Употреба речи посмртну у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Доведи је овде, сама ће да побегне у Француску. — Ама мртав сам ја за њу, господо. Пре годину дана имала је моју посмртну листу у рукама. — Дакле била и годишњица? Живио покојник! Живио покојник!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Кажу, ви сте на суду доказали да сте мој најближи рођак, а видим (вади из џепа своју посмртну листу) и на посмртној листи приликом мога погреба потписали сте се као уцвељени рођак.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Једном тако сјетише се и Раде с Брдара, па дјед замишљено уздахну, такоше му болно мјесто: — Ма куд ми здипи посмртну свијећу, мајка га божија помогла? То ни Турчин не би урадио.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

дође, гласник дође црн, да прекужити морам обоје — искуства нова горак залогај у побратимства стара спомену: Руварцу посмртну.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Проста ствар: треба само одзвонити по реду, сићи доле и прочитати посмртну листу слушкињама, које чекају пред вратима. Шта ћеш друго!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Спаса им нема. Па зашто им још за живота не бих смео одати посмртну почаст... А мртви су ослобођени мука. Остају живе лешине за нама и никад стићи неће.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Стајали су тако на ивици шуме, уплакани, озбиљни и тихи, одавали су посмртну почаст својој скромној сеоској школи, док је по њима падао гар и прашина од бомбардовања, горки прах рата, разарања и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности