Употреба речи постеља у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад је праведно и разумно старати се да су нам авлија, дом и постеља, село, град и предраго отечество у милој, пријатној чистоти и поретку, да у њима мирно и задовољно преживимо, и да их

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Станко корачи унутра. Насред воденице горела је ватра. Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева. Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља. Станко га познаде и приђе му. — Добар вече, чича Дево!

Африка

Тек кад дођем њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац.

Чујем пуцањ суседов, а тада се сви налазимо под брдом џакова са паприком, кантина, постеља итд. Када се извучемо — срећом нико није повређен — Либанац још држи пушку у руци и дрхће од узбуђења.

Црњански, Милош - Сеобе 2

– са својим хусаром – на трећем спрату Команде, у једној уској одаји, окреченој бело, са алковом, у ком му је стајала постеља. Он је имао свега једну наслоњачу, а за Гарсулија донета је једна обична столица.

Гарсули прелете погледом ту одају и тесни алков где је била постеља, а прелете, кроз прозор, погледом, и утврђења, и утрину, која се надалеко видела.

за тренут, два, на њега окренувши од њега главу, са оном љубављу, коју је пре осећала, кад би им се намештала, увече, постеља. Али то је трајало само тренут, два.

Тај кезизуб онда – причао је Павле – догура сто до њихових постеља, и до ногу Павлових, тако да Исакович није могао учинити ни корак, два, а да га не пробуди. Исакович се на то смешкао.

поред њега пролазила, да је заиста, лако, могао, то вече, да је замишља, каква би била гола, ту, где је била његова постеља.

који се трудио да буде љубазан и говорљив, уз воктмајстера страже, Исакович је видео, у тим подрумима, и неколико постеља, као у шталама. Слама им се, очигледно, месецима, није мењала. Они, који су лежали, лежали су покривени крпама.

он, каже, ништа бољи од њених Шокаца, који су жељни њеног мираза и који би хтели да је преваре, и одведу до својих постеља. Лицемер је и он и ништа више. Није њему стало до љубави девојачке, него до удатих жена.

А постеља је, у том павиљону, била велика, широка, у завесама од свиле и стаклета. Те завесе се Павлу учинише као чудо – нису бил

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

Све ти црно само језа моја бела Мој ти курјак под грло Олуја ти постеља Страва моја узглавље Широко ти непочин-поље Пламени ти залогаји а воштани зуби Па ти жваћи изелице Колико ти драго

Црњански, Милош - Сеобе 1

тихо, помодрелим уснама, нареди да га пренесу у њену одају, на велику пећ, крај које беше постављена широка, млетачка постеља.

Ни столови, ни постеља, ни врата више се нису видели и она, ужаснута, примети да не може на ћилиму да спази више ни своје папуче.

ни најмање се није љутио на љубавнике своје жене, од којих је један, полуго, спавао на банку, где је била, пре, његова постеља. Напротив, нимало тужан, чувши детињи плач, он заигра иза своје крмаче, весео.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

У летњим ноћима искрадали смо се из постеља и стизали чак до Синанове текије, тамо горе, на брду. Притајени иза њена зида, вирили смо кроз коров у дервише, који

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

„Држ га!“, свуд се заори. Домус меа силва ест, Шума ми над главом кров, Лецтус меа дурус ест. А постеља тврди ров. Дум монтус абсцендеро, Пси, кад јурнем устрану, Цанес нихил хабео. Од трке одустану.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Спустих се на јастук. Као што рекох, он није лежао. Постеља иза њега беше дигнута у крај собе и покривена белим чаршавом. Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Али докле ћеш ме јести, забога и побогу! Зар не видиш каква ти је соба? Како ти је намештена постеља? Како ти стоји огледало, а? А знаш да се дереш за плаћу. ПЕРСИДА (приђе кревету да намешта).

