Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ја ћу то исцијепати, дијете, а ти ајде у кућу!“ рече јој неки постари човјек из дружине, кад она извуче из дрвљаника подебљу кладу и замахну сјекиром.
ВИИ Кад момче прекиде, остадоше као иза пјесме, мало снуждени. Сити а разгријани стадоше постари куњати, па жмираху у сердара неће ли их понудити да лијежу.
“ „Еве сад!“ одговори цура и сједе. „Ја ниједнога не познајем... Да, једнога знам!“ „Он ми је ујак рођени, онај постари човјек!“ рече цура с некијем поносом. „Лијеп човјек!“ прихвати он. „Она два момка, оно су ми рођаци, по теткама!
Господару донесоше столицу и јастук, да се наслони. Остали — разумије се главари и постари људи — посједаше по вијенцу од гумна неки, а неки преда њих на само гумно, простријевши струке и прекрстивши ноге.