Употреба речи постарија у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И друга једна постарија жена иза ње — и без тога не иде! И најзад и детенце ототањи. Они брзо пређоше преко моста и склонише се у страну,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Лепо обучена млада госпођа — рекао би човек да је девојка — дочека их. Код ње на канабету другарица њена, постарија девојка седи. — Опростите што смо тако слободни! Ја сам Љуба Чекмеџијић. — А ја сам, опет, Гавра Церић.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Виде да су то, очигледно, два постарија човека, са разбарушеним косама, покривени ћебадима испод којих су им вирила гола стопала.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Једно предвече спрема се командант за варош и чекају га жута заплењена кола на путу, кад му приђе једна постарија сељанка. — Добар вече, господине. — Бог ти помог'о. Које добро, снаја? — Никако добро, господине. Зло. — Е?

Ћипико, Иво - Пауци

Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. Домало ето и њих редом. Јуру и Марију прати мајка им.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности