Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. Милош сасвим наивно одговори: — Може бити. — И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. Цијело је село било попов спахилук. Заповиједао је кмету, а кмет селу.
— А шта ће њима двома добро? Ни кучета, ни мачета! Док су још живи, биће им доста, а послије — народно је и било. Поодавно је већ како поп не може да махне косом, ни да закопа мотиком, али зато је он ипак увјек
Он води бригу о цијелом селу. Час је у једној, час у другој њиви, сада у школи, послије у цркви. Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.
Прије, још давно, и кад је какав светачац, па и петак, нагура се пуна црква жена, али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане
А послије службе: цмок! Поздрављају се и они који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац којим је био подупро врата
Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати. Не може више ни хљеба да замијеси.
Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао. А послије службе весеље на све стране. Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његову дому.
и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој
Пију људи, а жене отхукују и уздишу, а у чаши нестаје ракије. Шта је поп радио сам на гробу, то нико не зна. Тек послије једно по сахата врати се он, и истом ступи на авлијска врата, а дијете у соби запишта.
А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама. Шта ви — вели — мислите? Да се договоримо ми, па послије да запитамо и друге паметне људе; да видимо шта ће они рећи. — Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић.
А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма. А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја, прва и друга знања.. — Не би било рђаво! — рече кмет.
— Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. И тако Мара остаде код оца, а пође у школу. На једно по године послије тога напрасно се разбоље поп, заковрну одједанпут, и већ му се чини да неће ни ноћи жив дочекати, па зове Нинка,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Она је промишљена; није сила живинска, већ нешто слатко и добростиво које од љубави долази и љубав рађа. Укопани послије толико стољећа у незнанству, јоштер нам је танана памет, слободан разговор и оштра мисао.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Да би им мисли боље текле, чича и крчмар узеше у помоћ и једну боцу ракије траварице и послије много знојења, уздисања, штуцања, зијевања и лупања по челу, саставише овакво писаније: ОГЛАС И ПРОГЛАС Из кога ће
А кад би нека од њих задријемала, она би се омакла и разрогачених очију клизнула низ глатко небо. Тек мало послије видјели бисмо је како се поново опрезно пење иза тамног уснулог бријега.
ону мишју рупу и рече ми: — Пријатељу Тошо, идем да видим ко има унутра, а ти погледај да ли је Шаров остао жив послије ове туче од крушака. Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Шарова.
Сад сам долијао! — Ја ћу теби показати како се тресу туђе крушке — гунђао је тај Неко носећи ме. Послије кратког времена чујем шкрипу врата и осјетим примамљив мирис чађаве сланине. Значи, стигли смо у неку кућу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вук пише: „Дијете које се роди у кошуљици, зове се видовито; и такови послије човјек (приповједају), или жена, иде с вилама, и зна више него други људи.
овај древни обичај: „Пригодом порођаја, особито првога, сви рођаци и пријатељи шаљу родиљи на дар јела од којих се послије зготови вечера звана бабине.
„Три дана послије порода окупа се родиља у воду, у коју је метнула три ораха, а онда стане на сијено. Водом купа се зато да добије хране
па носе цркви, тај љетораст мећу под црквени праг, прелазе преко тога у цркву и друга чељад, ма не знају за ту шибу. Послије службе излазе из цркве. Ко је подметнуо шибу, тај је и дигне, па носи кући.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тврдило се да је кажњеник граф, послије да је принц, и чак да је у роду с царском кућом. Говорило се: „Бог сâм зна шта бјеше скривио тај кољеновић, кад га
— Аох, добога — учини Приморац уздахнувши, па послије кратка ћутања запита: — А чему се народ избезуми, да од бога нађе? Што му би, те полуђе одједном, ципан цио?
Пуро му објасни: — То је једна од онијех стотину и шесдесет што је цар Велики Петар послао владици Данилу, послије боја на Цареву Лâзу. Још само једна има у нашем племену.
Још само једна има у нашем племену. Ову је својом руком дао овоме Мргуду владика Сава, послије онога великога боја на Кчеву, ђе је Мргуд већ био барјактар. Послије му је и Мали Шћепан притврдио...
је својом руком дао овоме Мргуду владика Сава, послије онога великога боја на Кчеву, ђе је Мргуд већ био барјактар. Послије му је и Мали Шћепан притврдио... — И књаз Долгоруки — допуни старац. — Да.
И знај лијепо, да не лежах у ранама, ћаше ме владика повести са собом у Русију. То ми је рекао послије, пошто се вратио. Пошто се извидах, ожених се. Е, братиковићу си ми мој красни, ђе оно остадох, докле оно дођосмо?
Па био сам с царем Шћепаном и овђе на Његушима, у кући гувернадура Јока Станкова. Послије, кад због њега, због цара Шћепана, ударише на нас три војске: босански везир Сулејман-паша од Никшића, румелиски
Па млетачка господа, па послије онај ћесарски ђенерал Вукасовић, па ко зна колики још? Кнез га ублажи: — То је истина, стрикане.
било њекад млетачко, да је Наполеон разорио млетачку државу, да је приморје по уговору припало ћесаровцима, да су га послије Французи преузели, да су га Руси и Црногорци отимали од Фрâнцуза, али то је знао у главноме.
Онај највећи доглавник Наполеонон, онај што је главио станак с владиком на Тројице, па му ми не дадосмо да иде, па се послије с њим састао у Котор? — А, а, а — учини Стијепо. — Мрмоња! — Мрмоња! Мрмоња! — Мркоња!
Владика нам рече да ће се онамо и пресјећи чвор, да ово бјеху само чарке, да ће се послије онога мегдана знати на коме је царство! Наших и Примораца више од половине вратише се кућама.
Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град. Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Коручула.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Промену тона, коју је условила тема, запажамо и у песми Послије жетве Николе Шопа (1904—1982), у којој је насликан изненадни мир њиве после скидања летине.
Милићевић, Вук - Беспуће
И навикао се касније, као што се човјек на све навикава. Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрзлу кућу. И он у њој замираше полако.
на јавност и пред суд; ужасавајући се од срамоте и понижења, борећи се са питањем части, мислећи са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из
у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем. Послије петнаест дана, пошто је уредио ствари, нерасположен и нервозан, не могући издржати лелекање и писку закрвављене
Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и
Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету
Он се сјећаше ње као малог дјетета коју је касније заборавио; зачудио се кад ју је, послије толико година, поново спазио и нашао као израслу, витку дјевојку, с црним очима, разликујући се од осталих сељакиња
У њему је било нешто уздрхтало и узнемирено послије састанка са Јеком; он осјећаше да равнодушно упропашћује једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да
И кад је она одлазила, он се поново корио и остављао ствар за сутрашњи дан. Па послије остави и те мисли на страну, не мислећи кадгод ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд
Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души. Послије се покаја. Биће узнемирен, Можда има још неко с њим кад је узео двије собе.
И послије подне, кад су низ брдо силазиле гомиле жена, кад радници узеше поново од сунца угријане алате, кад се инжињер лијено и
И послије пола сата, он више и не мишљаше на њу. Ништа више није бунило његове мисли; он је често није ни примјећавао.
Видио је да јој је још увијек било жао што ју је оставио тако нагло онога дана. Па послије разговора, он је опет постајао стари и пуштао се са уживањем својој чами, не трудећи се да даје мислима извјестан
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Када гледнем твоје стене дивне, Срце младо у менека живне, Јера овде послије Косова Сунце српско грануло изнова, Очистила с' она веља брука Што окаља Србина са Вука.
прекоморка, Турчин пада у зелену траву, Љуба к њему па му скида главу, Те је меће драгом више гроба, Верна љуба и послије гроба. Црна Горо, гнездо соколова!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се и покоја љубавна тајна између каквог пријашина и неке жене, па се приљежном чтецу и брк насмије, а не мора баш послије сваког записа пљуцкати у страну и псовати оца непознатом калем-ефендији.
Поштетљиве мушкарце у нашем крају још одавна су уобичајили називати „млинарима“. Почело се то множити послије првог свјетског рата.