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Враћамо се у собу, Виа Фірензе, ропе на четвртом спрату: Тамо су хлеб и вино, постеља и светиљка, Све сама оруђа недовршеног нечег Што правда нас пред светом у овом убрзању, Кад увећани детаљ сведочи нам

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Са друге стране, на нечем што је или диван или постеља за децу, седео је болесник. Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Жуљала ме постеља, окретао сам се, опет сам спавао, али чини ми се непрестано у неком полубуновном стању. А ноћ је одмицала.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

У пољу ми је виноград, У винограду џардини, А у џардину наранча, А под наранчом постеља, А на постељи млада спи Малахним чедом на руци.

који израђује предмете и украсе од злата и сребра кути - уста - уста као кутија шећера (игра речима) Ложница - постеља луд - млад, незрео Мартонош (мартолоз) - назив за хришћане који су у XВИ и XВИИ веку служили у турским пограничним

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Оне су дуге и пуне постеља, лепо поређаних, као гробови војнички, које су наше даме окитиле хризантемама, господо. Пијем у славу њихових малих

Господо, у славу њихових постеља, срамних, пуних црвених, крвавих, мрља, које не могу да опишем, јер нису личиле на руже авињонске.

и рококо – нашто бих дакле писао афоризме о том како је дошло до јапанског утицаја на рококо, до оних тако широких постеља; зашто је Марија Антоанета постала лезбијка и колико је утицала на револуцију, енглеска мушка мода, која је натерала

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче. До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.

Цела јој се снага поче кретати. Поче осећати испод себе како јој постеља, кревет, бива врео, чисто не може да седи, а у прсима срце јој јако и слободно бије...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Без труда нема ни задовољства. — Где нема рада, ту невоља влада. — Кому је врућа постеља, студен му је ручак. — Више ваља подранак, него вазданак. — Ко доцне устаје, и обојака му нестаје.

Паде мува на међеда, није ништа било, наудила колико чела на брусу, рогобере вечера, уговор постеља; није постеља за злу жену, но за добра човјека.

Паде мува на међеда, није ништа било, наудила колико чела на брусу, рогобере вечера, уговор постеља; није постеља за злу жену, но за добра човјека. Шака бака, злата краса; поцјеливале се двије змије на глогову коцу и ржаном колачу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Изиђи да видиш драж априлске ноћи! Зар ти мије тешка самоћа и тама? „Прозори су моји отворени вазда. Унутра постеља угодна и мека. Рука ми немарно превлачи врх жица Ал' срце... срце... оно на Вас чека!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па пуцкара плехана пећ живо и бела је као снег постеља докторова распремљена, а на њој припијени седе они једно уз друго и њене фине мале руке су у његовим.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

О нисам знао да са својим гробом Ја носим срећу и састанак с тобом. Постеља твоја, гле, како је мека, К'о твоја коса. Ох, зашто ме гуше Још вреле сузе? Зар их овде има?

Пролећна песма свуда се вије. 1912. Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чудна, и звоно погребно, И кола, и сузе — сав обичај пратње.

Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чуда, и звоно погребно, И кола и сузе — сав обичај пратње. 1913.

На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште. Уздах као стража заспалог опела, Погинулог дома није умро јоште.

Ћипико, Иво - Приповетке

пјесма оних кичељивих младића што свети кип носијаху, пуна милиња и чежње за дјевојачким животом, слушајући: Блажена постеља на којој почиваш и били ланцуни с кима се покриваш! вели жени: —Видиш каки су, па да нас свети Спиридун неће каштигат!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У кући је дочекује „мрачна, упола откривена постеља” и у чираку загушљива лојана свећа, док је напољу „мрак, и то густ, тежак”.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тек кад дођем њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и дрхтећи, лежи неки старац.

Чујем пуцањ суседов, а тада се сви налазимо под брдом џакова са паприком, кантина, постеља итд. Када се извучемо — срећом нико није повређен — Либанац још држи пушку у руци и дрхће од узбуђења.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

После настаје оно распремање постеља по соби. Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину. Одавно му већ простиру очев душек, чаршав.

После, као муком одвајајући се, силом, мирно, тихо, да их не пробуди, улази у кућу, улази у собу. Бели се постеља му. Чак, Младен познаје како је брижно, угађајући му, она лепо намештена, као да знају за његов бол, муку, па хоће бар

Оно вечито проветравање бабиног сопчета, оне испред куће на ужету поређане испарене и вреле њене хаљине, постеља, јоргани и душек у којима је умрла. А тада је била баш и јесен.

