Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сузе су говориле... Већ се смркавало, кад се тетка од прозора диже да промени место. Узе столицу, мету је до очеве постеље, наже главу на његов јастук и тихо јецаше: „Сад немам никога, Грлице моја! Он је умро...
Тако смо проживели скоро недељу дана... Сирота тетка већ није могла из постеље устајати; беше мирна, тиха, једва си јој дисање чуо, а изгледала је као свеци што их по црквама виђамо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он. Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне. Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: — Хвала
А оно у ватри, бунца и не разбира се. Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље. Четвртог јутра дете богу душу. Једва дишуће, као мишић. — Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра.
— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. И пође. Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. — Не иди!... — Н... не иди!... Убиће те! — Мене? Јок! — Не иди!... Мал̓ мене не уби!!...
Поиска мало вина и донеше му. — Можеш ли се придићи? — Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи. Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!
Ударише некаки болови у крста и све се у клупче савија. Сједи поп крај постеље и не одмиче се. Шапће само молитве, а попадија слабо се и разбира. Јечи само и моли се богу да је прими.
Онда десном ногом да лупим о под: диxи!21 і да се наслађавам својом непоколебљивом одлуком. Нисам скочио из постеље, јер ми је соба била хладна, а, после, морао бих бар на једну ногу обући ципелу којом бих лупио о под.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
треба да имају призрења према поштованом домаћину који се целога тога дана труцкао у колима, па му сад треба топле постеље и укрепителна сна. На то нико није имао шта да примети, и сви се кренуше поред свег заустављања гђа-Сидиног.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
поцупкивање, ударање коленима о под, земљу — толико је, да кад би други тако што урадио, недељу дана не би се дигао из постеље, а њега ни зној не пробије. Па кад и мрак, ноћ падне, ни тада се не умара ни смирује.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Никад доцније Јуришић се није могао опоменути: како се нашао поред оне ужасне постеље, у којој се једва примећивало оно суво, танко и врело тело и кад је угледао оно мршаво, изболовано и земљасто лице, са
Африка
Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут. Ми мислимо још увек да је то један од наших тркача пус–пуса, и хоћемо да га силом
Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију.
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
На моје посредовања, остављамо је где је, а ми наше постеље развијамо по верандама. Кувари нам спремају изврсну вечеру са вином и содом.
Док слуге разапињу постеље и комарнике, расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
Н. је много полагао да се не изгуби ниједан од та три дела деранове одеће. Сада када су постеље биле развијене, и он сам већ у пижами, Н.
Ђакуљица му је била онда везивана око врата и он је сав упакован угуран испод постеље господара. Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н.
Кампман, пусте колибе; ноћ над селом. Док наши црнци развијају постеље, док нам кувари спремају вечеру, идемо у посету краљу Пебењанију.
То је четрнаест снажних људи који се скупљају око наше колибе. Полазимо. Испред нас ствари, канте, постеље, завежљаји, кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале
Шеф донесе са собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд.
постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд. Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском. Лежећи као тад, никада ја нисам видео толико и таквих звезда.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На окреченим, дебелим, зидовима било је пуно паукова. Код постеље, пак, стајао је пар огромних јахаћих чизама. Гарсули љутито помисли: „Ни распећа нашег Господина Исукрста нема.
Дисао је као тихи поветарац и пућио усне. Запаливши свеће на великом канделабру, крај своје постеље, његова жена седе на постељу у дугој, свиленој, спаваћици, и дуго га је посматрала. Морала је да га буди.
Извукла је велики, бакрени суд, испод постеље и скиде кошуљу, да се пере. Кад је видела да ће јој муж понова да заспи, она поче да га удара, јастуком, и да се
Исакович је отури. Он је, и зими и лети, у кући спавао, го. Иза постеље, под свиленом црвеном завесом, нашао је лавоир.
У истом тренутку, угледа, поред своје постеље, и малу собарицу домаћина, Францл. Била се тргла и стајала је пред Исаковичем без речи.
Виде да има плаве очи, и запамтио је и црни шепут око врата, али јој је окренуо леђа. Собарица га онда упозори да иза постеље има пајван, који треба само да повуче, ако му што треба.
У његовој фамилији није било тога. Нити су собарице припремале постеље официрима. Нити су дотрчавале на звонца. Дадиља у кући Трифуна ручавала је са укућанима и приликом Павлових посета.
Трже се и виде, крај постеље, малу собарицу домаћина, па нехотице узвикну, нежно: Францл! Она, међутим, није била иста, као дан пре, него бледа,
Плава, бледа, не рече му ништа, него окрете леђа и оде из собе. Павле је тек тад угледао, крај своје постеље, на другој страни, Божича и ветеринара ди Ронкалија.
По свом обичају, главу је, за време загрљаја, пуштала да јој виси са постеље, тако да јој се коса расу, по патосу. Шапутала је као у неком безумљу.
Скочивши, гола, као опарена, она тад удари шаком капетана, по очима, а затим паде, плачући, са постеље, на под, испод прозора. Јецала је гласно и понављала да је он крмак, простак, сељачина.
Тада скочи, са постеље, снажна, као неки младић, који са коња силази, и поче да се облачи, прекидајући и облачење, пољупцима.
Теодосије - ЖИТИЈА
и дајемо ти заједничке обете: Од зачећа детета од природне законите љубави и од постеље одлучићемо се, и свако за себе у чистоти тела све до краја живота сачуваћемо се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Бос, на хладној, влажној земљи, заогрнут, онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и кићанки, што га беше турио на главу при првом скоку из сна, он је
Хваташе је за руку и миловаше је по коси, све чешће. Подижући је једном, уплакану, са постеље болесне ћерчице, он је узе испод пазуха и пољуби, дршћући целим телом.
Као да је трговао, наслути, да је дошло време да је купи. Тако је, на земљаној пећи, крај њене постеље, осетио као да се узноси на небо. Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца.
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и
Гушио се од напора да проговори нешто што би је довело до постеље. Осећао је већ како му прилази. Брат, тај брат који му се већ три недеље чинио само једна хрпа одора, плетеница, чоха
Ознојена и разголићена, при том изненадном подизању тела са постеље, она малне цикну. Разгрнувши косу која јој беше просула се по лицу, она виде, у потпуној тами, белину пећи и застртог
Треснувши главом о земљану пећ, крај постеље, дође јој да виче, од страха, у тај зид, видевши шта је учинила. Тим пре, што је Аранђел био те ноћи тако неисказано
Ипак су оне биле пријатне донекле, али ова четири жута зида, шум реке, сенка постеље и пећи, били су ужасни у својој непрекидности, непомичности, скамењености.
према пећи, на један зид, падала је сива светлост последњег, вечерњег осветљења, са реке, и губила се, иза завесе, код постеље. Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб.
Учини јој се да се чаршав, на пећи, подиже и да кроз завесу, код постеље, душе хладан дах. Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле
Погурена, жута и сува, сама кожа и кост, једва је могла да учини она четири корака од постеље до прозора са решеткама, где су је намештали на јастуке.
