Теодосије - ЖИТИЈА
“ и гле посрамљена, достојна крајњега плача, да женик ради кога мишљаху да постом чувају своју чистоту и к њему дрско зваху да им отвори,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ако оно тамо искупи? Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе | од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну. — Сад ћу, сад, Софке!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ћуте, збуњени. Сиђоше с гробља као посрамљена деца. Остадоше гробарка и поп-Томиница. —Лако је вама, госпа попадија — вели гробарка, искрено ви не живите на гробљу.