Стара газдинска кућа, отанчала послије свјетског рата, проријеђена шпанском грозницом, није се лако предавала. Још увијек је држала слугу, а то је био
За нестрпљива земљодјелца то је сигуран знак да наступа право прољеће (послије толико лажних невјерних најава!), а за ону ријетку немирну чељад склону скитњи, то је, опет, позив да се креће с
За њима се испили калајџија Мулић, гарав и весео, а убрзо послије њега, као да иде у потјеру, допраши, још веселији, наш сеоски пјесник Буро.
Гонетало се тако и наклапало, испитивани људи по селу и тражен сликар брадоња, који се некуд без трага изгубио, а послије мјесец дана ево ти Саве натраг.
Чак и заплакаше старци, али све онако у тишини, ништа не зборећи. Тек послије дуже станке дјед се промешкољи на буковој клади, па ће ти упитати: — И шта то би с тобом, брате Сава?
нашао се с Даном у плиткој вртачи поред куће и ту су, под кржљавом лирском, један другог обријали крњатком старе косе. Послије тога првог бријања у животу, кад изиђоше на пашњак, изгребани и крвави, одједном осјетише да су они један другом нешто
Ено је на нашем старом гробљу, бар је мртва међу својима. — А ти се никад не ожени, а? — оте се дједу послије дужег ћутања. — Никад! — потмуло одвали гост, као да затрпа посљедњи пролаз куд би могла проћи ријеч и жив човјек.
Пола сата послије бомбардовања стајао сам у дворишту и замукло зурио у остатке свога тавана. Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем
ока спази како се ониски Козарчани, омладинци, пребацују преко ниске ограде за Миканом и његовим отмичаром. Послије десетак минута, изгребан, гологлав и само у чарапама, Микан допуза уздуж зида до братова заклона.
— Јесте, стрину им њихову, а послије три дана и сами се ошишали, добровољно. — Само су бомбаше и митраљесце оставили неошишане.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука,
тако по царевој заповијести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му. Послије неког времена ови тројица, царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту
времена ови тројица, царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте
— вели соколовски цар. — Боље тебе нашао, зете! — одговори њему царевић, па одмах седну вечерати. Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича.
Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи. А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој
Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба где је била царска кћер у кавезу. Овај је сиромах послије домишљао се, што ће и како ће, кад увече, мој брате!
Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, ухватила, намаже очи некаквом травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.
и попије а послије свијеће јој мијења, ухватила, намаже очи некаквом травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.
па узме куплачу те од ораније до казана, од казана до ораније, ондале кусни, ондале сркни, док све остави празно, па послије и све пиће попије и дође царском зету па му каже, да је он сам вечеру сву појео и да му још није доста.
То се све догоди док би набројио пет. Отален пође даље и послије многога путовања дође у треће мјесто, гдје види ово чудо: преко поља лете овце, а на њима јашу људи, и то тако да
Они се томе зачуде, па га питају је ли долазио старац. — Ручајте, ручајте — вели он њима — пак ћете послије видјети је ли долазио.
Затим се скиде с магарца, веза га да пасе, а сам сједе да вечера. Послије вечере метну један пањић под главу а марамом покри главу, и леже да спава.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... — Е, па не могу сви да пласте и копају.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини. И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. — А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? — Па лијепо, господине.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А како им ћаше бити да знадоше што би с њим, пет мјесеци послије, у Дузи. Јадна Вира слутијаше му погибију, па се дуго молијаше Богу да јој брата и сада спасе.
но се удубио у свој посао мирно и хладно, отприлике као што би се сељак забављао око самара, коме треба поправке. Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори.
Остаде Стана сама, с предивом у руци и замишљена. ВИ Тога истог дана, послије јутрење, старац Владика сјеђаше на гумну, пред цетињским манастиром.
“ Пошто се обредише ракијом, започе сердар из тиха, а све од почетка, како је удесио Јанка и прихватио га и шта је послије с њим било, па заврши: „Ето, браћо, чусте! Јуначки ми замијени Милуна, те ми је он данас усред срца!
Из једанаест цркава Његушкијех, народ је врвио. Тога дана, летурђија се одслужила раније неголи обично, јер послије службе попови се разиђоше по селу, да читају славу по кршњацима.
“ одговори он, исто одбијајући димове и наелак. „А што знаш?“ „Знам е ће доћи!... Поручио је по перјанику, а кренуће послије летурђије!“ Сви се обеселише. „Богу фала!“ рече сердар.
Сви разумјеше да то би потоња од Јанкове стране, оно што веже јали дријеши. Адолф га је дуго гледао послије тијех ријечи, па му потресе рукама. „Е, сад да лијежу ови људи!“ рече Јанко. „Прострите им овдје.
“ Адолф се пренерази. „Да, пријатељу мој, ноћас сам се увјерио да ми се срећа смиловала, послије тешког времена...“ Он све искрено исприча пријатељу, па у заносу, додаде: „Зар није срећа у онакоме дивноме женскоме
Па кад нас Бог позове, нећемо ли се, послије толикијех јада и невоља, што претрпијесмо, нећемо ли се задовољити свијетом растати, кад оставимо тако у кући?
Удала се толико да се усиђелицом не назове. Домаћин јој умрије послије три године, а она се врну с једнијем мушкијем дјететом што га је имала, у род.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“. Пуха ка’ и хоџа на тикву. — Приповиједа се како се некакав хоџа опарио једући кухане тикве (бундеве), пак послије пирио на тикву и кад је видјео у пољу на вријежи. Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби.
Мируцају! — Кад је некакав велики помор био, запита неко попа мру ли људи, а он ну одговори да мируцају; али кад послије неколико дана умре и попадија, одговори поп на таково питање: — „Помрије сав свијет“.
Куд је, снашо, у то село пут послије ручка? — Запитао накакав путник младе пред кућом, ђе је био стао да се напије воде или да запали лулу, а она му
— Приповиједа се да је казала жена мужу кад јој он рекао да она иде по рђаву путу, па кад је он послије ухватио у том послу, а она стала кривити њега зашто је слутио. Што се ти пољуби с њим?
Ови што се окладио пође за њом (послије неколико времена) и запита је: „Бабо, у које си доба?“, а она одговори: „Осам ми мањка, а девету ћерам“.
и то ће проћи“. Путник се нађе у чуду па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугога времена врати натраг, и дошавши опет у оно село дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба
“ МАЦАРУО Мацаруо је дијете које умре некрштено, па послије (као што се приповиједа) у гробу оживи и из гроба кашто излази и малу дјецу мучи и дави.
Само он може да убије гробника. ВУКОДЛАК (ВАМПИР) Вукодлак се зове човјек у кога послије смрти 40 дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи га (повампири се).
Идући тако по свијету дође на конак некакоме терзији. Кад послије вечере терзија узме свој посао и стане шити, гост му се потужи како га мори мóра, „Него, — вели, — док ти још радиш,
у марчаној свијећи (луни), па прије него је крштен, пријеђе преко њега мачка или другова какова погана животиња, зато послије остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога посла, него се смуца којекуда, и својом
“ Послије тога дође онај што је гледао из прикрајка да новце ископа, али се уједанпут од некуда обре велики страшан бик и навали
Такови ђаци послије зову се грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у време грмљаве, олује и туче. ГАВАНОВО
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања, готово послије тридесет година, поправио своју једну погрјешку, па још није погодио, како би требало. И. ЗЛА ЖЕНА.
тако теби ваља!“ Па отиде својим путем и не надвирујући се над рупу. Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива!
И опет дошао да је извадиш! Та ја сам у ту рупу упао прије толико времена, па ми је из најприје истина било тешко; а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не црко од њезина зла:
“ Човек узме траву, те остави у торбу, па се опрости с побратимом, и растанусе. — Послије неколико дана пукне глас, да је болесна царева кћи, ушао ђаво у њу.
сина, па га уведу у ризницу, те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога! Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим.
ја ти на то не умијем ништа казати, него иди премудроме (т.ј. Соломуну), он ће ти знати казати, шта је боље; па дођи послије, да ми кажеш, шта ти је рекао.“ Онда човек отиде к Соломунову двору.
69. Од бијела камена постало, аљину има руком неграђену, од гласа његова мртви људи устају, а послије смрти крсте га. 70. Оздол гвоздено, озгор дрвено, а у сриједи месано. 71.
У томе нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања готово послије тридесет година поправио своју једну погрјешку, па још није погодио како би требало”.
Приповијетку овдје 1. (Међедовић) и 49. (Међед, свиња и лисица) ја сам слушао од Тешана Подруговића, пак сам их послије писао како сам их упамтио; 18. (За што у људи није табан раван?), 32. (Пепељуга), 37. (Зла жена), 41.
(Соломуна проклела мати), 44. (Лаж за опкладу) и 48. (Све, све, али занат) слушао сам још у Тршићу, пак сам их послије писао како сам се опомињао, а 47. (Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2.
(Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2. (Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М.
И тако се дијете мало поумири и остане у пећини. Послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али
Ма на кога си се увргâ, не било те!... Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив
могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре. Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.
овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу док је не сузбијеш. Послије тијех упутстава уђоше за ђаконима. Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.
Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом: један чати, други прати очима. Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, нашто се ђакони поклонише па и
Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа. Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.
Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја лице му се згрчи и очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.
Стрико Балеган намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“ Послије вечере Наћвар зовну Балегана: — А, Грго, а ди је оно моје дите? Вире ми, ја га и заборавија бија. Је ли галијотâ шта?
Јеси ли се у Зврљеву навикâ да спаваш до ово доба, магаре од магарета! В ПРВИ ДОГАЂАЈ Шест недјеља послије одласка Бакоњина наста рђаво вријеме у Зврљеву.
Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења. Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.
отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу. Послије ручка син испрати оца до воза.
То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовникâ, то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
171 ЛXXX ЈЕДНА СУЗА 172 ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ 174 ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА 181 ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...
Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи, и од среће плачем... А. Шантић ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА Гробару сиједи, под старости ледом Што изнурен дркћеш као суха грана, И носећи иње по свом челу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
добивају неку посебну важност по томе што су то факти, дијелови истинске стварности — и што их ја, ето, уочавам. Послије дуљег времена, ово је први сунчани дан. А то није свеједно. То је можда једна од малобројних ствари које нису свеједно.
У собу мог дјетињства исто је тако продирала изврнута слика свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на узглављу које је мирисало по сунцу.
Реци, што ти је? Ја не бих одговорио ништа. Само сам се смијешио, с оним блаженим умором који наступа послије нагле препасти. Изгубио сам је врло рано, на самом прелазу из дјетињства у дјечаштво.
А умрла је нагло, у неколико дана, од упале плућа, послије једног излета на коме смо се лијепо забавили и о коме су на повратку старији неуморно понављали да не памте љепшег и
Под старост, дуго послије мог одласка од куће, у опћем расулу породице, одселиле су из мјеста. (Сад помишљам какав ли догађај, какав ли
Гледао сам краљеве у изгнанству, генерале послије неславне капитулације, прегаоце и фанатике послије слома њихове завјетне мисли и над рушевинама њиховог животног дјела.
Гледао сам краљеве у изгнанству, генерале послије неславне капитулације, прегаоце и фанатике послије слома њихове завјетне мисли и над рушевинама њиховог животног дјела.
Колико ли нијеме истине на тим лицима ! За вријеме прошлог рата, послије Марне, Вердена, Иперна и других големих касапница, као члан неког одбора походио сам рањенике и избјеглице по
Каткад сам покушавао да их разонодим мојим свирањем. Послије вечере, на којој би ме задржали управници и љекари, зажелио бих да ме опет проведу позаспалим дворанама.
се у басу; и уз то расправљали о комуналним пословима и о свјетским догађајима, које је, једанпут седмично (четвртком послије подне) доносио Лојдов пароброд на страницама Гласа грађанина.
Мутно се сјећам једног драматичног поподнева кад је, послије неких избора, по казни премјештен један учитељ, њихов ватрени присташа, који се у изборној кампањи и одвише залагао за
Најогорченије протестирамо проти нечувеном насиљу.” За дуго времена послије тога, усред игре би ми саме наврле на уста те ријечи, па сам их бесмислено понављао, не успијевајући никако да их се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не ја, богме! Ја ти вељу само што он мисли, а што ја мислим, чућеш послије. — Аа... — отеже Ђурица и лице му се разведри. — А ја се, болан, зачудих; рекох: шта ми то сад овај прича!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
онђе, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њ пепели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па
и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили. Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене.
