Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
совршено познамо лукавство и злоћу неких људи, не ваља им се више уверавати, баш ако ћемо их видити да се осуше од поста и покајанија и, штоно реч, да се живи посвете.| 55 Петао, пас и лисица Петао и пас велики путовали су скупа.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То све види паша, али нема куд. Та је наша војска од пре нашег божићњега поста с мојим оцем у Београду стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина
Та је наша војска од пре нашег божићњега поста с мојим оцем у Београду стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина вратио, пак су онда кућама сви дошли.
Јоште и о овоме, децо, да вам кажем. Кад сам дошао из Русије, они̓ наши̓ ускршњи̓ поста, пише ми Јанко Катић да су сви момци одустали Карађорђа, и сам остао, но брже да му у Рогачу дођем, да идемо у Тополу,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И... ја сам ти муке мучио! Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... Турчин поста нестрпљив. Он махну руком И пресече га: — Добро, добро! Немој ми причати! Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.
Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. По поздраву заседоше око ватре. Крушка рече те донеше ракије. А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. — Па, шта ми радиш, Иво? - Хвала богу, ага.
Не може човек онако планути за бан-бадава. Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!... Кмет је ћутао. — Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути.
дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!... Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!... Па што онда да те лежем?...
То су биле сигурне руке и очи. Они бију одједном, као громови... Од галаме поста жагор, а од жагора тајац. Све се предаде очекивању и својим мислима.
Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. Станко се умешао међу Турке па руши... За тренут ока друм поста касапница... Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше... Јаук је проламао дубраву...
Почеше наједаред ницати чете као из земље. Стојан Чупић стави се на чело свима. Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. На Мишару те исте, 1806.
Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... — Хоћемо ли, људи? — Хајде, бива. — Само лагано... Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге...
Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић. За девера се Станко сам побринуо још у гори. Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?...
” И та мисао поста врхунац његових жела. Све друго беше одбацио. Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!... То па — то...
Већ бој бије срце у јунака. и стаде соколити своје људе... И поможе то. Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... Указаше се први непријтељски редови...
Нагоне није, и коме се живи нека иде!... Све је ћутало. — Остајете сви? — упита. — Сви! Зекин глас поста наједанпут нежнији. — Онда, браћо... — рече — да се опростимо!... Људи смо, па смо могли згрешити један другом.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Бол именâ која не помињу више? Крик заборављених љубави што вапи? И страшно ћутање натписа са стене, Што поста нечитљив? И проклетство немо Речи, што сад чаме, непротумачене? Тугу траве путем куд сад не идемо?
БРЕГАЛНИЦА Опраћемо тобом очи нашој деци, И чело пророка у тренути судње, Реко која поста у мачева звеци Светлом међом измеђ истине и блудње.
— Пучанин, син шваље, Поста племић умом, а кнезом за новац. Летописи кажу: Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре...
Брзо их се испунише све шуме као војскама, и све воде као аветињама, и цело острво поста за њих тесно као тврђава. Тада он поче да их гони, дан и ноћ, по пољанама и горама, својим краљевским мачем и својим
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави. Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији. Једно вече писао је неком своме другу: „... Бош посла!
Тако је то ишло мјесец дана. У то доба Мара поста још замишљенија. Чудновато се поче понашати. Сједи неки пут с нама.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Шта ћемо, кад све по срећи иде! Сирота Алка иде у башту да тражи љубичице. Почетак ускршњег поста. Цвет љубичице, дика мирисног пролећа! Алка бере љубичице, кити се крином њеним и уздише.
од старог јурата поста млад адвокат. Сад Миливој Свилокосић адвокат, а Марко Рогозић збрисан јурат! Чудна коб! Свилокосић тера процесе, но
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И мислим на тебе, у исто време. Мислим да ли си ти то заиста. И наједанпут његов тужно-милостиви поглед поста чврст и одлучан. — Шта би хтео да кажеш?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да се приближи у мраку, почне да се дере на стражара, па да, виком, и псовком, отме пушку, од поста. Операција је била опасна, али је увек успевала.
Знамо да је стигао у Јарослау, пред вече, петнаестог новембра поменуте године. Био је понедеоник. Почетак великог поста.
Теодосије - ЖИТИЈА
А преподобни као пробудивши се иза сна, и са слабим коленима од старости, До крајности изнемогао од поста и прихваћен од сина једва се подиже, и њиме као жезлом подупиран стаде на молитву; и преподобне своје руке подигавши
Али као што смо рекли, од старости и поста беше изнеморало, тако да није могао ни на коњу седети. А богоносни Сава подиже га као на носила између два коња, и
Много, дакле, минувши, као апостолу рећи ћу апостолске речи: „Подвигом добрим подвиза се, поста трчање саврши, веру сачувавши, и време његова одласка к Богу настаде, да пређе на бесконачни и блажени живот, И да
оца у месту томе поживе, сав помишљу ка Христу плењен, да сваки дан сећањем на смрт умираше, а од многог и непрестаног поста усахну му утроба, и оболи му са изнутрицом слезина његова, и изгуби сву маст, и тако неисцељиво оболи.
брз и згодан пут који к Богу води, који свакоме од нас који хоће милостиње више вреди од телесне свеспаљенице, то јест поста, и више од сваке жртве и молитве.
служења са смерношћу, младићкога страдања, босоногога хођења, прљавих власених рубина, неумивања, ноћнога стојања, поста друговањем непрекидана, молитве чисте калом богатства несмућиване, из света изласка умом п ка Богу узласка.
Пошто је тада било лето И пошто је веома палила жестока врућина, хтео је свети да жеђ од, поста угаси са мало вива И студеном водом, и јави краљу да му пошаље леда да се расхлади.
отидоше у други крај, који се зове Алтин, и тамо, опет близу једне цркве светога и врховног апостола Петра, у подвигу поста живљаху. Али се ни тамо делима добродетељним од посетилаца сакрити не могоше.
Према ветру и у очи сунцу насели се да живи у њој. Мразом смрзаван и сунцем жежен, подвиге поста извршаваше. Стајања његова на молитви, поклоњења многа и бијења у прса, или сузе и умиљења његова у свеноћним бдењима
И опет подвига поста још више држаше се. А Бог, као и древне моћне подвижнике, тако и овога својега роба кушајући хтеде да увенча трпљењем
у молитви имајући, уз то и последњи у Господу целов братији даде, и навршив дане своје у доброј старости, и поста подвизавање скончав, показа се добрим у Богу подвижником.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Дало би се све то изгладити. — Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи. — Стрпимо се малко.
лагана, па све живља и бурнија чрез — преко, помоћу чтеније — читање чувствителан — осећајан Шабес — празник поста код Јевреја шабрак — украшен покривач испод седла на коњу шајн — стари аустриски папирни новац који је вредео 40% од
Црњански, Милош - Сеобе 1
и врбацима, на другој страни, подиже се магла, млечна и тешка, што ускоро као дим испуни сву дубину над Дунавом, и поста густа. Песма оних у чамцима, кроз безмерну тишину, тамо доле, допирала је до њега једва чујно, као испод земље.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁸ За крштење се обично бира недеља или неки велики празник, али никада слава. Ако се дете роди уочи поста, онда се сачека да дође мрсак, па га тек тада крсте, јер се верује да ако се дете роди у мрсак, а крсти се у време
онда се сачека да дође мрсак, па га тек тада крсте, јер се верује да ако се дете роди у мрсак, а крсти се у време поста, онда оно неће дуго живети.
После покладне вечери, уочи великог поста, из превентивних разлога, мајке својој деци облаче преврнуту кошуљу да их вештице не нађу.
„Дијете сиса код православних, ако мати не понесе друго дијете, до трећијех часнијех поста. Онда га одбијају јер, веле, да треба и оно да пости“, пише Лука Грђиђ Бјелокосић.
²¹ У неким крајевима дете се доји и по две до ти године. „У Србији мајке доје дјецу обично двије године; трећијех поста несмију га више дојити без допуштења попова.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
очи виде, настаје кад он је на свет настô, да нико није волео слично, да велика светковина људског живота тек с тим поста. За свачије мишљење детињасто и јеретично.
Матавуљ, Симо - УСКОК
пење и ломи на новет уз которске стране; доста је широк, али је сувише стрменит, а пошто га је вијековима вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао у памети многим јевропским путницима и често бивао описан.
онда стаде постављати питања, па мало-помало загрија се преобрази се скроз, од момка смјерна, намјерника послушна, поста на један мах озбиљан, вјешт испитивач, занесен за војнијем работама.
„Владика је набавио сјеме с мора, а боља је од хљеба“. Тада окусих кртолу први пут. „А шта јеђасте прије него поста кртола?“ питах. „Па нашло би се увијек ма шта, само њека је доста!
Најпослије, како се владика спремаше да се прве недјеље великога поста пресели у манастир Стењевиће, Јанко измоли допуст и отиде на Његуше да проведе покладе.
Милићевић, Вук - Беспуће
Миланове очи сјале су и лутале по таваницама и кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде. Он ућута и гледаше преда се.
сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно расвијетлише испод ријетких трепавица. Они не дадоше Гаври Ђаковићу да иде кући на ручак.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
90. И од града јоште бруји Као море из далека, Као котô када струји, Тако с' чује; али нека, Веће и то поста тише, А на небу звезда више. 91.
А никада још за њега. Јер је поток, како поста, С брега на брег свеђ прескакâ, Па сад ето преко моста Жури свога коња лака; Моста прође, но, гле саде!
Куд ће, да ће, свеједно је.“ Урош беше од то двоје, Што је било тело поста, За њим сама душа оста, Па се негде светом вије, Ал' Уроша тамо није.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад уђох и назвах: „Добро вече!“ то кркљање поста јаче и претвори. се као у неку врсту гласа: — Кољ...љ...јо! Жене се згурише и прошапташе: — Сирота.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра сочивица. Гра(х) и купус земљом управљају.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Је л' му још љубав 'нако у снаги, је л' још онако, или већ вене, јер калуђером поста због мене! Кад мене Турци украдоше младу, украдоше и њему једину наду, једину милост коб му узе прека, и одрече се
што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?” Кô Мојсије на Синају кад угледа у осјају снова својих
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Колебљив ходим - у јединству тродел. Теготу своју увијам у рондел. Окрепи, Боже, макар душин подбел... У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
се је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче лијепу дјевојку, Да је узме себи за љубовцу — Од ње поста звијезда даница. 8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Њине су капе црне, али они пуше исте луле, а лица стараца су на целом свету, свуд, једнака. Уђосмо на станицу, и све поста свеједно. „Мüнцхен.“ Овде се ништа није променило. Ја не разумем романофиле али ни германофиле.
Све поста нестварно, што у љубави чине и чиним; и живот, ко пусто поље куд ветар јечи, покрисмо снегом праштања свему, пољупцима
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар вавилонски, по шумама, с дивљим магарцима, пасао је траву, као говеда, и длаке
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Веска Весић из Горњега Осоја Поста права београдска госпоја, И како то госпојама пристаје, На пијацу сваког дана ишла је.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И она, када остарела, никада овамо више није долазила. Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.
у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали, само да би она могла што лепше и више овамо њима, својим газдама, да понесе. — Магдо!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Валај, јамац вам моја ријеч, ако му не буде Владика допустио“, прихвати Крцун. „Ја сам до поста редни био код господара, па по други пут замијених неког ми рођака, ето све до ту ’номадне.
Сви их слушаху пажљиво, као да их разумјеваху. Они су најприје истиха разговарали, али мало-помало говор поста живљи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
мршава — мршава, а висока тако да би у ниској кући досегла главом у шљемена; има седам зубова, који јој сваке неђеље поста по један испане, а о Ускрсу остане без иједнога, па је некуд нестане.
а душе не огријешили, у цркву одили, православну летурђију служили, живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили; људима се не омразили и спрам њи’ свијетла образа носили, да бог да!
Они су излазили први пут на Сретеније, и по томе свакога свеца до часнога поста; први дан су пролазили и кроз саборну цркву, а на светога Влаха (3 фебр.) излазили су и пред кнеза.
обуче се какав момак у женске хаљине и начини се као ђедова баба, па носећи на рамену седам штапова (седам недеља поста) и за собом вукући комостре (вериге), иде по вароши и скаче испред кућа и виче: „Бу! Бу! Бу!
суха муња једноничити — врста строгог поста, кад се само једанпут дневно једе једовни — отровни јемљеш — раоник Јов — старозаветна личност, велики злопаћеник
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А то, ако би и било тешко, треба по могућству одстранити. ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.
или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак, то као и у отпусне дане светог поста нека вам буде у јелу и у вину.
И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове, те ако тако буде, онда да славите пре поста. А увече на панихиди дати свој братији по свећу да певају док стоје над гробом. О Анастасијиној панихиди.
Амин! СТУДЕНИЧКИ ТИПИК (ИЗВОДИ) ГЛАВА 10 О светим постовима великим и о два мала поста, Светих апостола и Христовог рођења Тако је у просте дане године, а у дане светих постова није тако.
Ако буде овај празник у велике постове, то заповедамо да се слави пре поста. А увече на панихиди дати свој братији по свећу док стоје над гробом, и свима који су обучени као јереји.
Правоверја ли наставником и добре вере учитељем и чистоте, васељене светилом? Испуњеног ли вером, и узором кротости и поста наставником? Премудрости ли наставником, и смислодавцем, и несмислених укротитељем?
