његово место. Најзад полазим.
Остајемо тако четири дана пред копном, дизани и спуштани од таласа. Последњег дана, први пут у своме животу, ваљда измучен од пута или назебао, придружујем се и сâм општој гомили оболелих од мора.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
страни исте цедуље на којој је било Прапорчетово извешће напишем ово: »Останите на позицији где сте, браните је до последњег човека, и ако устреба умрите на њој. То вам налаже част и то вам заповедам ја. Черњајев.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ваљда тек што је издахнуо, јер су се у унутрашњим очним угловима, налазиле још сузе. Сигурно је до последњег даха био свестан, и мислио на своју младост и породицу.
— питао је капетан Лазар. — Шуму ћете сад одмах засећи, али не и посећи. Свако стабло престругаћете до последњег сантиметра док се оно још може држати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
на тајну и брака предели Како сам у Писму светом Господ вели: Остави человјек матер и свог оца, Прилепи се жени до последњег конца. Ретко се налази да се са мирази У садашње време жена с мужем пази.
13. 16. Гл. 5. 17. — „али није означено на што се што односи”, као што је Остојић забележио на своме препису; 2) код последњег стиха пете строфе (Како да не плачу) има звездица а у дну под њом примедба: Зри при концу књижици, док при „концу
јула 1842, ч. 3, стр. 13а; овде је дат тај текст, само што је Живковићево боравитћу из ст. 2. строфе ИВ, и битће из последњег стиха последње строфе транскрибовано као боравићу, биће.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Хоће ли зар да нешто рече То трзање груди последњег човека? Лажући сам себе погледом је пио Плаве женске очи у које се тоне; Кô светињом неком опијен је био, Јак као
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најпре је то Свадба Михаила Лалића (1914-1992), писана у реалистичком маниру, с тематиком из последњег рата, али се она не даје само на идеолошкој него и на нешто јаче истакнутој психолошкој равни.
изашло је Зимско летовање Владана Деснице (1905-1967). То је први модерним проседеом писан роман с тематиком из последњег рата (у приморском залеђу Задра).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
са те вечере после је лек за ране (СЕЗ, 40, 81). Пред крај бербе, од последњег чокота г. прави се »Богу брада« (СЕЗ, 17, 17; 212). Празник г. је Преображење.
Већ између два рата, а нарочито после последњег, упоредо с променама које је изазвао индустријски развој, из године у годину све брже нестајали су некадашњи радови
, в. нпр. Мірцеа Еліаде, Траитé д̓хіѕтоіре деѕ релігіонѕ, Паріѕ, 1959, § 128 ид). Код Поповаца, опет о свадби (последњег дана), пева се песма у којој се благосиља пшеница: »Чим махнуо десницом, Родило ти шеницом!
̓« (СЕЗ, 16, 362). Налик на ово је и врачање око последњег струка кукуруза (СЕЗ, 70, 543; 83, 163). Више него при окопавању врача се о жетви и вршидби.
Између осталог што се том приликом чини (или се чинило) у неким нашим крајевима (и што подсећа на обичаје око последњег снопа код других народа, в. нпр. Маннхардт, Wалд- унд Фелдкулте, л, Регіѕтер, ѕ. в. Гарбе; М.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Због овог последњег нарочито. За Стикриоса је још рекао да је у групи увек држао по неког буцмастог дечака који није радио ништа осим што
журећи и не хотећи ништа, баш ништа, пољубивши себе у праведно око, у праведну њушкицу и у праведно дупе, подмирени до последњег жмарца, пуштају да их понесу крила, лака и бестелесна нека крила кроз дубине неба и пространства изнад убоге земље, ни
Зар је требало да их растављамо из првог и последњег загрљаја? Зар да с њихових тела оперемо њихову помешану крв? Зар да их окупамо од страсног зноја, обучемо у друго,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А сада да се мало обазремо по Лондону Јакова ИИ, последњег Стуартовића. Није лако снаћи се овде; варош има скоро пола милиона становника.
На столу мог павиљона чека на Вас свежањ последњег јесењег цвећа из мог врта, неколико сочних смокава, које су ове године потпуно сазреле, и корпица плавих шљива и
Ја сам био убеђен да ћу на том пољу моћи с успехом опробати своја знања и способности. Кад испратих мог последњег госта на железничку станицу, ја одох у своју кафану, затражих онде адресар бечких радњи и предузећа и исписах из њега
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зар то нису пропалице! Звона звоне, носе последњег г о с п о д и н а Влаовића. Дужан и ружан. Све продао. Једна његова њива, знаш чија је? наша. Докле? Звона звоне.
