Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад је било пола ноћи, наши у кући већ су давно поспали, у целоме селу нигде једнога гласка да чујеш. Живко оседла и мога и свога коња, вежемо их, онако оседлане, за једно
А, овамо су једна крв и једно млеко!... У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава. Шта чека он?...
Можда нису ни поспали? Ха! Ха!... Стојна зацело није заспала!... Та ту је она дивота из Груже, ту је њен Милан!... И он се у муци грохотом
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мирис јасмина мешао се са љубичастом светлости ноћи у којој је спавао мртви син Божји. Војници су били поспали. Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глуво доба — свуд је веће тавно — Догорели огњи већ одавно. Крај огњишта свуд јунаци пали, Де су пали, онде и поспали, Тај на леђи, онај поребарке, Загрлили оне дуге шарке; Тако друган крај друга почива, Па о плену јуначкоме снива.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ваздух хладан и оштар. Људи се прибијају један уз другог и здрхтавају се. Многи су поспали, па се од хладноће згурили. Неки у сну пружа руку и пипа по трави, тражећи губер да навуче на себе: мисли да је код
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, из куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима, окренутим ка месечини, и сам он тамо, у великој соби, осветљен свећама са прекрштеним рукама,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
модри, Указују се живот и страхота; И гледају ме дуси неки бодри У ноћи сумње, за коју не марим, Давнашње жуди и поспали снови, У трулеж трошни претворени давно.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једном клекнуо на простирачу, склопио руке, па стаде да клања, а све уздише и нешто мрмоли. Сви поспали, а ја га вирим испод бијеља. Скочих, легох га и покрих, а он се не пробуди.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад су већ били на неки дио пута, зовне он њега нотњо, кад су сви поспали, да изиђе на кувијерту да се с њим нешто договори.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
оно из штала на махове уједање коња међ собом, њихова цика, и они, иза куће и до прозора, на земљи, поређани, од умора поспали његови сељаци са лицима окренутим ка месечини [. . . ]“.
Краков, Станислав - КРИЛА
Но нико није чуо експлозију бомби. Настала је поново над градом тишина. Пробуђени су поново поспали. Само је у лекарској вили светлео један прозор. Био је још будан, и чуо како тихо шкрипи песак у парку.