„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати: задрма се цијели двор, нека хука,
тако по царевој заповијести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му. Послије неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту
времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору с њима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте
— вели соколовски цар. — Боље тебе нашао, зете! — одговори њему царевић, па одмах сједну вечерати. Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича.
Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи. А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој
Овај је сиромах послије домишљао се што ће и како ће, кад увече, мој брате, али негдје звецкају виљушке и кашике, јуноша усамљен разгледаше
Да би дакле и у сну виђела, и онога — који све са астала поједе и попије, а послије свијеће јој мијења — ухватила, намаже очи некаком травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.
и попије, а послије свијеће јој мијења — ухватила, намаже очи некаком травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере.
па узме куплачу те од ораније до казана, од казана до ораније, ондале кусни, ондале сркни, док све остави празно, па послије и све пиће попије и дође царском зету па му каже: да је он сам вечеру сву појео и да му јошт није доста.
Пошто су дошли опет у ону планину ђе су најприје ноћили, отиду у исту кућу и ту заноће. Послије вечере рече царев син да иду спавати; а Оштар Дан рече да ће он сједити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Млађи син потјера коње, па с оцем одјури из града. Старац, срдит, одмах се не сјети да је Спасоје заостао, а послије, кад су кола одмакла, помисли: „Пожуриће пријечицом, па ће их достићи”.
Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије? Зар да се удоми у оним голим кршевима, откуд му се отац иселио?
срце; на видјелу, прво но ће унићи, сукобише им се погледи, а једнакога су изражаја: пуни сумње и братске самилости. Послије, преко града воде их у суд.
да се сви списи пошаљу на старију власт, да она ријеши коме да се предаду браћа црногорским или турским властима. Послије дуга писања, судац подиже главу и стаде у себи да чита што је написао.
И сили се да буде мирна, па, као и обично, свршава по кући поподневне послове, а послије сиђе доље, у двориште, да пошије један омот, како јој бјаше господар наредио.
Али природни закон жене да потражи човјека надвлада двоумицу, и у задњи час одлучи се. И мал'да не, послије неколико времена, бијаше јој свеједно ма какав одговор да дође, а на махове мишљаше да ће то све тако проћи, да се
Заграби сићем и у узбуђењу због данашње вијести враћа се кући. При вечери и послије, мисао је носи к Спасоју, и једва чека да пође у своју собицу; тек онда ће средити своје мисли.
да се прехрани, јер је поочим није већ хтјео ни на очи, а она га се почела и плашити и помало отуђивати се од њега. Послије, сретним случајем, намјерила се на садашњега господара. Свидјела се господару и била вјерна другарица кћери му.
На његову жељу показа му и слова — она их је научила од господареве кћери — и упути га у читање. Послије се он на паши сам вјежбао, и научи убрзо срицати. Једнога дана остави стоку.
— Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?... Ето, можеш се похвалити да си била у Америци... Једи и пиј! Немој послије да се тужиш на ме! — говори јој он у очитој узбуђености коју залуд настоји да сакрије. —Што да се тужим?
То сазнање не смути је ни најмање, не бијаше због тога наступио у њој никакав прелом: и послије тога кућна чељад пажаше је као своје дијете, и њени осјећаји осташе исто као и прије. Али у тој кући не остаде дуго.
Од утисака из дјетињства, из привидно једноличнога живота на шкољу, послије с насладом сјећаше се Антица једино дјетињих састанака.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док ја нађи ећиме, док они мени удари своје пластере и мелене, ту ће и мене проћи ови садашњи севдах на Тyпке, па послије ниђе и ништа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Овако бранећи сваки своје мисли дође готово до свађе, и Мушицки се тако расрди да престане говорити са мном. Послије ручка отидемо с гостима, који су се ондје десили, у Петковицу (мали манастирић на шишатовачкој земљи), вратимо се пред
Кад се послије ручка састанемо у његовој соби, он ми прочита почетак оне оде. Видећи ја тако да смо се помирили и да је он попустио и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Жље, господару, жље! Пре неђе соко ти сломи десно крило, а послије ти липса најваљастији хат — за којега још покојни Иван-бег кажеваше да је од пасме Кастријотових ждребицах...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бака, па леже крај њег'. Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга.
