Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све кипи у мени, кô плима кад стиже: Као сад да постах! Докле звезде броде Једне безимене ноћи, поред воде. КРАЈ МОРА Из Боке Лав камени један из млетачких дана
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах Жући? Боље је ући у лављи кавез, него са псетом правити савез!
О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу. Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што јастребу оће наочали? Но ломите мунар и џамију, па бадњаке српске налагајте и шарајте ускрсова јаја, часне двоје постах да постите; за остало како вам је драго!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од бруке се више никад у село не вратих. Моја рачуница овако је казивала: ломио сам се по бунама — војвода не постах, рударих за благом богат нисам. И наставих ти ја, Адаме, да газим по овој нашој каљогажи између три реке.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Од свог поступка не презах ја, Па макар да је поник'о у греху. Роб ако постах. Али нећу крити У страној земљи изгнаник сташно је бити. Оставих, дакле, свој кућни праг И отаџбину: најљуће ране.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Божији син је ипак, ма и само мени рекао: Једи овај крух јер је то моје тело! И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија.
И ја постах рад њега људождер. И пиј ово вино, јер је моја крв! Ија и рад њега постах крвопија. Сам такође волим страсно облик, мирис, укус, и лепоту, хлеба.