Иако је сва жута, ружна, збабана, њему би још увек била лепа. Носио би је на рукама од постеље до прозора. Волео је децу, па би љубио децу. Њу би положио ту, под надстрешницу, у заветрину, на сунце.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹²⁴ Опасивање конопцем породиљине постеље такође се сматра добрим заштитним средством од злих бића. Црвени конац има снажно магијско заштитно средство, па се
у исту сврху врши се и магијско опасивање конопцем постеље у којој лежи дете.¹⁵⁰ С обзиром да вештице не подносе јаке мирисе, често се одбрана од њих састоји у сагоревању
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пословног оклопа све време крио једног дечака — сањалицу, и да га тај дечак све чешће буди ноћу, извлачи из брачне постеље и босоногог води за руку у кухињу, где сатима седи и пуши, гледајући са зебњом како је ухваћен у кавез који је сам
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Лагали су они који су казивали: „Све је њено и Божије, новци су готови“, докле нису преварили, па после ни честите постеље. Ајде, кажи, чим су те оправили, шта си донела? ЖЕНА: А шта си ми ти купио откад сам доведена?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ниџо, пошто је одбранио њиву кукуруза од јазаваца, дуго после тога није имао мирна сна — био се навикао да скаче из постеље и виче на јазавце — али деда Раде овако тумачи његов немиран сан: Видиш ли да си огријешио душу, зато ти скачеш ноћу
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Спавај, спавај, чедо моје!“ Те с' постеље вата своје. XXИ Мати заспа. Ал' ћи њена Да л' и она заспа, што ли? Тио иде ноћ студена, Је л' јој тешка, да је
Само, брате, Миле несретнице Нигде звезде, те баш ни једине. Она иде с војном до постеље Јеца јадна, рони сузе веље: „Дакле, сунце, јоште само сада, Сада само па више никада!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Рукама пипам око себе постељу, а она равна. — Ниси ти спавала! И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. — Не, не! Ех, што си бедан! — вели она благо. Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.
к мени, откриваш ме, подвијаш твоје кошчате, смежуране руке пода ме и, онако голишава, угрејана сном, дижеш ме из постеље и узимаш у крило, љубећи ме међу очи: — Ајде, сине, устани, Божић дошао... Ајде, домаћине мој...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” диже руке те са зида, од постеље, са дохвата, са везиљска суха злата ножичице једне скида: „Дивска косо, њиво дивна, на тебе сам сада кивна!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Где ћемо спавати: Он му одговори: Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви намјестити постеље па спавати. Тако и учинише. Дан по дан, изиђе година.
— Ја нијесам, него да није Грбо више нас? — рече жена. Одмах краљ скочи с постеље па на таван, те Грбу за врат. Краљ се мало зачуди па рече: — Ту си, лопове, сад си ми зап'о шака! — па с њим доље.
Једнога јутра Мујо устане из постеље, па се стане мислити шта ће и како ће тај дан провести, јер не имађаше у џепу ни цигле паре а жени и дјеци ваља
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
лебдим опијен: несвестан циља очима листам именик биља. Градино родна, чујеш ли жамор постеље шумне? Лиско ширине, с кадуље Твоје одише камфор.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ту је и обућа. — Изврсно, господине. Ујутру ме буди грдна ларма петлова. Искачем из постеље кијајући, умивам се и силазим на улицу. Острво се купа у првом расветљењу.
Девојчица је била непрестано у бунилу и врућици. Треће вече жена се развика: умире, умире! Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно.
Сви смо мислили да му нема живота. — Био је болестан? — Данас се први пут мало дигао из постеље. Имао је полмоните (запаљење); четрдесет и седам гради („сиц!“).
— У твоје здравље, Пипо. — Хвала, млади господине. — Јеси ли уморан, Пипо? — Прилично. Ово је први дан ван постеље. — Онда ћу ја свакако одмах да пођем. — Останите још мало. Сада ће наићи мале.
Видим да су неки прозори уистину осветљени. Погађам да су тамо људи сели у постеље и прислушкујући врисак говоре шапатом са женама. Али зашто не пођу да виде шта се догађа?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
каквим даром; тако, често је сатима разговарао са мном, а једанпут, кад сам била болесна, није се мицао од моје постеље. То је био тако добар и племенит човек.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Господо, ову чашу онима што су лежали на тим постељама, што нису биле чисте као постеље наше, брачне. Ову чашу онима што су се превијали на тим постељама, од мука.
Чашу за ону мрачну гомилу око постеље најкужнијег друга мог. Он ми је био песмовођа, банаћански, бећарски. Ја пијем у славу смеха Банаћана, што је поноснији
Мати му је била умрла и комшије његове беху је сахранили. Неко му је покрао намештај, код куће. Ни постеље, вели, немам! А кад га упитах како је путовао, он ми рече: „Преко Јапана и Енглеске, где су ме ухапсили.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Дужност је доброг и родољубивог грађанина да се ујутру дигне из постеље. — Врло лепо, то је прва дужност. Има ли још која? — Има још. — Које су? — Да се грађанин обуче, умије и доручкује!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
мамо!... убиће ме тата!... Обоје као по команди, појурише к детету које се већ у пола дигло с постеље, па их гледа јадним преплашеним очима... Мајка му пригрли главу, а отац стаде да му љуби ножице.
