Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе по коси. Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
бела Јованова глава Јавља јој се обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава, Месечево млеко кад посребри путе И кад сладак мирис проспе смоква зрела.