Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Трећи дан одемо к цркви, поставимо страже около, гроб мога оца откопамо, главу на тело наместимо, као што је на живом била и онда опет закопамо.
То је било 9. маја, лицем на летњег Св. Николу 1804. године. Сад с леве стране Топчидера поставимо логоре, свака нахија башка.
нашу војску вртаљ сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају стражњем од ћуприје.
будући да сте ви и све старешине обећали, да на првој скупштини синод поставимо, и да је то сав народ чуо, и да с нестрпенијем кад ће се синод установити погледа; а ово је скупштина, и сад је време!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На то Карадин каменар предложи, да поставимо на уласку у варош камени стуб с натписом: »Стан', путниче, и прочитај: ако уђеш у варош на коњу, изгубићеш коња и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А што? Зар није и други имао кућу за продају? Не кажем да сам ја имао, али, ето, да поставимо сваку ствар на своје место па да се упитамо: шта ће теби, на пример, оволика кућерина?
СРЕТА: Па како да ти кажем, брате мој! Ако ћемо сваку ствар да поставимо на своје место: он једини што је онако мало отресит, сви остали су некако мало завезани и глупи...
СРЕТА (сад му је јасно): Ја, ја, ја, ја, ја!... (Удара језиком о непце.) Сад, дакле, можемо да поставимо сваку ствар на своје место. ЈЕВРЕМ: Ја велим... а то што кажеш... ако сам баш и завезан мало... то онако...
СРЕТА (који је за све то време мислио): Е, чекај сад ти, брате си ми мој, да ми најпре поставимо сваку ствар на своје место... Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником?
онако... народно поверење... почаст, и онако као... СРЕТА: Добро, сад смо начисто и сад можемо да поставимо сваку ствар на своје место. Ти знаш, Јевреме, да сам ја вешт за те ствари. ЈЕВРЕМ (хтео би нешто да каже).
ЈЕВРЕМ: Како то мислиш? СРЕТА: Па ето тако: ти, газда-Јевреме, имаш пара, Илић има народно поверење. Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место.
'Ајд', одох ја мало да омиришем чаршију и да пустим твоје име у саобраћај, нека се чује... Да поставимо, знаш, сваку ствар на своје место. ЈЕВРЕМ: Е, па хајде, нека је са срећом!
СПИРА: Не мешај се ти! ЈЕВРЕМ: Чекајте, брате, чекајте прво да поставимо сваку ствар на своје место. XXИВ ЖАНДАРМ, ПРЕЂАШЊИ ЖАНДАРМ (улази са дна): Послао ме, газда-Јевреме, господин
ДАНИЦА (Ивковићу): Испратићу вас! ИВКОВИЋ: Довиђења (Одлази и Даница с њим.) XИ СРЕТА, ЈЕВРЕМ СРЕТА: Када поставимо сваку ствар на своје место, онда право да ти кажем, овај Ивковић у твојој кући није баш на своме месту. ЈЕВРЕМ: Па...
ЈЕВРЕМ: Јест, говориш, али ти се стегне срце па се направи оволичко... СРЕТА: Слушај, брате, да поставимо сваку ствар на своје место.
Хоћу баш да пробам. Не знаш како ме то мучи. СРЕТА: Можемо, можемо! (Седне за сто.) Чекај прво да поставимо сваку ствар на своје место. (Меће звонце.) Тако. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам Србин, Трифун Попадић — одговори мештанин. — Хајде с нама, да нам кажеш кога ћемо да поставимо за кмета. Трифун пође с референтима, непрестано доказујући, да се Феризовић не сме оставити без војске.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Људски схватљиво! Кад не можемо да себи самима поставимо под пете педаљ постамента, не преостаје нам него да свима осталима за један педаљ поодсијецамо ноге!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командиру приђе Танасије носећи под мишком јагње. — Господине капетане, хоћемо ли да поставимо телефон? — Нећемо. Командоваћу из батерије — говорио је гледајући у карту.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
тисућу надсведених мостова гле, Па укрштених, па надвишених, гора свих лукова, Стигли смо да међ сводове без броја поставимо и ребра своја. Па гле, па како! У горе, у дивне зелене горе, У страшне зелене горе, Па гле!