Жали се како је код његове куће невоља: жена му већ две године не устаје с болесничке постеље... Мучи се човек, шта ће!... Лепо је тешио моју жену, миловао моју дечицу и дао им шаку ораја...
Је ли могуће! ?... Живота, живота хоћу!... Скочих с постеље, обукох се и одох лекару... И ево ме. Ко је мислио да ћу се после оноликих јучерашњих мука данас овако весео враћати
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Можда се спанђао са ноћним морама? Цариници га држе на Царини? Изгубио се у чарним горама? Или је већ ту, крај постеље вреле (Не баш у цркви, него у припрати)? Ноге га жуде и руке га желе Ал глава неће да га прихвати!
Да седи поред постеље кад му се унук разболи, Кад оздрави — у реци да га окупа. Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
куће са навученом модром хартијом над очи, бојећи се сунчанице, и вечито распасан, изнегован, као да се тек сада из постеље дигао.
После, док би мати намештала горе постеље, отац би остајао да пијући лешкари. А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева.
У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена. Дању, кријући се и од матере и од свакога ко би дошао, цео би дан преседела
ма да је била уверена како се неће удати, ипак, ипак сви су се ти снови стапали у сневање брачне среће, брачне собе, постеље, намештаја... И тај сан један исти: у великој, раскошној соби, пуној изукрштане разнобојне светлости.
Сада, одозго, из соба, још није била ни сишла овамо. И када Софка тобож послом, оде код ње горе, виде је како више постеље на јастуку седи. Још не обучена, само са колијом на леђима, и у спаваћој антерији без бошче.
И она, тада први пут, не изишла за њим, да га испрати, осветли му пут, него скамењена, гола, само у антерији, више постеље остала, те је Софка онакву и затекла.
Софка се диже из постеље. Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала. Ноћу би се расвешћавала. Видела би како јој више постеље, у
Грозница је ухвати. Дању ништа за себе не би знала. Ноћу би се расвешћавала. Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, што би свекрва дању, док би
На крају постеље, испод њених ногу, на голој асури, увек би лежао Томча, муж јој, упола свучен, савијен и заспао. Софка би се дизала.
Испод плећака и кукова већ не осећа кроз душек тврду земљу, него од своје гојности тоне у мекоти и топлоти постеље. Кад год тако лежећи случајно покрене ноге и то целе, чак из кукова, одмах би осетила како јој се додирују и спајају
у свекрвину собу, тамо би њу затицала, како ова сва преплашена, утучена преживелим страхом од ноћашњице, не може из постеље да се дигне. И чим види Софку повезане главе, чела, и са модрицама, она као киша плачући, говори јој: — Чедо, Софке!
већ улубљеној, сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Чупав као вјештица). 2 Приповиједа се у Сријему како је некакав човјек, виђевши из постеље како му је из куће вјештица одлетјела, нашао њезин лонац с масти, па се њоме намазао и, рекавши онако као и она,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад га нађе да се дигао из постеље и онако гола ђе сједи, зачуди се пак му рече: „Тако ли се служи?“ А он му одговори: „Господине!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Заповедамо, дакле, да се изабере болеснима ћелија која је по изгледу добро успела болница. И постеље поставити болеснима за лежање и одмор, и работника им дати како би им помагао у свему.
Ово, пак, да им се даје на годину: раса, кожух, постеље довољно, и клашње, мантија уколико се коме раздере, за обућу по педесет белих новчића.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак. Млади фра-Брне отиде право ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думу, па Дувалу и Блитвару. Бујас се пољуби с њим кисела лица.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Руке се ломе, млатарају и јуре сопствене сенке по огарављеном зиду. Клечећи поред постеље, Тола, уплашен и занемео, хвата јој руке, сваљује је на лежај, притиска јој чело, све док се не смири, па се окреће
Она му није узвраћала. И тако, у плашљивој и молећивој нежности остаде до зоре, која Симку извуче из постеље и без иједне речи и из собе.
