Употреба речи послушала у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја сам га послушала. Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула кад онај поче песму, али је зато опет пажљиво до краја послушала! Е, баш је безобразан! А затим уздахну, па стаде даље да копа. — Је л’ он само берберин... — унцут је он!

И Јула је послушала; попила је чашу воде, прекрстила јастук, али му одмах окрену другу страну, да би и Шаца снивао њу као она њега.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ја сам се полакомила, но сад видим да сам погрешила што сам моју матер послушала, а нисам за онога пошла којега је моје срце изабрало. ЈАЊА: За оно Јован, што седи цео дан у кафана и игра шервинцлу?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Једном речи, знале се држати. Па мати и кћи тако су се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ прекиде га жестоко младић. „Ни нама образ не да, да унесрећимо наше чељаде, још какво чељаде! Па и та је још: она би послушала без поговора, али не без своје несреће!“ „Како то?“ запита видар. „Ама не би му се дуго љубом називала!

Рекли су ми у очи: нећемо!... Ђевојка би, иако преко воље, послушала оца.“ „А тај Кићун, послао те к мени, што ли?“ „Не он, Господару... Шта он зна, не зна ни да путем ходи...

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

могао би онда и Чеда... ЖИВКА: Таман, као да је Чеда прва брига. Камо срећа да си ти мене послушала... ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то...

ЖИВКА: Таман, као да је Чеда прва брига. Камо срећа да си ти мене послушала... ДАРА: Шта да сам те послушала? ЖИВКА: Па ето то...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

““ То су браћа мајку Послушала; брже пишу књигу на кољену, те је шаљу у Шару планину, своме брату, Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш рођени брате, брже

Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“. Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи бесједио: „Чујете ли, моја браћо драга!

Једнак њега љуба послушала, она узе дора дебелога, одведе га Петру налбантину. Кад је виђе Перо налбантине, још је њојзи био говорио: „Снахо

А ђевојка њега послушала, завати му воде у маштрави, пружи њему воду и маштраву: не шће Порча воде, ни маштраве, већ ђевојку за бијелу руку, па

Сва дружина њега послушала, брже-боље ватру наложише од столова и од свијетњака, и јуначки живот повратише. Кад ујутру јутро освануло, тад изиђе

Хитро га је мати послушала, скиде њега са коња помамна, па га уми студеном водицом, и зали га вином црвенијем; па га пита остарила мајка: „Што

И ту су се браћа послушала. Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од

Дружбина га радо послушала. Како који изасипа благо, тај се њему и заклиње тешко: који брацем, а који сестрицом; а кад Ненад свој’ изасу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности