Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Чича Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он метуо једну малу прегршт соли у велику чашу воде, и додаде је болеснику.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи.
Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући, кад си се смрти избавио.
И тако вечерају, па онда полежу. Али Угурсуз нипошто није смео заспати, него ослушне док сви по кући поспу, па онда полагано изиђе напоље, те унесе једну подебелу и пократку кладу, те је метне на своје место, па је покрије
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Откуда је то да човек, кад зло ради, нимало се не стиди; а како се најмање у чему увати, канда га врелом водом поспу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове браћу своју, Да јој скрињу сребром поспу. Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове сестре своје, Да јој скрињу сребром поспу. 66.
Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове сестре своје, Да јој скрињу сребром поспу. 66. “Обазри се, лепа Цвето, мајка те зове.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ми тебе варице а ти нама водице и јарице, јањице и мушке главице — и сваке срећице!“ (Вративши се с воде, поспу њоме по кући, говорећи): — „Оволико људи, волова, бродова, коња, улишта, пила, коша, да се роди плод и род“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи.
Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: „Иди сад кући, кад си се смрти избавио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сада он рахат узе прстен па дође близу Стамбола и заноћи у једној кахвици. Увече пошто сви поспу, примаче прстен к ватри, а кад Арапи искочише, нареди им те га одмах пренесу к султанији у одају.
Цареви узму воду, поепу водом по онијем ранама куд је царевић расјечен био. Кад поспу, ране се саставе, а царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући кад си се смрти избавио.
Кад то чује дједо, узме кабаницу па прострије, а пјево се тресне, а дукати поспу дједу по кабаници, док му пô ње натресе дуката. А баба то видје, па иска два-три дуката.