Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ноћ је била мирна и пуна звезда. Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца... Исток се беласао када су послужиоци подизали шаторе, а возари натакли камуте коњима. Потом су кувари поделили ручак и тачно у четири часа кренули смо.
Батерија је била спремна за десет минута. Путовали смо целе ноћи. Послужиоци, преморени од дуга марша и неспавања, држе се за штитове и жмурећи корачају.
— и, вадећи палидрвце, додаде: — Лако је вама, артиљерцима. — Јест, возарима — додаје Рајко пунилац — а ми послужиоци идемо стално пешке. — Ех — ману руком пешак. Затим припали цигарету.
Али командир узвикну: — Налево-кругом... маррш! На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом те послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући.
Коњи се клизају и поводе, застајкују, онда запињу, а послужиоци одупрли раменима о штитове, и на сав глас Вичу: — Марррш... марррш!... Терај дешњака...
Куршуми зафијукаше језиво изнад наших глава, возари погнуше главе, а послужиоци полегаше. — На рукама, напред! — чује се одлучна команда нашег командира. Војници се загледаше унезверено.
још и последњи напор и како који возар пређе бару, као откачен опругом појури, те се заустависмо пред једним насипом. Послужиоци су откачињали задњаке и рукама гурали топове преко једнога насипа у прокоп, одакле је вађена земља за насипање овога
запрега са предњаком одлепи се, у трку излете на насип и сручи се у онај пакао на прелазу, газећи све пред собом. Послужиоци, занемели од ужаса и страха, заузеше своја места... Али, непријатеља нигде...
— вели Станоје темпирач, и задовољно трља руке што не мора да искаче са осталима. Исто су то урадили и послужиоци осталих топова, те је сада већ могла да падне команда: „По три с кошењем.
У неко доба командир јавља да возари сјашу и да су људи свакога момента на својим местима. Послужиоци поседали покрај топова, а возари стоје уз своје коње. Али сви су на супротној страни од правца одакле допиру пуцњи...
Зачу се команда: „Спрема за паљбу.“ Послужиоци скидоше кожне навлаке са топовских делова и онда седоше на предњак. Батерија крете.
Да се покупи и последња чаура. Први вод галоп! — викао је командир, капетан Мирковић. И последњи пуцањ... Послужиоци на рукама покренуше топове и каре, прикачише их за предњак који се већ креће и у покрету се пењу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Остали војници су рањени. У последње време ово је већ трећи случај. Послужиоци су гинули, а комисије су доносиле закључак да су оруђа дотрајала, а умногоме је крив и „ратни материјал“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу. — Послужиоци напред! — викну водник Коста „Турчин“. Срећом, корито није било дубље од два метра. Послужиоци поскакаше у речицу.
— Послужиоци напред! — викну водник Коста „Турчин“. Срећом, корито није било дубље од два метра. Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак! — На рукама гурај! — Враћај назад!
Стани! — узбуђује се Коста. Требало је повратити топ назад. Командир нареди да се ископа рампа и послужиоци рукама да изнесу топ. — Пожурите! — виче неко одоздо. — Коњи све више тону у глиб.
— Чекајте... Кад батерија полети, послужиоци који седе на топовима, нека вичу: ура! Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње.
Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута.
Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи. Већ сам негде око половине батерије. Где ли је командир? Послужиоци се прибили један уз другога. Испод топовских шина сену варница. — Ходо-ом... Ходо-ом! — чује се однекуда глас.
У људи није било више даха ... Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари и послужиоци. Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он.
А дим од сагореле коже гуши. Простор је засићен гаром и чађи, што миле по земљи. Послужиоци разбијају ушице на топовским цевима... У даљини горе неки магацини...
Војници из околних логора истрчавају на пут да виде. И они се радују. Сви су као препорођени. У биваку прилазе послужиоци и тапшу коње.
Зачу се опет онај стари узвик: — Прими!... Код коња! — Ама они само „вранцуски“ говоре! — добацују послужиоци. На другом крају њачу мазге брдског пука.
После неколико дана наређено је да се упуте запреге за пријем топова. И затакараше наново топови и каре. Послужиоци су разгледали механизам топова и нишанских справа, зналачки и стручно. — Сад смо опет војска!
Боље би било да си то главом учинио! — добаци ми полако капетан Лазар. Онда изда наређење да послужиоци на рукама окрену возове уназад, све је било готово за неколико минута.