Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ти да се угледаш на онога манитова! Што би ја још доживија од тебе, кад би те крај себека трпија! Али је ово послидњи разговор међу намикарце! Сутра још нека те враг носи откуд си и дошâ, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.
па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час... — То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао.
— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? — поче исповједник. — Има управ дванајс година — одговори Пивалица уздахнувши. — Шта наопако?... Та-ако!...
— Тако је! — потврди Бакоња уздахнувши. — А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда. Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град.