Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Пратимо каткад воз до станице у Беч, где скидам траку и постајем, као толики други, анонимни официр у Бечу. Кажем да идем ујаку а да ћу идући воз прегледати сутра, при повратку.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тесни ми зидови ужи него плућа. У глави ми гори луди товар прућа Што се болно грчи за кишом и пљуском. Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се није имало куд и ја сам морао отпочети овај нови живот, свестан да нисам онде где је моје право место, да све више постајем растројен, побркан и збуњен и да ми остаје још једина нада: да се оженим што је могуће пре и живим, после тога, по
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Одбацивао сам од себе све, свлачио се до голе коже, као бродоломац пред скок у валове. Вјеровао сам да тако постајем цјелокупнији; више свој, више ја.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
• Шта даље? Брзо промичу године и на леђима ми је све већи терет замора, па постајем помало сујеверан: нећу рећи куд ћу кренути да ме на путу не би сачекао урок док урочица покрај пута спава.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нестајем бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Страх лагано нестаје. Са сваким педљом даље од подножја постајем све равнодушнији. И ако се отиснем, па шта? Шаке ми више нису у грчу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
шта се на свету догодило - мора наићи (изгледа да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно смирен; јер одједном имам тако исто јаку сензацију као што је јака самосвест, да тај догађај мора и проћи, и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И њихову кобну пјесму: тика-така Ја слушам, и срце све удара тише; И ја видим јасно: све више и више Да постајем само црне земље шака. 1908. ПОГРЕБ Повија се жито.
Ја љубим тебе и грлим јако, А ти сва нема н ледна! Ја јецам, дрхтим, па и сам тако Постајем лешина једна. Устају мртви, глухо их доба Зове; на игру сви хрле; Ми остајемо под сводом гроба, И твоје руке ме