одоздо како кроз таванице из собе њихне допире плач, јецање, уздаси, и то такви дубоки, жалосни уздаси, да би Младену постеља испод њега задрхтала...

пута тако Младен, слушајући како у соби влада тдшина, топлота, мека утутканост, иза њега спремљена чиста прострта постеља, испод главе јастук с новцима, распасан појас, колија; како тамо, код брата у новој кући, мајка нешто послује, уноси,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У једној митолошкој песми »племенита« д. расте сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209).

По заласку сунчевом доведе се болесник и намести му се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде

Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264). У Врањском Поморављу брачна постеља за младенце обавезно је кићена з. ради плодности (СЕЗ, 86, 1974, 436). Ива.

— као симболи плодности (СЕЗ, 86, 1974, 449), а свакако је такав симбол и р. слама од које је постеља (на поду) за породиљу и новорођенче (ибід., 415), а можда је и утук против злих демона.

Ћипико, Иво - Пауци

—Сам... Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Наредио сам људима да тих десетак испијених и измрцварених црноризаца изваде из њихових распаднутих постеља и да их натоваре на коње. Измакао сам се одатле да не бих слушао клетве и запомагања.

Шта има Дадара? Неколико сјајних крпица, оружје и коња. Ништа остало није моје. Ни кров под којим живим, ни постеља у којој лежим. Ни мишице којима витлам топузом и мачем. Оне су продане за комад хлеба. Ипак сви завиде Дадари.

Вампири на њу довлаче девојчице што су тек напупиле. Извлаче их из топлих постеља, омамљене и уснуле, па им шапућу речи пуне милоште и љубавних драгања док им сан не очврсне.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Шта све није човек сагледао у променљивим формама облака! Сада ми они изгдедају као широка постеља прострта за богове, покривена јастучићима, а опточена, тамо одакле се зора рађа, широком нежном чипком коју је извезла

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

“ . 21. нов.) АЈДУК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ту је он, ту му оружје, ту му соба и постеља, ту вино, које је пио, јело које је најрадије волео. Па још ноћу, кад се остане сам...

после лутања по механама, дођемо онда овамо (показује на собу), ево у ову исту собу, само тад пуну, пуну размештених постеља, јастука, а највише пуну твојих, женских хаљина... И покојник се весели, севдалише.

ТАШАНА (са саучешћем): Тешко теби! А дом, кућа? САРОШ (грцајући): Никада. Никада постеља. У берберници, на клупи, да се је увек ширио од мене мирис од помаде, мазања, сапунице.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

преобучен; добио нове књиге и потпун прибор за школу; показано му било место за госпа Нолиним ручавним столом, и постеља у собици где је у углу стајао госпа Нолин сто с „књиговођством”. Одређен је био да крсти Паулино друго дете.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Осећам да ми груди сагоревају и ја као кроз маглу разазнајем предмете. Страх ме је обузео. Чини ми се и постеља се усијала пода мном, те их молим да сад збаце ону ћебад којом су ме били покрили. Неко рече: „Назепшће...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

тамо заборави све песме И чак бол свој који не беше дубок: Те ноћи би јео више и спавао боље, И не би осећао да му постеља загриза бок, И да је живот дуг.

Седнем ли на столицу празан, без воље, Загледан како квасе влажни дланови рубље: Постеља залуд чека да изнури још боље Живот мој, завист јој и среброљубље, Похлепно цвиле да легнем опет у гроб; Расејано се

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Месечина јако продрла у собу. Окреће леђа месечини.) Ох, ова месечина! (Врача, размештајући зрна): »Постеља му празна, пут далек и крвав«! (Пренеражена одгурне сито): Не, Господе! Не крв! Молим ти се, Господе!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Како се то не бојиш од Бога, с којим но очима гледећи ти безочне играчице блудљиве н њихово разваљивање се на постеља, где но се свршују богомрски злочести послови, — и частне пред олтарем иконе и свету трапезу где се света божија

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Свачему манише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана као што би он хтео.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности