Употреба речи поспрдно у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Шта! Пред читавим разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати мудрим, боље речено, будалом! Дотле ли смо дошли? И још рећи да вук није зелен већ некакав ...хм!

Ћипико, Иво - Пауци

Ето, од сванућа, па до мрака ... Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. — Биж'те, господару, испрскаће вас!... Видите да бали и одбалива... То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности