Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Један прамичак паде му баш на крило. Отац га, сиромах, узе, загледа се у њега, посматраше га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је
Оне све у свили, а ја?... Ја сам сирота девојка, без оца и мајке“. Он ме посматраше мало подуже, па онда ми, оборивши очи доле, тихо проговори: „Ти ћеш зато опет бити најлепша девојка у колу“.
“ Међутим, господина је нестало с ходника, а кувар ме уведе у једну собу. Црномањасти господин ме најпре посматраше, после милостиво осмехнувши се, зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми тихо,
Склопила је наново очи и ћуташе као обично. Чича Марко је дуго посматраше, пун туге и саучешћа, па онда, онако полугласно, као да сâм за себе говори, рече: „Тешко да ће жива осванути!
“ И она ме опет мирно и ћутећи посматраше... Ја сам осетила како ми крв јури у лице, била сам збуњена, па сам тако и одговарала: „Ја сам дошла, знате...
Ја тргнем руку, она сва поцрвени, очи је оборила доле и више ме није смела погледати. Живко ме посматраше зачуђено, и тек кад смо били сами, питаше ме за моје чудно понашање...
Његова ташта и жена страшљиво су га гледале, а сирота мајка посматраше брижљиво његово кретање; видела је несрећна мати да га нешто боли а можда је и слутила какве су ране што су му срце
— утоме ме погледа мало оштрије... Знате, говори се да и у нас има републиканаца. — Сад ме још строжије посматраше... Јест, јест, то је све Милетићево семе! Знате оног осуђеног несрећника!... Познајете ли ви тога Милетића?...
Такве дуванкесе није ниједан момак у целоме Планинцу имао. Развуче је и пажљиво посматраше ствари које се у њој налазише, а то беше кремен, оцило и нешто мало труди...
Сремац развуче гајтанчић на кеси, рашири је и показа учитељу оцило, кремен и повеће парче труди. Учитељ посматраше те ствари зачуђено и гледаше испитујућим погледом у Сремца.
Милисава ослободише. С ногу му скинуше оно тешко гвожђе које га већ толико месеци стезаше. Он их озбиљно посматраше: изгледало је као и да се не радује своме ослобођењу. — Зашто ли сам ја ове ланце вукао?... — питаше сам себе...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пружи опет пушку — рука му беше мирна. Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... И викну: — Лазаре Миражџићу! Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи.
— Што да пуцам?... С њим ћу ја и без пушке свршити!... И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... Прикучивши обали, подиже се.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Као бајаги настављајући даље, нађем Марѕеіллаіѕе-у. — А допада л' вам се ово? Она посматраше слику који секунд, онда сасвим наивно одговори: — Ја не знам шта се овде може човеку допадати. Нарочито у вашој књизи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јер наливајући чаше, гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради. То је приметила и Меланија, и слутећи буру, приближи се Пери тако близу да је, разгледајући с њим
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав задовољан, посећиваше жито, што поче и у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тако је игра текла уз пјевање и пуцање. Јанко, с малом пушком за ременом, посматраше игру. У почетку није могао одољети смијеху.
Јанко посматраше око себе, па уздахну, извуче руку испод пустине и притиште дланом ледено чело. Иако је спавао у један душак најмање
Најзад Јанко натаче свој фес и удјену леденицу за појас. Крцун га посматраше са задовољством. — Е валај си згодан Катуњанин! Као да си никао и растао међу нама!
— вели четврти... — Па ето биће једно чудо више. Онај голобради посматраше испитљиво свакојега, чим би који започео говорити. — А шта мислите, што он сад ради? — пита кувар. — Мните, спава?
Сви постадоше замишљени, намрштени. Јанко, сједећи у нуглу иза Његушâ, посматраше их редом. Игуман се сјети што хоће владика и потанко одговори на питање.
— Јест, рукотворина и јестива. Јанко се опрости и врати се. Затече кнеза пред кућом гдје поправља седло. Драгић посматраше што дјед ради. Кнез гракну: — А камо те већ, грдове мој!? Дошао си синоћ, а ја те сад видим!
? — Баш нити му се говори, нити му је до чега! — додаде Стане Сердарева, која га дотле пажљиво посматраше. — Велики је и теби дерт на срцу, дијете!? — Боли ме глава, стрина! — рече Јанко...
