Црњански, Милош - Лирика Итаке
То исто небо, жуто продужење поља кукуруза, у недоглед, у јесења послеподнева, мешавина боја песка и слатине. Коњаник под њим има туп осећај да му ветар јаше за вратом, а пешак, да су му сви удови