Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирото дете!... Ено паде!... Милисав је посрнуо, и да га није Лаза биров прихватио, би пао онесвешћен на земљу; и тек се онда повратио, кад га мало попрскаше хладном
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... — Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!...
И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... — Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!...
— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!... И он увераваше себе да је пао...
Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... Већ су били код Бездана. Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао. Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
му је усна мало висила, а горња је мало уздигнута, те се виде бијели као снијег зуби, мало искривљени као плот који је посрнуо. Лице му је поблиједо, ал' не мршаво, а велике смеђе очи допола затворене, жмире и увијек гледају на страну.
Туманов ми прича да је се одмах за мном и Макс извукао, да је с њега капао зној, да је запео за столицу и посрнуо на Ану, а она цикнула и побегла. После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију”.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У ћитапу не пише једнако за два брата једноимењака². Пред Бечом је Бурак посрнуо, обрнуше кола низа страну. Не требује царство нељудима, нâко да се пред свијетом руже.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
рана у куку, она рана коју је задобио у години великог пораза, 1813, и коју је, изгледа узалудно, лечио у Бечу. Посрнуо је, нога га више није слушала. Могао је да остане у Бечу, али чему?
Ћипико, Иво - Приповетке
Оно двоје дјеце што се пред кућом игра пожури за њом. На највишој равници устави се и сједе под стари, посрнуо морски бор што одавна пркоси времену и чије гране, свинуте од удара вјетра, окупљају се од стране затишја.
Гледам је прислоњену уз бор—самац, на удару вјетра, раскиданих грана, посрнуо, — а пред њом, на врућему жалу, рибарева дјеца, прогорјела као земља од сунца, скачу и усрћу у валове; — и све је
Краков, Станислав - КРИЛА
Речи се отегле као и тело. Покушао је да се дигне и наздрави металном чашом пуном пенушавог вина. Посрнуо је на малу клупу, и шампањац се пролио по неотесаној дасци стола. — Ћутите, господине мајоре, чуће вас војници.
Ћипико, Иво - Пауци
У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Трећи је с подигнутом секиром тражио од домаћина сав новац и накит. Гос-Тоша се занео, па дошао к себи, па опет посрнуо и сео. Госпа Нола се прва сабрала.
Он, тај Богдановић, можда и знате, као посрнуо био мало у имању, продао кућу, пустио браду, и онда, одједаред умро. Димитријевићева удовица је тад намислила да два
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ево има сто и шесет лета како сам се с тобом састануо, још ми нигда посрнуо ниси, а данас ми поче посртати, посртати и сузе ронити: нека бог зна, добро бити неће!