Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили.
” — „Брат”. — „Зато је тако дубоко!” Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
главе, то јест што се тиче попова, Поп-Спире и поп-Ћире јер се на овом последњем (то јест поп-Ћири) збиле оне речи од пословице која вели: »Ја босиљак сијем, мени пелен ниче«. Попови су остали још пола дана у Темишвару да накупују неких ствари.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И поред спорости он уопште говори чешће али и боље него Шумадинац. У згодној прилици зна употребити пословице и шале, заплести питања, губити се у описивањима, не разумети оно што му се не допада.
Подражавајући њима бугарски су сељаци добили ново обележје. Примили су неке особине својих угњетача. Многе пословице и морални прописи који су распрострањени код Бугара турско-источњачког су порекла. Бугарско лукавство, вели К.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ОД ДЕВОЈКЕ ДО ЖЕНЕ 132 ИИ ДЕО ПРЕДСТАВА ДЕТЕТА У ЈЕЗИКУ И ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 134 РЕЧИ И ИЗРАЗИ 135 ПОСЛОВИЦЕ, ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ 138 ЗАГОНЕТКЕ 153 КЛЕТВЕ И ЗАКЛЕТВЕ 157 БЛАГОСЛОВ И И ЗДРАВИЦЕ 161 ИИИ ДЕО ДЕТЕ И СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА У
¹¹ Вук, поводом пословице „Субота ђачка субота“, каже да је у доба његовог школовања сваки ђак у суботу после подне, без икакве своје кривице,
што указује на повећан значај који придаје наша патријархална култура управо овим важним, кризним фазама у развоју. ПОСЛОВИЦЕ, ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ Пословице и изреке убрајају се у тзв. ситне форме народне књижевности.
ПОСЛОВИЦЕ, ИЗРЕКЕ И УЗРЕЧИЦЕ Пословице и изреке убрајају се у тзв. ситне форме народне књижевности. Ове кратке усмене творевине, стваране и уобличаване
Сличне пословицама јесу и изреке и узречице, које је Вук такође унео у своју књигу Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи.
Паремиолошка истраживања („парема“ = пословица, изрека), за разлику од дотадашњих, разматрају пословице, изразе, изреке, загонетке итд.
Претеча оваквог погледа на пословице и друге кратке форме јесте холандски фолклориста Андре Јолес (Јоллес). Он посматра пословице, узречице, заонетке итд.
Он посматра пословице, узречице, заонетке итд. превасходно као посебне језичке творевине, односно као „једноставне облике“ (Еинфрацхе
Примарна функција пословице није да подучава и припрема за будуће деловање, већ је прерада и свођење прошлог искуства. У новом, паремиолошком
Лингвистичка и семантичка анализа пословице разоткриле су њену унутрашњу структуру. На површини пословица је једноставна, конкретна, готово банална, али у својој
представе детета на основу разноврсних етнолошких и фолклористичких података, јесте то да паремиолошко изучавање пословице открива како се може структурално-семантичком анализом текста пословице доспети до оних скривених категорија мишљења
података, јесте то да паремиолошко изучавање пословице открива како се може структурално-семантичком анализом текста пословице доспети до оних скривених категорија мишљења које чине модел света једног народа.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја песма може да се роди разграђивањем неке синтагме, пословице, израза, пошто се тим разбијањем враћамо елементарној семантичкој равни, предискуственој невиности речи: али од самог
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1787. изишла је у Бечу његова књига Причте илити по прóстому пословице тъмже сентенціе илити ръчéнïя. Друго, умножено издање, изишло је у Будиму, 1807.
научењаци тога доба, Добровски и Копитар, обратили су пажњу на Мушкатировићеву књигу, а Вук Караџић унео је многе пословице из ње у своју збирку српских народних пословица из 1836. Мушкатировић се бавио и народним историјом. 1790.
Он их је почео скупљати још од 1816, и када је прикупио довољан број издао је 1836. на Цетињу Народне српске пословице и друге различне, као оне у обичај узете ријечи.
на Цетињу Народне српске пословице и друге различне, као оне у обичај узете ријечи. Пословице је уредио азбучним редом, и где је било потребно објаснио их анегдотама које су за њих везане.
природе је оскудно, и све се и сувише свело на локалне речи и изразе, и не увек разумљиве провинцијализме, анегдоте и пословице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А када се једним погледом обухвате све врсте народног стваралаштва песме, приповетке, пословице, загонетке — неизбежно се намеће повлачење паралеле, вагање и одмеравање судова.
С. Караџића). 6. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Цетиње 1836. 7. Вук Стеф.