— Моремо ли, Вујо? — викнуо би старац послије одмарања, стежући чвршће привузу у рукама. — Моремо, моремо! — одговарао је Вујо, а у гласу му је сад дрхтао онај
Ја и Партенија узјасмо и пођосмо. Ти, Симеуне, вели Партенија с коња, мореш одма' двије-три пушке испалити, а послије... Знаш већ! — Знам! Доста! Буди мене миран!
— уздахну мајстор Глишо и опет презриво пљуну. Послије дугог мољакања и устезања, Симеун изврну чашу и поче: — То је било прве неђеље иза укопације, а управо на неђељу дана
Ја сам, болан, начукнô доље у чаршији да се у тој школи уче дјеца највјернији' службеника вашег цара, која ће послије, кад одрасту, управљати и дрмати цијелом вашом царевином.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Код Тешња у Босни има гроб некаквога човека кога су убили хајдуци, па га ту и закопали. »Ко год је послије тога пролазио мимо тога гроба, бацио је на њ грања« (ГЗМ, 11, 707).
У околини Бјеловара верује се да било »може обити коров по пољима«, и тога ради »уочи Видова четири дјевојке наберу послије подне по ливадама што више цвјетова била.
Ћипико, Иво - Пауци
! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити. —Чисто ти кажем: немам. —Па се смисли: —Дођи послије, гледаћу. Људи са Васом пођоше да приме сијено.
Али се цура превари. Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње. Послије, ослободивши се очевом шалом, у којој је било и збиље, за дугих зимњих ноћи, купио се око ње, миловао је, али није
што га моријаше кад би се, ојачао, у ноћи сјетио ње — немирне, најарене, какова бијаше док је с њим нејаким лежала. Послије, сјећајући је се, кињио се као и она негда, и тада није ни он, као ни она, знао куд ће са својом забреклом момачком
Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру... А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати... Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим да му на одмет не бих била; видим, замичу му очи за мном...
помисли опет му се представи жива слика: чини му се и тешко му је, као да ко трга Радину десну руку са живога тијела. Послије неколико дана посла газда свога надстојника Васу нека селом пронесе глас да би газда купљени дио покојнога Нике
—Догодине биће друго, хоће бога ми! —А ја од њега ни биљега! — рече жена забринувши се наочиглед. — А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се ... — Није до мене, — прекиде је Раде живо.
Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти: —Све ћеш покварити—, вели му, — а послије биће нам слађе!
А била је она година рђава, двовјерна; раније мислило се биће плодна, те послије издаде. Између два круха, кад једнога нестајаше, а друтоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушких
„Беспослице!” помисли и сврне у крчму да се заложи. Послије, напивши се здрава, приморскога вина, скита се по граду, јер је прерано поћи на жељезничку стацију.
А, да, врана врани не копа очију!” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити. —Је ли тако? — упита судац Петра.
Оно што ми је покојник дао о Светој Кати једва је залегло за дућански прекогодишњи дуг, а послије опет узимао је сијено ... Ти знаш читати? —упита газда. —Знам нешто срицати, и то штампано ... —А гдје си научио?
Стари је оставио за собом силу дуга: купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... Послије ми, бога ми, бијаше жао, али која вајда: ствар свршена, поговора нема!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»од прије кад се је ко женио (по селима) ваљало је да купи млади ћурдију (од плаветне чохе) и белнук, и многа жена послије те хаљине, облачећи их само као стајаће, чува док је жива« УБЛАЖАВАТИ — хвалити, прослављати због врлине; називати
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Отуд је народ могао помало развити потпуну издају. Осим тога треба знати да је Вук Бранковић послије косовскога боја живио у непријатељству с кнегињом Милицом и с њезиним синовима Стефаном и Вуком радећи им о злу као и
Милицом и с њезиним синовима Стефаном и Вуком радећи им о злу као и они њему, а све зато јер је Вук Бранковић хтио послије смрти кнеза Лазара да постане господар читаве земље којом је Лазар владао.
тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете макар и послије педесет година.
Тефтиши су особито бивали послије ратова, кад многи људи од страха турскога побјегну у хајдуке... Хајдуци држе свој закон, посте и моле се богу као и
поведу да набију на колац, па га Турци понуде да се потурчи — да му опросте живот, он псује Мухамеда додајући: „Па зар послије нећу умријети?
— каже Вук Караџић — „ни судија другијех није било у земљи осим дахија и њиховијех кабадахија и субаша: кнезови су послије Хаџи-Мустајпашине смрти одмах изгубили власт у народу, а и кадија, гдје се који налазио, није смио од њих ни помолити
Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће
Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће
Кад ћеш мене донијети благо?“ Вели њему Кнежевић Иване: „Хоћу, побро, сад водити робље, благо ћу ти донијет послије“. Бесједи му Кулин капетане: „Имаш, побро, тврде јамце за се?
што ће се побити с потјером, отправљају с бојишта своје вјеренице; 5) у боју остају побједници Валтер и Стојан; 6) послије боја Валтер и Стојан иду својим кућама, вјенчају се вјереницама н сретно живе; 7) карактери Хилдегунде н Хајкуне (или
и онда оде к мисирскоме цару па погоди све тешке његове загонетке и тако ослободи Синагрипа и његово царство, а послије Синагрипове смрти зацари се на његово место Акир. — И у нашој старој књижевности налази се прича о премудром Акиру...
Он се родио око 1775. у Казанцима у Гацком, и „изнајприје је“ — каже Вук — „био трговац, па послије убије некака Турчина који њега ћео да убије, и тако проспе своју кућу и отиде у ајдуке, и као ајдук 1807.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“ ВИИ Дружина малог Јованчета полако је расла. Дан-два послије Мачка и Потрка, Стриц је у логор довео новог друга, Ник Ћулибрка.
Међутим, нови учитељ опазио је послије недјељу дана да Николица доводи Жују и веже је у шупи, па је строго наредио: — Да те више нисам видио с том чобанском
“ — Ол рајт! — повика Ник Булибрик. — То ће бити добро. — То, то! — прихватише и остали. Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од кутије за ципеле на коме је стајао натпис од крупних
“ ИX Настављало се уређивање логора. Послије колибе и псеће кућице, начињено је једно мало обзидано огњиште за ватру.
Мали одметници нису баш били увијек гладни, нити богзна какве изјелице, али како је само било пријатно, послије трке кроз шуму, сједити поред котла који крчка над огњиштем и чекати да се кромпир скува.
— Силази доље да те женимо! Постиђени Стриц навали да се пентра још више уз дрво и најзад сасвим ишчезну у лишћу. Послије краће станке, одјекну његов глас однекле с врха дрвета: — Нек иде она куд хоће, дабогда цркла!
Како се више није могло даље, морали су опет натраг, у велику дворану. Она им сад, послије чудног ћутљивог језера, дође некако позната и безопасна, па почеше разговарати много слободније и гласније.
У близини весело залаја Жуја. XВИИ Послије онога Луњиног наваљивања да добије батине и њезиног неочекиваног бјекства кроз прозор, учитељ Паприка сасвим се
Јованче стигне убрзо послије Мачка. Наравно, одмах почиње повјерљив разговор о пећини. Спремају се да ускоро поново крену у истраживање.
— А баш за ову парицу није му се исплатило да залази у оволику коприву. Послије коприва дођоше на ред врбаци и запуштени углови око ријечних окука пуни високе травуљине, ракита и дивље лозе.
— Дрекавац! — помисли пољар нијем од страха и паде на леђа. Ово је заиста било и превише послије читаве оне малопређашње трке. — Давите ме, кољите ме, носите ме!
и узбуђено ћућорили, Лана је у свом стану нервозно окретала дугме на радио-апарату и сагињала главу да боље чује. Послије кратког времена, она се појави међу дјецом, тиха као мјесечар, блиједа и бијелих усана. — Дјецо, почео је рат!