Умри, али не дај лудима да се радују твојој сиротињи. Откад је дошао из апсе, није се дигао из постеље. И теби ће бити лакше да с несрећом разговараш у четири ока“. Није разумела, па је питала: „А шта Ђорђе ради?
завршавао, не гасећи цигару, стално мамуран, неиспаван, гадљив на задах креча, влажну циглу и сасушен зној прљаве постеље.
Тада, у тим данима, жалио је Симку, свако јутро загледао је да јој види траг постеље у подочњацима, а видео је само умор од искиданог сна, тугом је испраћао увече кад би одлазила у своју собу, и желео је.
Али опет, завиде мој, и куче безубо и безрепо, ти ћеш гристи сисе што су годинама сваке ноћи светлеле над небом моје постеље, а ја им се молих да падну у очи и убију старост. Теби ће и отац и браћа бити слуге.
Дебели, дуги прсти умрљани су белом крвљу, он неће да мисли на ону крв којом је ова ноћ у соби изнад његове постеље закрварила детињим плачем.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ако добро памти, онда је тако некако осећао и тако некако мислио последњих дана марта 1811. године док је, из постеље приближене прозору, гледао у предео који му је био преостао: у запуштено турско гробље, све у блату, под облацима
Заузимало је то гробље простор садашњег Студентског трга, а он га је посматрао, из постеље, и помало се чудио брзини којом му се смандрљао живот.
Уселио се у две собице Правитељствујушчег совјета и, тако, стигао до пете тачке свог путешествија кроз Београд. Из постеље, посматрао је предео који му је био преостао: запуштено турско гробље, све у блату, под облацима ка бастим од
Попа, Васко - КОРА
плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу земље На твоме на моме
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И на његовом лицу понова се јако оцрташе дубоки трагови патње. У том тренутку, на малом столу до постеље, зазвони, па кркљаше пољски телефон у својој кожној торби. Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам.
А више моје главе, у дрвету моје постеље, неуморно, језиво и неумољиво, стругао је црв бедне моје нерве. Чинило ми се, поред тога, како се усред дима воштаних
А њега је све више растрзало узбуђење и не знајући више шта чини он подиже из постеље и понесе у наручју њено као сенка лако тело.
Потом, пошто принесе раскошан букет свежег јоргована, седе на ниску табурету поред постеље, узе њену руку и љубљаше је.
он опет отвори очи, и тада виде да није баш сам, него да се његова жена, баш његова рођена жена, ту поред саме му постеље налази.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица га погледа зачуђено. »Шта ће то сад — помисли у себи — да скачем кроз прозор напоље ?« Али кад устаде с постеље и угледа кроз ону рупу друго прозорче, зачуди се веома. — Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!...
погледа, страшљиво управљена у помрчину, отворених, осушених и врелих усана, онако као што болесник у врућици скаче с постеље и бежи од куће. »За јечам ?... Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...
Шта ћеш боље? — рече он гласно. Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве. До те постеље стајаше мала четвртаста пећ, сандучара, добро загрејана, од чега сва собица беше врела. Ђурица стаде да се свлачи.
Али Вујо неће!... Ја ћу наћи себи људе, с којима ћу радити, а ви се делите и радите како знате — викну он, скочивши с постеље. Ђурица се сети Новичина савета, па отпоче благо: — Немој, брате, да се љутиш.
Новица упали свећу и Ђурица виде лепо намештену собицу са две постеље и миндерлуком, а на средини стоји округао застрвен сто, препуњен јестивом и пићем.
Жена се пробуди, за њом и деца... Хтедоше да вичу, али их сам Јово ућутка. Чувши глас Јовов, Ђурица скочи с постеље и дохвати оружје у руке... Ослушну... не чује се ништа... Приђе к вратима, слуша...
На средини стоји округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал.
Савлада га пиће сасвим... Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље... И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...
Поможе му Митар с једним пандуром, те устаде, па га одведоше до једне постеље и наместише га да легне. Занесе се и заспа одмах... ... Шта је ово ?... Гле, мрак... тамно, ту робно...
« узвикује он у себи, и од неке страшне мисли, од неке црне авети, која га пече, студени, скаче са постеље... Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено... Сви спавају...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он му одговори: — Ето у мене има три шћери, па спавају у тој доље соби, па морете и ви намјестити постеље па спавати. Тако и учинише. Дан по дан, изиде година.
— Ја нијесам, него да није Грбо више нас? — рече жена. Одмах краљ скочи с постеље па на таван, те Грбу за врат. Краљ се мало зачуди па рече: — Ту си, лопове, сад си ми запô шака! — па с њим доље.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше покривени тамом Код постеље, око њеног гнезда, И дисаху у ћутању самом, Док на небу не изађе звезда.
О ниси, знам ја; знам да ниси могла, Ти, рако добра, црна и дубока, Отићи икад до меке постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тло под мојим ногама је непрестано подрхтавало. Био сам принуђен да испод своје постеље подмећем гумене јастуке да бих се бар мало одморио.
Док сам тамо беспомоћно лежао, помислио сам да је моја мајка умрла, док сам ја био далеко од њене постеље, сигурно би ми послала неки знак.
Ћипико, Иво - Приповетке
Занос је потресе, скочи из постеље и брзо се среди. Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом.
— наставља Марко и стоји над њом. —А што ћу ти? —Ништа, ма воља ме је да устанеш! — и стаде је потезати с постеље. Уто се дјеца почну помијешати по кревету, а оно из зипке заплаче.
—Пјевају од невоље! — смрси, и мјесечина трагом униђе у кућу. — Да ми је знати гдје си досада био! — јави се из постеље сестра му усједјелица. — На вечери, као и други људи, — одговори Дангуба мирно. — А да, како си вриједан!...
уз тијесне, на по порушене стубе, затече Морачу гдје клечећи моли пред иконом ничим неокаљане Блажене госпе што поврх постеље виси. Чувши жена да неко долази, окрете се. Па, спазивши парона Зорза, учини се невјешта и прослиједи мољењем...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
118 После прве брачне ноћи Аница, јунакиња приповетке Покојникова жена, у раздање се искрала из постеље и усамила у башти.
Ујутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена. 162 Премда се у критици обично истиче већ гласовита сцена с мутавим Ванком,
Тако се, на пример, на почетку романа описује како се Вук „дигао из постеље”, пришао вратима, одшкринуо их, погледао шта се напољу збива, и: „Тада, кихнувши громко неколико пута, заигравши по
]. 245 То се исто, истим речима, описује и на крају романа, али сада Вук Исакович не устаје из постеље и не облачи се, него се, напротив, свлачи и леже у постељу: „Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи,
246 Једном се главни јунак прво пробуди, искочи из постеље, па онда одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута, скаче по земљи и на крају га жена облачи, а други пут: прво
Велике сенке постеље, стола и једног црног сандука за одело, падале су на врућ зид, као лети хладовина дрвећа. У потпуној тишини и
То је оно „кукато и грудато девојче” које се у завршној глави појављује поред Вукове постеље у истоврсној сцени у којој је Дафина била у првој глави.
својим помодрелим уснама и ноздрвама светлост дана, исто тако неосетљиво и нечујно, као и бела пећ, крај њене постеље, као и њена столица, са јастуцима, код решетке прозора, као и врата, што беху, у полумраку, уоквирена танким оквиром
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А озго, низ благо побрђе зададоше се Касаловићи. Женско и мушко, старо и младо. У чем се ко затекао устајући из постеље на страшни глас о погибији. Деца раздрљена, људи босоноги, жене без увијанака, за спавање подбрађене.
