Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Отеше ми те, грлице моја! — И опет сам твоја! — протепа Стојна и брзо се пусти из кола, бојећи се да не посрне. Ђоша није чуо њихове речи, али је све разумео и, шкрипећи зубма, смишљао је најгрозније освете, какове само увређено
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те склизне и мало посрне, но за то ништа, опет се одмах разбере. — Опростите, код нас су ови проклети басамаци.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Рећи ћу вам ја: човек о коме сви знамо да је умро, да је покојник, човек којега смо сахранили, жив је. СПАСОЈЕ (посрне и дрекне): Ко то, ако бога знате? АНТА: Онај чију си кућу на Теразијама и све остало имање ти наследио.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ишао је поклецујући једном ногом и наслањајући се сав на њу, да, ако Софка посрне, он, тако подупрт, може одмах да је задржи, дигне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену! Посрне л' ми каткад нога, Дружина се луда смије Ал' се брзо смеха трза К'о од једа љуте змије.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Зар крчиш, Суљо? Седамн’ест рана носим са собом, А ти од једне гребеш ледину! (Главаш, наново рањен, посрне, али се брзо исправи, исуче нож и скочи напоље.) ГЛАВАШ (споља): Ха, добро је!... Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО (озго са стене): Нећеш, неверо! (Пушка пукне, Станиша посрне.) Прости, Станиша! А доста ти је, мислим, занавек... (Ђурашка нестане са стене.
БОГДАН: За њим ћеш ти. — КАП. ЂУРАШКО: То ћемо видети.... (Бију се, капетан Ђурашко рањен посрне.) БОГДАН: Је л’ доста то?... КАП. ЂУРАШКО: Још није — не! Ал’ теби... доста је.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал’ у пићу Још се никад не осме’ну’ — Као да је рујним вином Бог полио хладну стену! Посрне л’ ми каткад нога, Дружина се луда смије — Ал’ се брзо смеха трза, Кô од једа љуте змије...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
онако висока, с дрвећем, у вечери, мраку, губи, тоне, а њега, изненада, одједном чисто као у коленима нешто пресече. Посрне. — Ах! — и клоне, а не зна зашто. Само зна да услед злокобљења, слутње, толико се јадан осети да чисто малакше.
Ћипико, Иво - Пауци
Уто Маша изнебуха узе камен и уметну се њиме и вели: — Боље би од попа Вране! А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура... —Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије. А Маша кида се од веселога смијеха.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Неће бити страха од божијег суда. Ако Доротеј посрне, посрнуће најбољи међу нама. Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она се стидела јако, Зашто да презре мужа и брзо посрне тако? И ради кравара јадног?!... Кметица очајно скочи, И просто пољаном јурну, покривши рукама очи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чим оса наше Земље посрне, мењају се небески полови, то јест начин ротације нашега неба, а то нам не може остати неопажено.