Кћи посматраше оца дршћући; њене оштре очи праћаху сваки покрет борâ на очеву намрштену челу, сваки миг мишића на његову лицу и она у
Милићевић, Вук - Беспуће
И он с чуђењем посматраше мноштво ђачких лица, с картама, таковима у рукама, заваљених и без мисли; чиновника што доносе са собом задах
Пошли су заједно, и не питајући се, низ стрму обалу. Гавре Ђаковић посматраше њу пред собом, свјежу и витку, са шеширом у руци, гледајући како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају
“ И он га загледаваше, посматраше и налажаше на њему своје црте. „Не, не, нијесам то ја!“ рекао је он с ужасавањем, док је овај у њему направио једну
И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Попа их избираше. Тода справљаше дарове, а попадија гледаше и посматраше куће, фамилије и свекрве оних момака који се јављаху за Тоду. А и сам се Димитрија томе радоваше.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву,
У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто
Он стајаше међу децом, па им говораше нешто живо машући рукама. Она са чуђењем посматраше како онај сплетени Гојко стоји пред децом, како им живо и весело, прича, са уста му никако осмех не силази.
Неко закуца на вратима тихо, лагано. Она не одговори, али обрте главу и посматраше како се врата лагано отварају и кроз њих пролази она позната страшна фигура.
Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, па постао некако смирен, тих, рекао бих
Глава стаде прелетати по соби прилазећи јој по некад тако близу као да ће је закачити. Љубица посматраше пажљиво сваки покрет, не осећајући ништа и не мислећи ни о чем.
Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично... Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.
Напред настаде покрет, гости поседаше у клупе, а председник оде за сто и отвори скуп. Љубица посматраше само учитељице, и одмах опази, да се ниједна не интересује оним што се ради на збору.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но Питагора гледаше у небо и ћутећи посматраше звезде. Месец је, међутим, био зашао. Незасењене његовим сјајем, звезде су трепериле у пуном броју на небу.
Са задовољством посматраше Грилус ту набавку. „Штета што недостижни сликар Зеуксипос није више овде код нас! Ово би био достојан предмет за
И његов гост показа се јунак на мегдану. Опат га посматраше са усхићењем, па му рече: „Знаш шта, драги Николице - дозволи да те тако зовем - личиш ми са својим класичним
Дарвин их усхићен, посматраше неко време, а онда ме позва у шетњу. Пут нас водио спочетка кроз Дарвиново имање, а онда се попесмо, праћени његовим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
као електрисан и стаде насред апсане, бленући узверено и плашљиво у лице апсанџино, који га, вичним оком, љубопитно посматраше.
Затим извади једну иглу н наднесе је над пламен. Симо све то посматраше раширених очију. — Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце?
»А знам... хоће да врачају... Па нека их...« и паде му поглед на једну младу жену, која га посматраше не дишући... »Где ли је сад Станка?... Да ли зна за ово?...« — Готово!... Устани, Ђурице...
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се прве године повратио са свеучилишта, чисто задивљено га посматраше: бијаше се посвема погосподио, а само би се каткад снуждила, опазивши да је блеђи у лицу но обично.
Њена мека коса, њене плаве очи, преливене бојом мора, из којих као да ће сузе да помоле, гледаху у њ. Задивљен, посматраше је, па осети како млаз топлоте и самилости према њој навире му из душе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
пред лепотом своје снахе: „Сав задовољан, посећиваше жито, што поче у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим”.
Ћипико, Иво - Пауци
—Хвала ти, волим овако! Па како си? —Ето, да се живе... А ви љетос уранили? Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.
Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала. Као никада досада, учини му се тај свијет убог и
Миса започе. Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу. Тумараше даље селом. Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.
Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. Иво поздрави и застаде пред посленицима. Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.
А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави. Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне
Иво се бијаше подао угодним мислима. К'о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк. Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас.
Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и
Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио: Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.
” све тако говорило једно другоме. Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојице с којима је у дјетињству друговао.
Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче. А Иво криомице посматраше брата и сестру. Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.
У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра. Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир,
Мрсета погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода : — Слабо се лови. Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земљина кугла, из које су стрчале оне две праве, лебдела је без престанка пред његовим очима. Он посматраше те две праве које иду из Александрије и из Сијене ка Сунцу, и шеташе, у мислима, по њима горе-доле.
„Архипастир александриски, окружен својом пратњом, посматраше благонаклоним погледом дело своје пастве. „Децо“, рече он, „учинили сте богоугодно једно дело што сте разорили овај