црнорисци и све освећено црквено свештенство нераздвојно од њега беше, дивећи се толикој смерности и узору кротости, и поста наставнику и пратиоцу светих јеванђеља учења, као што је речено: „Ко хоће старији бити, нека буде од свих млађи и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако ли се пости, од рибе ту поста нејма; пошље два момка сат [х]ода у долину, гди између планина велика река тече, пуна пастрва и различни[х] други[х]
’Ајде у Венецију! Да нам је и ту лепо било, то свакˊ зна да му се и не каже. Четвртак прве недеље поста укрцамо се у књигоношњу лађу за Болоњу. Сила божја музиканта и комедијанта мужескога и женскога рода и племена!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.
Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео. Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру! Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!
— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.
— Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите! Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили.
Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке да му повећа оброке вина, што Тетка и учини. Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу. Блитвар поче закашњавати у цркву.
Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима. Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био
му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, поста млађа.
И у један мах учинише му се ништавни сви планови о будућности који су га дотле загријавали, и немио му поста манастир. Он није размишљао, него осјећао. Сунце већ бјеше нагло ка западу кад се Бакоња трже. Он похита.
Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив. Сви су се чудили шта је Бакоњи. Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко!
Паско Заде беше алхимичар; даље, Познат питагорист, звездар, морепловац; Ђак славног Ванини. - Пучанин, син шваље, Поста племић умом, а кнезом за новац. Летописи кажу: - Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Хитлерова мржња према Јеврејима погодила је и старог, недужног, Демокрита. Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим пером могао надопунити ону празнину Виландових „Абдерићана“ и одлучих
Талесово име поста познато и славно у свим грчким крајевима. Моји учитељи говораху ми често о њему као једном од седам мудраца целе Грчке.
Он се запита шта се то десило. После кратког размишљања поста му јасно да је, поред несумњиве намере скулптора да ту предочи бржи темпо кретања поворке, његов властити брзи ход
„Истина, ја сам полуварварин, но Езоп беше бедни роб па поста бесмртник. Ако ме вечни богови надахну својим духом, неће ми смртни људи моћи да ускрате ловоров венац“.
Четири године био је Аристотелес учитељ Александров. Кад овај поста пунолетан, оста Аристотелес још три године на краљевском двору у Пели.
Силном моћи свога разума, поста он оличење духа науке, сунце њеног неба, које је две хиљаде година својом светлошћу надасјало све остале његове звезде.
То беше најјача духовна концентрација највећег астронома Старога века. Ускоро му поста јасно да се и сам ток годишњих доба, проузрокован косином еклиптике, може неусиљено растумачити његовом
лешева Антониуса и Клеопатре, последње краљице птолемајског Египта, победоносни Октавијан у Александрију, и Египат поста провинцијом римског царства.
„Јеси ли то добро опазила?“, запита црнојка. „Како да нисам! Његово лице поста црвено као овај огртач овде“. И она показа руком на један пурпурни краљевски плашт, изложен међу поклонима.
„И наш добри Лука доспе онамо!“ „И поста нова звезда на небу те школе!“ „Кажу да је одличан математичар. А много се напатио и налутао на овоме свету!
Њутновим законом поста одгонетнута хиљадугодишња загонетка планетског кретања и нова сазнања следоваху сама од себе из њега.
Деца наћулише уши и саопштише ми да им деда долази са својим псом Полијем који, благодарећи свом господару, поста историска личност. Пас се први појави у нашој средини, поздрави дечицу махањем репа, а мене лајањем.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако се ожених. И тако се, на моју несрећу, ожених, господине. Јер после четири месеца мој брак поста лудница, борба на живот и смрт, рат, господине, рат из кога сам се једва био ишчупао више мртав него жив.
— Е умро ти је и он баш некако ономлане око поста. — Лака му земља! — опет каже Икета. И све тако редом распитује се он само за оне покојне, и све пропраћа са „лака
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ономад је дете тамо копало — одговори баба гле дајући у страну. Писар од тог одговора поста још веселији. — Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука. Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара. Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед. А иду они, посланици пакла. Напред корача побеснео пир. Тресу се куће и падају стакла.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Помолио се Богу, поклонио Светому Петру, па сад повраћа душу и од заморна пута и од дугих петровских поста... Нико нема пушке, нити за њу мари. И жене су им слободније и природније; једу и пију без лажне сељачке стидљивости.
А не знаду ти за страх, као да нису раја. Њихов Поп-Добрињац им је и владика и патрика. Тврдо држе све четворо поста и љуто се крве са сваким ко то жели... Средину заравни заузели Колашинци. И око њих су дрвљаници од пушака.
сељак, постао по њихову рачуну ајмана за поћак, прави цигански церибаша: е, заклели би се они на све четверо часних поста да и церибаш озбиљније стоји на дервишком ћулаву онај крајичак лисичјега репа но њихову тужном Милоју она смешна
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1890. УЖАС И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ Подземни беси, којим нисмо вични, — Зар бурним, морем поста земља ова? За један тренут више јада створи Нег’ што би могле стотине громова. Има л’ се куда?
У многој кући просветна века Ти си васцела библиотека. Многи се скоцô од умна поста, Ал’ тебе има, па му је доста.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О сретна младост која проћи неће! Да би био разумљив срцу оста Млад у издвојеном дану који поста Светлост што ме мири са вечним пролећем.
То пелуд Некорисног пада на невиност белу Цвета трезног чије име поста нада. О анђеле благи упркос својој моћи, Ил управо због ње, ватро са својом ноћи, Како се зби дивно да биће ти
Цвет уместо ока Исто сунце виде. Слепо слепим само Видети можеш. Залеђени плам Огледало поста ономе што сања. Облик је врлине стрела угледања Што светлост раскопча орлу испод грла: Запамћена зимо бит је неумрла.
Ту сам изнемого. И вишак ватре поста сунце злобе, Златни почетак отрова и тескобе. Све је нестварно док траје и дише; Стваран је цвет чија
ГОЈКОВИЦА Итако будућност мрачној нади поста Сужањ и талац зло животу верно. Грлицу опева камење што оста У пределу који расте лаковерно.
рече Што непогрешном погрешком стече Кад бљутави свет с дуге стране Таче те да ти укус згране Ту птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Отров те чека!... А ту шкорпију, Што се превија тако ласкаво, Те бих се, ’вако стара грешница, У четир’ поста заклет умела Да ће за капљу крви његове Ишчупат срце, ако устреба — Чекај се, чекај!... Све ћеш платити!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је укор слаб к’о снега груда”, Југ Богдан смело цару сад придода, „Кој’, кад га врући свет истине склопи, Из ништа поста, у ништа се стопи.
мисле да то кошта И да здрављу често уди, Паметније о том Коста, Мој старији драган, суди: — У покладе нема поста Од забаве сваке ћуди! Зато лустиг, тралала, Баш да бих се кајала!
пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.
ишта, Тамо ништа — Голе стене Без промене; А шећера И бисера, Сребра, злата Као блата У нас доста, Кâ там’ поста.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Зар не знаш више љубити? СТАНИША: Ја не знам — Не знам ни како ми је, Откад ме она змија уједе, Чисто ми срце поста дивије. МИРА: Немој да кажеш, звездо, „дивије“, Та питомије, реци: тужније — Кад туга само тугу доноси.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кô Ахасфер, кога Господ укле, Тражимо равни до у бескрај пукле. И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже. Господе, казне зар не беше доста?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сватови се не пуштају у девојачку кућу пре но што из пушке погоде ј. поста вљену на »копљу« на каквом високом месту (Вук, Пјесме, 2, 28, 503; 78, 240, цф.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А то јој бејаше доста, Те према веселом Кићи толико стидљива поста Да се изгуби чисто. Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге скочи И зглади витице руком...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но пете године моје инжењерске праксе поста ми и он тежак. Почех да патим од неурастеније и бесанице. Кратак један боравак на Семерингу освежи ме, али само за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мало-помало, од шала би истина крупна: Нола поста редак човек, истакоше се јасно ванредне црте карактера: истинољубивост, правост, озбиљност, човекољубље.
Лепа његова глава добила физиономију птичију. Мати лебди над њим, претворила се у светицу од поста и молитве. Али је срећна. Стефан њен на све људе у околини утиче очаравајуће.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли: — Молим, господине, да идем у авлији. — Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те
Изгледа да је ова љубав била нека врста дијете или поста, тако потребног стомаку поквареном од љубави, као што је био мој. И ја сам тај пост сасвим хришћански издржавао.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Покуша он да стргне војниково лице не би ли и ђаволово с њим стргао, али бол поста неиздржљив. Коначно, Дрвосеча диже руке од скидања маске. — Сад ћеш као војник, блесавко, ићи светом!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко!
Плану море, поста кô црвена свила. Погорјеше једра, све засја! И луком Пловио је лабуд, а зора је била Обгрлила врат му ружичастом
28 Земља дуго тврда и нехатна оста, Но мај цветни дође, па издашна поста: И све кличе. све се смеје и весели, Само моје срце смејања не жели.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од то доби поста вика и хула: они хулећи нас, и ми пак горе и ружније њих. БРОД НЕСЛОГЕ Чудно је с вражијом завишћу носити се и бочити