На перону, кад је изишао из последњег вагона треће класе, одједаред је сагледао и погодио све, и тако му је позлило, да су га железничари морали на рукама
Надживела је изумрле Влаовиће Лекса, Лександра Влаовићева, у године зашла неудата сестра последњег нежењеног Влаовића који је носио лепо библиско име Јосиф.
Аврам је у то доба некако још мало живео, али Лекса није дала ни њему до последње истине о Влаовићима, до страшног последњег документа о стварности једне гранате и добре породице.
Интервенција Пантелије није помогла, аласи „излетеше”. — Продаћу ове године све до последњег ора', презимићемо, а после, видећемо.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
за ветрење ОКРЕТАЉКА — део ветроказа на коме стоји певац ОЛАДИТИ — (иронично) побећи, утећи, умаћи ОМЕГА — назив последњег слова грчке азбуке (алфабета, види алфа) ОПЕЧАЛИТИ — растужити, ожалостити, онерасположити ОПРЕДЕЛИТИ — одредити
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се. По неком предању, артиљерац не сме напустити топове до последњег даха. Људи су се саживели са том мишљу и стоје неми и укочени поред оруђа, очекујући све што је најгоре. И то свесно.
Пук се налази на положајима. Краљ се руковао са командантом, онда и са осталима, до последњег ордонанса. — Пуковниче, желим да обиђем положаје и да видим моје војнике у рову.
— Али тешко ми је због војника. Ти сироти људи вршили су своју дужност до последњег часа... Пред мојим очима су падали. Онако рањене Бугари су убијали — командир се загрцну.
Запитах за Танасија, јер га не видим међу живима. — Не знамо шта је с њим — вели ми. — Био је до последњег часа у телефонској земуници. Али када Бугари утрчаше у батерију, ми се распрштасмо на све стране...
уништићете целокупни материјал... — И топове, и муницију? — зачу се крик капетана Војка. — И топове, и муницију до последњег метка, и кола, и сандуке, и целокупну храну, коју не бисте могли да понесете. Командант заћута.
Сада су нам људски лешеви служили као путоказ. Покрај многих леже и њихове пушке. Вукли су их до последњег даха... На једном оцеднијем простору беше неки забран.
Душан је то удесио — правда се благајник. Је л’?... А сад, браћо!... Душан крив, а ви ми сви калаузи... — Ја сам до последњег момента веровао да ти и Лука говорите истину — вели ветеринар. — А-ха!... Кипислцауф!... А ко је први покренуо?
Вратили смо се. Али одозго одступају пешаци. Куршуми звижде. Сви наваљујемо на конопце, други гурају. Борићемо се до последњег часа. Међу нас упаде један пешадијски поднаредник, сав задихан. — Ено их Бугари! Одозго запрашташе пушке.
Али не заборавља да строгим гласом заврши: — Држите се на тим положајима до последњег човека. Просто речено, командант је тај који треба последњи да погине.
“ КАЈМАКЧАЛАН Павиљон је био пун до последњег места. Тешки рањеници и маларични болесници лежали су један до другога. Мирис камфора и лизола, са дахом људи и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Будва, 23. ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊЕГ СНИМКА МАТЕРИНОГ) Да ли мој отац према да ли мој отац према теби, мајко, беше звер та најдивљија, најдивнија, што је
? Узнемирава ме све то колико И очекивани одговор за после мог последњег даха. Не бој се. И прошлост пре нашег рођења, и историја зависи од нашег избора.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Господарица куће чувала га је до последњег даха, а касније га узео неки крчмар и ставио га на полицу изнад огњишта. Ој, каквих је ту чуда било! Каквих лица!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
уочићемо следеће: овде су богови пропаст Троје одлучили у четвртом певању, али та је одлука остала мртво слово све до последњег (двадесет четвртог) певања, јер су и даље и после одлуке, као и пре ње једни богови помагали Ахејцима а други
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Хајдевије Хајдуци Хајдетићи Јуначине Не бирајмо начине Растимо До ветра До крова До љубави До лова До последњег милиметра Растимо ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ Дугме служи капуту Асфалт служи на путу Друг да се дружи Сунце да кружи
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НА ВАСКРЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО 119 ПСАЛМ 120 ПРАЗНО МОРЕ 121 ПОХВАЛА БЕСЕДНИКУ 122 ФИНИК 123 ШТАПОВИ 124 ПЕСМА ПОСЛЕДЊЕГ ПРОРОКА 125 ЕПИТАФ ХРИСТУ 126 ТКО?
Пише се да глас Господа Бога ломи кедрове; један је тај штап од корена Јесеова непревијат. ПЕСМА ПОСЛЕДЊЕГ ПРОРОКА И ти, Јордане, реко, уједно са мном зборећи попевај, и весели се с мучањем у своме скоротечењу