Убијен му син? Одведена заручена кћерка? Извучена снаха из постеље? Отерао га ага са баштине? Пресекао га на глобу Дин Буријан?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ако имаш крила Жено, што бледиш? — Где је дете моје? У цркву хрли! — Срушила се већем. Болници беже са постеље своје... То нису муке, кима си се надô, То није душман, с ким се можеш борит’! „Хоћемо л’, децо, дочекати зору?
Краков, Станислав - КРИЛА
Имала је прћаст нос, и њене црне косе мрсиле су се преко мишице пробуђеног. Светлост је откривала смешано одело. Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно. На прљавом зиду висила је блуза официрска. Плава брада се кострешила.
Можда баш зато, када се појавила крај постеље, носећи под тесном болничком кецељом мирис похотљивог меса, Мија је осетио своје тело, дотле костур, како живи.
Светлост се расула по соби. Само је рањени сусед све јаче кркљао. Лице му је потамнело. Две постеље биле су беле и празне. Сутра су требале да приме рањенике. Прозор је био затворен и никога у соби није било.
Петровић, Растко - АФРИКА
Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут. Ми мислимо још увек да је то један од наших тркача пус–пуса, и хоћемо да га силом
Морам да изиђем на слободно земљиште, да бих закључио да кише нити има, нити је било. Крај моје постеље, гуштер, кога сам ноћас пре но што ћу заспати отерао из моје вреће за спавање, лежи мртав склопљених очију.
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
На моје посредовања, остављамо је где је, а ми наше постеље развијамо по верандама. Кувари нам спремају изврсну вечеру са вином и содом.
Док слуге разапињу постеље и комарнике, расклапају столове и столице, меблирају покретном цивилизацијом, за једно вече само, ову голу округлу
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
Н. је много полагао да се не изгуби ниједан од та три дела деранове одеће. Сада када су постеље биле развијене, и он сам већ у пижами, Н.
Ђакуљица му је била онда везивана око врата и он је сав упакован угуран испод постеље господара. Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н.
Кампман, пусте колибе; ноћ над селом. Док наши црнци развијају постеље, док нам кувари спремају вечеру, идемо у посету краљу Пебењанију.
То је четрнаест снажних људи који се скупљају око наше колибе. Полазимо. Испред нас ствари, канте, постеље, завежљаји, кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале
Шеф донесе са собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд.
постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд. Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском. Лежећи као тад, никада ја нисам видео толико и таквих звезда.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Погане бабе умље змијино Потражило је неме трагове Којим авети ноћне путују По раскрсницам’ чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Затим ђенерал даде направити од лиснатога грања заклон од сунца, при руци се нађе и мало меке постеље и ђенерал леже да мало »отпочине.« Но ако је ђенерал »отпочивао,« зато је начелник штаба, пук.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Зваћемо је преко чувара куће — преклињао сам. — Да је диже из постеље?!... Немогућно!... Сад је прошло десет часова. Налазио сам се тада у положају дављеника који се и за сламку хвата...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Неће л' рећи: „Вала, момче, нећеш ми се ожећи, Нећеш никад ти постеље ни снашице стећи! Ти за снашу немилице сасма често питаш, А сам ми се по б'јеломе вјечно свјету скиташ, И к твојему
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
наказном Што кô просјак ногом кљакавом Дворова туђих чепа прагове, Просећи гласом јадне немоћи Гладноме телу сухе постеље! Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само...
С пољупцем сетним срца снужденог На забринуто чело притисну, Показујућ јој сузним очима Колиба бедних тврде постеље, Где ће у слици најужаснијој Крваву судбу сина рањеног Несрећној мајци предсказивати: Да, кад јој петла први
(Јелисавета у ноћноме оделу улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ах, санче сјајни моје поноћи, Са меке свиле своје постеље Ко те у ово доба подиже?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зар њој да се дивим?'' (1910) ТИ, ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
не осећајући никакве бриге, мисли до једино осећајући око себе утутканост, сувоту простране собе, мекоту и топлоту постеље и напољу широку бескрајну, до на крај света топлу ноћ.
