Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Видиш пијана како се јуначи да управ иде, а посрће, — свак се томе смеје. Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца.
Видиш пијана како се јуначи да управ иде, а посрће, — свак се томе смеје. Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Само један човек тумара по помрчини. Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. То је био Маринко.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дух светитељев био је испуњен великим истинама, и он није осећао да посрће од глади. Близу једног раскршћа виде како се откиде с неба једна звезда, сиђе с планине и пређе реку, и причека га на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Алај гаћа, цицвару му љубим! Тек пошто је устао и отресао се, спази стару нену како тетура и посрће уз ограду шљивика. Прискочи јој игракну: — Охо, богами тебе твој Дедо доватио гелером по мишици.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
била усијана гомила Која се на милион делова разломила — Камила гази по песку, а сунце напоредо са њом Клизи и посрће васионском путањом. Да камиле са сунцем имају родбинске односе Доказ је то што жеђ тако добро подносе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ГРЕХУ — Слађи је гријех од меда. — Ко се не роди, не погреши. — Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак. — Један грех рађа сто греха. — Једна штета сто грехова.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном одозго са две стране заклокоташе туђински митраљези. Шиба челик стоструко стостручном камџијом. Посрће се. Пада. Неко се диже. Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље. А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима... ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?... Међу Турцима Шта ли ће онде?...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ха!... Проклет! (Рањен посрће.) КАП. ЂУРАШКО: Одлази сад! У царствà свога огњу вечитом Потражит пламен оживљавајућ, Да ти топлотом својом угреје
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
У њему се бијаше распламћела дивска снага, сви му се живци напрегли. Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави, гуши, зауставља му
'Ајдемо, Симеуне! Одоше и однијеше пун ардовић башице. Симеун посрће и крупно уздише: — О, мајко моја! О, свети мој оче, не мереш да спаваш. Разбио ти се сан. Ето теби твог Симендаша.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И узми је, дедо, држи је колико хоћеш. МИРОН (потресено, посрће држећи се за чело): Не то! То не сме, то неће бити! А теби за то хвала!
МЛАДЕН Кафана је још била далеко. МИРОН А из чије куће он може у овој махали да изиђе, ако не из ове? МЛАДЕН (посрће). МИРОН Ето ти! Јутрос, овде, дат је парастос, помен покојнику.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Куглоф је овога часа изишао из усијане цеви; посрће и дрхће од врелине и бухавости. Све очи су напале куглоф: модла је нова и особита, куглоф има три спрата.
Тело нам често болује, а душа нам понекад баш као пијана посрће, богами и пада... Паула је услужна била и остала. Огаздила се све тако прискачући да нешто подржи и погледа.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Улази Стојан. СТОЈАН (иза себе Марку, дајући му дизгине и пушку): Држи коње и чекај! (Прилази Коштани. Посрће од радости.) Кошто, брзо! Хајде! КОШТАНА (Трза се): Ти? СТОЈАН Ја! (Ужаснуто): Што ме гледаш тако? Хајде! Брзо!
СТОЈАН (забезекнут): А? КОШТАНА (одлучно, зловољно): Нећу! Зашта, куда да бежим? СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш? КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој!
Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (Посрће, хвата се за чело.) Их! А ја њу толико волео! и мајку, оца, кућу бацио, само њу гледао, на њу мислио!... А она!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
био, кличе вила с Урвине планине, те дозива Краљевића Марка: „Побратиме, Краљевићу Марко, знадеш, брате, што ти коњ посрће? Жали Шарац тебе господара, јер ћете се брзо растанути“. Али Марко вили проговара: „Б’јела вило, грло те болело!