7. Вук Стеф. Караџић: Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, Беч 1849. 8. Вук Стеф. Караџић: Живот и обичаји народа српскога, Беч
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
до пензије, ко би издржао све забране тих генија што су до прекјуче дељали штапове перорезом и измишљали народне пословице; забране којима се строго забрањују: погачице на радном месту, жито са шлагом, љубав испод стола, задоцњење од десет
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кнежевић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА Садржај О НАРОДНИМ ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 2 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 3 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 9 ИИИ ПИТАЛИЦЕ 12 ИВ КАЗИВАЊА 14 В) ГОВОРНИШТВО 19 ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ 21 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 24 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 26 А)
ШАЉИВИ 60 Г) ОСТАЛЕ ВРСТЕ ГОВОРНИХ ИЗРАЗА 62 1) ОДГОВАРАЊА И НАДГОВАРАЊА 63 2) ИМИТОВАЊА ПТИЧЈИХ НАПЕВА 65 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 67 А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) 68 О СВЕТУ 69 О ЧОВЕКУ 70 О ЗЛУ 72 О ДОБРУ 75 О ДОБРОЧИНСТВУ 77 О ИЗГЛЕДУ 78 О
ОСТАЛЕ ВРСТЕ ГОВОРНИХ ИЗРАЗА 62 1) ОДГОВАРАЊА И НАДГОВАРАЊА 63 2) ИМИТОВАЊА ПТИЧЈИХ НАПЕВА 65 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 67 А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) 68 О СВЕТУ 69 О ЧОВЕКУ 70 О ЗЛУ 72 О ДОБРУ 75 О ДОБРОЧИНСТВУ 77 О ИЗГЛЕДУ 78 О СМИШЉЕНОСТИ 80 О УМУ 83 О
ШТА ЈЕ ТЕШКО 151 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ 154 4) ШТА ЈЕ ЗЛО 155 5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ 156 6) РАЗНО 157 В) ДИЈАЛОШКЕ 164 Г) ПОСЛОВИЦЕ-ПРИЧИЦЕ 168 О БИЉУ 169 О ЖИВОТИЊАМА 170 О НАСРАДИН-ХОЏИ 173 О ТУРЦИМА 174 О ЦИГАНИМА 176 О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА 178 О
врло обимног и разноликог мноштва народних говорних творевина, поделићемо га на делове: прво, говорни изрази; друго, пословице; треће, питалице; четврто, казивања; пето, говорне игре; шесто, говорништво и седмо, приказивања.
Поређења су често у употреби и као пословице (Промеће се као оџа кроз поњаву, Прошао као Петроније на Брајићима итд.). Зато је потребно правити разлику између
“ кличе шева кад узлети изнад војвођанске равни; „Отићи ћу чак, чак, / И доћи ћу сад, сад, сад). ИИ ПОСЛОВИЦЕ Назив „пословице“ није поникао у народу са творевинама које се под тим појмом разумеју. Овако им је име дао Вук Ст.
ИИ ПОСЛОВИЦЕ Назив „пословице“ није поникао у народу са творевинама које се под тим појмом разумеју. Овако им је име дао Вук Ст.
— случај и са говорним изразима.1 Пословице су и по сажетом облику и по устаљеној употреби врло сличне говорним изразима, због чега се са њима често и мешају.
разлику између њих јесте пословичка садржина, управо значење које пословица у себи носи, а које говорни израз нема. Пословице су кратке и сажете, мисаоне изреке, дате обично као савет и упут.
Оно што су за друге народе афоризми, гноме, сентенције, максиме, проверби, — то су за наш народ пословице. Основна намена пословица је поучно изрицање животних истина и правила.
Основна намена пословица је поучно изрицање животних истина и правила. Пословице и јесу врста умовања на основу стечених сазнања и искустава, онако како их је народ схватио и уобличио.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Нивен је очигледно био изненађен и упитао ме: - Шта вам то значи? -То је слободан превод једне српске пословице, а ја сам тај магарац - рекао сам и одбио сам да даље дајем објашњења.
Током поподнева Нивен је успео да одгонетне суштину ове пословице и слатко се смејао после тога. Признао је да је српско-амерички хумор мало компликован и да захтева доста анализе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
15 Умотворине су овде размештене по малим колима, дакле циклично, на смену: бројаница, загонетке, песма, прича, пословице и изреке, враџбина и басма, брзалица, клетве и заклетве.
Известан одговор на ово тешко питање даје нам пажљива анализа малих усмених текстова као што су изреке и пословице. Ту откривамо двојно кодирање, попут језика у језику, што све скупа улази у основне особине књижевног текста.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
И-ИВ, Бечко издање, 1841-1862); Српске народне приповјетке (1821, са 166 загонетака; и 1853); Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи, 1834.
у Бечу, у подлиску првих српских књижевних новина, прошириће своја размишљања: "Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању
Његова класична збирка народних умотворина (Српске народне пјесме И-ИВ, Српске народне приповијетке; Српске народне пословице), настала избором из огромне грађе коју је сакупио сам и уз помоћ многобројних сарадника, имала је широк европски
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Павле је после носио књигу да чита Исаку једну српску пословицу. — Ух, сад још и пословице да слушам. — Седи! Нема још ни шест сати, а и да има нећеш ићи док не дођу људи колима за утовар оних бурића...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НИЈЕ СВАКОМ ЦАРЕВИНА Изреке и пословице Који човек не зна књиге, а држи се паметан и мудар, такав решетом црпе воду и плот је без потпорња — откуд ветар
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А да је прича углавноме порасла у обиму и детаљи јој се умножили, — није нужно ваљда ни спомињати. Чак и оне две пословице, које су већ давно биле заборављене, сад су оживеле, употребљавале се и почеле опет циркулирати.