Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије „Не држи се с ким се ниси кадар почупати”, вели једна стара пословица. На кога се највише људи туже него на комшије и на пријатеље! Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже.
„Чувај гуске кад их лисица исповеда и кад им курјак проповеда”, вели једна инглеска пословица. Ми смо таки у овој нашој кожи да и сами себи не ваља сасвим да верујемо.
„Фарина де диаволо ва престо ин семола. Брашно ђавоље иде брзо у мекиње”, паметно вели талијанска пословица. Ко с неправдом тече, с врагом растече; ко с туђим уздисањем кућу зида, неће му унуци у њојзи живити.
” Наравоученије „Еστί кαι παρά μυσί χάρις: Јест и у миша благодарност”. Прекрасна пословица која нам препоручује благородњејшују, сладчајшују и красњејшују од свију добродјетеља, благодарност.
Наравоученије „0υκ εν τω πολλώ το καλόν: Није у многому добро”. Колико ова басна, толико и пословица приличествују онима који што чине — добро и совршено чине.
зашто познати кога још не познајемо, то нам је весма полезно, знајући како ћемо се унапредак с њим владати, Зато наша пословица вели: „Ко ме брзо превари, хвала му.
„Два лешника ораху су војска”, вели пословица. „Што марим за тога, не хајем за онога”, док их се накупи сила, пак онда: „Што ћу сад?
„Ко се одвећ хвали, они се завали," — лепа пословица! Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала? Ко се хвали са својим истим будалаштинама.
Ово нам лепо каже наша стара пословица: „Нити буди овца међу курјаци, нити курјак међу овцама.” Како цело општество, тако и свак понасамо, кад се с здравим
За такове учене лепо приличествује она наша пословица: „Гди су кола мудрости, ту су двоја лудости”, и баш је тако у ономе који је тобож учен а лукав и зао.
„Високоумије долази пред паденијем; вели немецка пословица. Ружна је игра и пуна бједствованија издават себе за то што ко није. „Еί τις ου δεδάηκε τέχνην σκάπτοιτο δικέλλη.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СЕЧОРЕЧКОМ ГРОБЉУ 8 ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 10 РУГАЛИЦА О ВИНУ 12 КОСЦИМА 14 ПОПЕВКА 15 ПИТАЛИЦЕ 16 КЛЕТВЕ 17 ЗАГОНЕТКА 21 ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА 22 ЗДРАВИЦА 23 ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ 24 МОЛИТВА 25 ПИТАЛИЦА ПОД ХРАСТОВИМА 26 ХРАСТ НА
ЗАГОНЕТКА Место тучка (с два је кила три претегло!) кантарско се јаје у звону излегло! ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА Више је нахранио напрстак, него казан! Више је одржала игла, него сабља!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
2. СУБАША Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп. Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што
Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили. Свака је њихова реч — пословица. Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.
— Помисли, бабо!... Сад, о Илину дне, равно шест година!... Ала то беху муке!... И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« јер ће им сасвим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање, и признаће да је златна и умесна она позната народна пословица која вели: »Испод мире три ђавола вире«.
ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Из које ће читаоци видети да је и у овој прилици потврђена она стара пословица која вели: »Где има ватре, мора и дима бити«; дакле, да ту ипак има неког ђавола где се толико много приповеда.
Сем тога, видеће шта је било и у једној и у другој кући после оног догађаја. »Свако чудо за три дана«, вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем. Село је два-три дана говорило, па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.
Његов је принцип био исказан и надалеко познат, већ као популарна пословица: »Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!« — Ај!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши. Али како се то баш тако догодило? ЈУЦА: Знате како наша пословица каже. „Скуп двапут плаћа.
Анатемате! Ох, моји лепи десет хиљада! Ох, мој бели десет хиљада! МИШИЋ: Видите, лепо каже српска пословица: „Скуп више плаћа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Већина јуначких српских песама, приповедака, басни и пословица су неоспорно пастирског порекла, бар у њихову првобитном облику, како их је скупио Вук Караџић.
Имају много истесаних, готових фраза и флоскула, прича и пословица, које служе као норма или калупи за многе појаве у животу, и према њима се, изгледа, управљају.
само ако се од њих не траже никакве жртве, ако се не изискује давање новаца („ако пара не сака“, како вели бугарска пословица). Користољубље које се истиче до бестидности једино је правило, и оно није никада малаксавало.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— У срећки број десет стоји пословица: „Јача су тројица него сам Радојица“ — мирно рече Миш пророк. — Хајде брзо да смислимо како ћемо намагарчити тога
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Други ниво је анализа најједноставнијих фолклорних творевина (пословица, загонетака, клетви итд.) у којима је народ испољио свој поглед на дете и његов развој.
Ова црта конзервативности пословица, узречица и изрека омогућава нам да њиховом анализом доспемо до веома архаичне слике света која је у њима давно
и изрека омогућава нам да њиховом анализом доспемо до веома архаичне слике света која је у њима давно уобличена. Пословица сажето, у само једној реченици, сликовито, лепо и упечатљиво изражава оно опште, типично уверење народа у погледу
Паремиолошка истраживања („парема“ = пословица, изрека), за разлику од дотадашњих, разматрају пословице, изразе, изреке, загонетке итд.
превасходно као посебне језичке творевине, односно као „једноставне облике“ (Еинфрацхе Формен). За њега пословица није моралистичка, већ пре емпиристичка; она она је свођење биланса извесног људског искуства (нешто као „емпиријска
Дакле, пословица није предвиђање, није почетак, већ је крај, она је „супотпис, видљиви жиг који се уписује на нешто, па то онда садржи
У новом, паремиолошком приступу (који су развили руски научници) пословица се више не третира као једноставан реторички украс говорног исказа или као здраворазумска полуистина, већ као сажет,
Лингвистичка и семантичка анализа пословице разоткриле су њену унутрашњу структуру. На површини пословица је једноставна, конкретна, готово банална, али у својој дубини она је заправо сложена, танана и умна творевина.
У овом одељку намера ми је да систематском и објективном анализом српских народних пословица реконструишем, у њима садржану, представу детета и развоја личности.
Проблем узрока пословица решио сам тако што сам његово језгро узео највећу и најбољу збирку наших пословица, а то је чувена Вукова збирка.
Проблем узрока пословица решио сам тако што сам његово језгро узео највећу и најбољу збирку наших пословица, а то је чувена Вукова збирка.
надарен сакупљач умотворина, који је знао увек да одабере и најбољу и најтипичнију варијанту из мноштва сличних пословица. Даље, ова збирка је поуздана и због тога што је време записивања, а то је прва половина 19.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па онда што је тај Крцун знао напамет пјесама, прича, пословица, загонетака, то је било чудо једно; уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о
Јер пословица каже: „Сачувај нас, боже, ведра Божића, а облачна Ђурђева дана!“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици
— пита Јанко. — Па освиће Сретење, а ми бајемо да се тада сусреће зима са љетом; она одлази а оно долази. Оно, има и пословица: „Благовијест, приповијест“, али њека буде снијега још једном-дваш, па ће се зазеленити гора и јунаци дохватити
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред пословица преведених са разних језика, има и знатан број српских народних, из разних крајева српских, са народним анегдотама,
су пажњу на Мушкатировићеву књигу, а Вук Караџић унео је многе пословице из ње у своју збирку српских народних пословица из 1836. Мушкатировић се бавио и народним историјом. 1790.
СКУПЉАЊЕ НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА И ПОСЛОВИЦА. — У току свога плоднога живота Караџић је непрестано проширивао круг свога рада.
У скупљању народних пословица Караџић је имао претходника: поред Јована Мушкатировића, који их је скупљао још у XВИИИ веку, и два писца из почетка
и 1820. Али ти послови су рађени непотпуно и делимично. Први Караџић је дао једну целокупну збирку народних пословица. Он их је почео скупљати још од 1816, и када је прикупио довољан број издао је 1836.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Та шта да вам ту причам, кад сви знате како је младост мила: »Док си млад, свакоме си драг«, вели пословица. Накратко, мали »гицан« је био љубимац целог села и целе школе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
„Док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, нема правог пријатељства међу нама“ — цетињско издање Вукових народних пословица, 1836. 50. ГРОЗНИЦА И ПАУК: Чуо од Нове Тривуњагића из Кумана скупљач Светозар Мл.
Објављена у цетињском издању Вукових народних пословица, 1836 г. 54. ЗЕЦ И ЛИСИЦА: Забележила Лепосава В. Обрадовић из Тавне и објавила у Босанској вили за 1912, стр. 204.
Караџић, тумачећи истоимену пословицу у свом цетињском издању народних пословица, 1836. 71. ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН: Забележио Вук Врчевић. Објављена у издању Српског ученог друштва, 1868. 72.
72. ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ: Забележио Вук Ст. Караџић и објавио у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи истоимену изреку. 73. ЕРО И ТУРЧИН: Објавио је Вук Ст.
76. НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ: Забележио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву изреку у свом цетињском издању народних пословица, 1836. 77. ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ: Забележио Вук Ст.
77. ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ: Забележио Вук Ст. Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи узречицу „Доста је ђаво опанака подерао док је то и то учинио.“ 78.
“ 78. ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ: Забележио Вук Ст. Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи такву узречицу. — Ова прича, као и многе друге, налазе се и у Вука Врчевића. али је знатно слабија.
82. ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО: Објавио Вук Ст. Караџић у свом цетињском издању народних пословица, 1836, тумачећи изреку: „Добро је (кашто) и ђаволу свијећу запалити“. 83. ВАРКА ПРЕД МАРКА: Објавио Вук Ст.
83. ВАРКА ПРЕД МАРКА: Објавио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву изреку у свом цетињском издању народних пословица, 1836, а затим ју је мало изменио у бечком издању исте књиге, 1849. 84. КЛИНЧОРБА: Забележио Вук. Ст.
90. И ВРИЈЕДИ: Забележио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву пословицу у свом цетињском издању народних пословица, 1836. 91.
15. 93. НЕШТО ШУШНУ: Забележио Вук Ст. Караџић, тумачећи такву узречицу у цетињском издању народних пословица, 1836. Слична причица забележена је после Вука и од других, у различитим верзијама, али су све оне, чини ми се,
1821; затим у свом првом издању народних приповедака, 1821; а потом ју је унео и у цетињско издање народних пословица, 1836.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Што год радиш, ради паметно и сматрај на посљедак, то је стара пословица. Кад слуга стакло разбије, господар му каже да је будала; а кад слуга у подруму најбоље вино пије, онда каже да је
Сваки важи у свету толико колико уваженија кадар је себи набавити, тако вели општа пословица. Па кад човек не уме. ПОЗОРИЈЕ З. СЕЉАК (тарући очи), ПРЕЂАШЊИ. СЕЉАК: Баш бог да прости, поштено се испава.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и
»Сваки је почетак тежак«, вели пословица. Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Е, фала Богу, што чујем!“ рече медик. „Е, е, не погађа увијек ни пословица!“ „Која пословица?“ „Она: крушка ће (панути) под крушку. И она: неће ивер далеко од кладе!
“ „Е, фала Богу, што чујем!“ рече медик. „Е, е, не погађа увијек ни пословица!“ „Која пословица?“ „Она: крушка ће (панути) под крушку. И она: неће ивер далеко од кладе!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Овако им је име дао Вук Ст. Караџић, њихов најзаслужнији скупљач. По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе
Међутим, оно што представља битну разлику између њих јесте пословичка садржина, управо значење које пословица у себи носи, а које говорни израз нема. Пословице су кратке и сажете, мисаоне изреке, дате обично као савет и упут.
Основна намена пословица је поучно изрицање животних истина и правила. Пословице и јесу врста умовања на основу стечених сазнања и искустава,
Уопште узев, и код пословица, као што је то случај и код загонетака и код друге фразеолошке грађе, — стих и проза се срећу у неомеђеном односу.
; У Штеде до греде; У Радише свега бише, у Штедише још и више). Код свих пословица пада у очи економија речи: са што мање речи што више рећи.
Болан здрава носа. — Казала лисица кад се је претворила болесна, па ју заиста болесни вук морао носити. Сад се ова пословица рече кад се ко пренемаже да је болан, а јачи је и здравији од онога који га послужује.
“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати. — Ова се пословица обично приговори ономе кад не зна да по истини каже или (каже) што замршено. Вакуп хуп!
“, а она одговори: „Осам ми мањка, а девету ћерам“. Ова се пословица у доста случајева може приуподобити, а особито кад ко има какав дугачки посао свршити, пак теке што га почне да га ко
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„И попео се на положај првог научника целе Француске“. „Наша стара пословица каже: Краљ је умро - живео краљ!“ „Како се осећа нови краљ науке на своме престолу?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овога пута више ми се свиђала једна друга пословица: “Где је воља, ту је и умеће.” Становање ван Колеџа имало је једну велику предност.
На питање одакле ми та узречица, одговорио сам му да је то српска пословица. Јако се изненадио када сам му рекао да сам Србин по рођењу. - Па ја вас нисам тако брзо ”прочитао” као што ви кажете.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тада у поље наше пажње улазе пребацивачи које налазимо на почетку забележених усмених текстова. Пословица је књижевни текст. Испред ње иде пребацивач „штоноријеч“.
Караџић је назив за жанр пословица позајмио од Руса. Ту улогу је у нашем народу имао управо наведени пребацивач. То се лепо види у једном узгредном
у једном узгредном објашњењу које је Бранко Милетић дао у уџбенику из фонетике: „штоноријеч“, „што оно има ријеч“ = „пословица“. Пребацивач сасвим природно прелази у назив за жанр.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1887. ХОП! свршетком 1886 године Најпре скочи па онда реци: хоп! Народна пословица. Сахранисмо старо лето, — Није пукô топ, И у ново прескочисмо: Смемо л’ рећи: хоп!
Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам. ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба. »Стармали« 1887. ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ (По М.
»Стармали« 1885. ДРУКЧЕ СЕ ДОЛАЗИ ДО ЧИСТОТЕ Пословица ова Свима је позната: „Нека свако ђубре чисти Испред својих врата.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
богато издовољити и најдужи живот, до дна исцрпсти и најрадније стварање, а потпуно заситити и најсуптилније потребе. Пословица добро каже не може се истовремено и сркати и дувати; судбина је свих писаца да се могу користити преимућствима само
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века, појавиле су се прве систематски објављене збирке српских народних песама, приповедака, загонетки и пословица, које је Вук Стефановић Караџић сакупио "са топлих усана народа".
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народној медицини и враџбинама има б. л. међу свима биљкама највећи значај. За њега је карактеристична пословица у којој он опомиње човека: »Ти мене чувај од нокта, а ја ћу тебе од свакога зла« (Вук, Посл., 6419; упор.
Г. са врбе спада у позната άδύνατα ‹= што не може бити› из народних песама и пословица (нпр. БВ, 10, 1895, 28). ГУЊА Qуітте (піруѕ цyдоніа, с. вулгаріѕ).
, биће целе године здрав, СЕЗ, 14, 93; »здрав као дрен«, врло раширена пословица, такође и клаузула у басмама, нпр. ЖСС, 283; 286; 287; 293; кад се јагње, чим се окоти, подигне са земље, повуче се
, да не би гром ударио у кућу (СЕЗ, 17, 194). Врло је раширена пословица (која се обично употребљава у иронији): »Неће гром у коприве« (упор. нпр. Вук, Посл.
»Као да је на коприве мокрио. Кад је неко љут.« Пословица, Караџић, 1, 1899, 184 (крагујевачко). КОШЋЕЛА Зüргелбаум (целтіѕ). Кошћела (Шулек, 22 назива). Кад к.
»Да није траве омана, не би могла мајка од урока одбранити сина« (народна пословица, ГЗМ, 1. с.; и већ у спису Луке Владимировића Свáірху лікарѕтва, из 1775).
Исто тако, можда, и пословица: »Курјак се не плаши шушњатом граном« (Вук, Посл., 3171). Трну се покаткад приписују особине које иначе налазимо само
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
погледали би ме попреко; Београд и мој родни крај лежаху тада у Турској, земљи неверника и непријатеља хришћанства. Пословица лепо каже: „право твори, а истину збори.
Јер, то је моја пословица: не трају ни сила ни богатство, већ моћ духа. Ја ценим Коперника високо и слажем се са њиме у томе да се планете крећу
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Седи! Нема још ни шест сати, а и да има нећеш ићи док не дођу људи колима за утовар оних бурића... Пословица она каже: Пусти, добро дело низ воду, а ти пођи уз воду, добро дело ће те стићи. Допада ти се, је ли?
Ево ти још мало пословничког материјала из мојих фиша. У вези са сиромаштвом и богатством, велика већина јеврејских пословица спомиње новац, пару, чак монету и валуту; дакле се по јеврејски и сиромаштво и богатство зову „новац”.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Љубим вам око. »Аљине праве човека«, општа је пословица, и читатељи ће моји са мном заједно труд положити за искусити како је Роман одевен био.
Нека диогенизира он колико му је драго, каже Г. — Српска пословица: »Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше« темељнија је него његово јапунџе. Сад ајд’мо к Роману.
Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица. Знате л’ шта би ја желио? »Ах, то ће штогођ ново бити. Жеље списатеља морају бити увек чрезвичајне.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
сладолед за даме, — и већ увек нешто тако шаљиво избаце што се после запамти, остане ту и циркулира дуго као нека пословица...