Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’ мало шећера на дињу? Има свакојаких густова. Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом)...
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
зазида и кула да се опаше дубоким јарком; а властелин на стази којом је без стида хитао на састанке да се пепелом поспе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало.
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна те се поспе и начини се прави воденичар. Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше коња н улети у воденицу: — Камо, море, таки
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се тули огњени стуб се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено скупи и да се пепелом поспе по огњеној глави Зар ће се неко спасти ако у овај пламени стуб успе да уђе и стане!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи. Љубицу одједном, поспе ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
равно расла. 65. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове рабра свога, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове баба свога, Да јој скрињу сребром поспе.
Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове баба свога, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове мајку своју, Да јој скрињу сребром поспе.
Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове мајку своју, Да јој скрињу сребром поспе. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове браћу своју, Да јој скрињу сребром поспу.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Један дода соли, други бибер, трећи долије мало воде, четврти поспе још мало брашна да буде гушће, па кад се растанемо, а оно видиш: распршти се јавно мнење у све сокаке, у све дућане и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: „Камо море таки
XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па дође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на таван.
“ Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало.
“ 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. Некакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па пође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на таван.
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: „Камо море таки
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па, поспе поздравних говора, пук наиђе. Најпре штаб иа коњима умотаним у пешкире. О коњским вратовима клате се велики, дивни венц
Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора. Ту ти је једини Господ Бог сведок.
Ајд' реците сами. У свакој кући официр, је л' те? Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора. Ту ти је једини Господ Бог сведок.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Говори лијено, с малом горчином; настоји да стварима одузме нешто од њихове животне пуноће, да све поспе пепелом скепсе. Напољу је тако досадно, тако незанимљиво!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало.
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна те се поспе и начини се прави воденичар. Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: — Камо, море,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
одбијени, да су се у бежању изгубили од остале војске, па како нису знали где су, а тежак умор их свладао, то полежу и поспе у виноградима, где их после наша стража похвата.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Оживи на подобије тио горећа огња, кад се јелеј на њега поспе.” (Преписка ИИ, 174). НА ВИДОВДАН (стр. 133). Текст је узет из Мушицкога Стихотворенија, Пешта 1838. И, 70—3.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
СЕЋАЊЕ 1 У тиху собицу моју ђурђевак унесе неко. И осетих на души слој заборава сив, прахом кад време поспе затурену твар.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
]. Затим оде шљиви, поспе око ње п., удари је ногом и каже три пута: »Прво мени дошли загледачи него теби берачи« (БВ, 11, 249). П.
младожења баци према тасту, проводаџија је баци под девојачке ноге, младожења је дохвати, ташта је поспе ракијом, и после тога та ј. иде по софри од руке до руке уз благослове младенцима (ибід., 443).
У Ресави, на Божић ујутру, домаћица »са рукавицама на рукама поспе к. око бунара, и закити га босиљком« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 197). У Алексиначком Поморављу уочи Св.
семена ако ноћу уочи Ивањдана стане на папрат, направи око ње бразду мачем вуковцем, ту бразду поспе благословљеном сољу, и не препадне се од »нечистих душа«, него тако чува до сутра, кад ће моћи да покупи семе (СЕЗ,
Пре него што захвати воду за то, на Бадњи дан ујутру, »окити бунар босиљком и поспе га кукурузом, што представља жртву води, чија се плодоносна снага жели пренети и на обредне хлебове«.