у модрини зоре, готово у мрак будио би се. Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине. Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек
Не толико да матер и њих теше, колико да помажу при готовљењу јела, спремању за на гробље. Њихне постеље око Младена назирале су се, белиле празне, са устуреним јорганима. Из кујне долазила је светлост свеће и са огњишта.
Истина, не сасвим, али већ није их онако вукла за собом, чувала. Сад се знало где су, у соби, више њене постеље, обешени о клин.
Сада ће доћи! А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не чека, ништа га не наљути.
Ћипико, Иво - Пауци
* Сутрадан освану недјеља. Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му. Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у
Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. Када се старина повратила, бијаше се почео облачити. Она постави поднос на сто и гледаше у њ.
Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало. Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег. Пребираше по њем и нађе њену слику.
Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље. На једној повећој лежао је немоћни старац. Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше.
Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље. — Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо. Ако овако потраје, смоћи ћу снаге да се дигнем из постеље, па можда и да изађем из ове мемле у којој се гушим.
Изгледало је да му се бедро почело распадати. Прошле ноћи сам бдела крај његове постеље. Била сам у паници. Нисам знала шта да радим. Бунцао је, хладан зној му је влажио чело, усне су му биле беле и скореле.
да ико на овоме свету бије моју битку, а најмање тај матори куштрин који ионако једва гмиже по земљи и без трнове постеље, а камоли с њом. Јелена Лауш је најзад излечен. Тако је рекао Доротеј.
Моји се људи опорављају. Неколицина њих устала је из постеље. Остали леже. Послао сам Никанора у манастир да скупи меропхе и припреми манастирски конак и цркву за наш повратак.
Извлачила би се, тако, Мара ноћу из постеље, пазећи да не пробуди четворо ситне дечице и мужа Букару, излазила напоље где би је чекао Дадара под раскрошњеним
Устао је са постеље, почео разговарати с болесницима и њиховим сродницима и тако, мало-помало, тор се почео пунити овцама.
себри, бадаваџије, пробисвети, бегунци са вешала, сецикесе, варалице, гуслари, бескућници, ислужени војници, из брачне постеље прогнане жене због курварлука, занесењаци, месечари, копиљуше и њихова копилад, они што се премећу преко главе и они
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја седох на сламњачу постеље и обазрех се по моме новом стану. То је била „соба за отмене самце“ цесаро-краљевско гарнизонске апсане.
То је била „соба за отмене самце“ цесаро-краљевско гарнизонске апсане. Имала је, сем постеље, још сто, столицу и петролејску лампу, која је горела, по целу ноћ, да би стража, кроз мали отвор на вратима, могла
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А ја ћу певати: Мило моје село, Буди ми весело! РАНО РАНИ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Пробуди се утри очи Из постеље меке скочи, ластавице миле тице Већ цвркућу летимице. Па и шева већ те зове Да разгониш лаке снове.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајстор Коста скаче из постеље, гледа јесу ли сва деца у кревету; па се онда сети да су људи још у оно време говорили да суд није право судио; и сети
Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености. Скочи из постеље здрава, и тачно она.
на своје Влаовиће, прича: — А кад сам једаред боловао код побратима Марка, у двема сам собама лежао, преносили ме из постеље у постељу да ми буде мекше и свеже прострто... А данас, сви сте ви пацови, пацови и кепеци.
Синоћ, нађем га, седи поред детиње постеље — мала има крајнике — и чита. Данас у подне, седи поред Јанине постеље, и чита.
Синоћ, нађем га, седи поред детиње постеље — мала има крајнике — и чита. Данас у подне, седи поред Јанине постеље, и чита.
” Али кад се сазнало да је Мимић поклонио у Дом за сироту децу све Јанино, од писаљке до постеље и постељине, мала пушка поче да нишани на другу страну. — „А хоће ли сад господин-Васа поклонити Сокин мираз?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог супруга цвили, и проче; ове се сузе зову: сузе крокодилске.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ДУНАВ Велики господине Дунаве У твојим жилама тече Крв белога града Њему за љубав устани на часак Из своје љубавне постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно место Донеси на дар белом граду Рајске воћке
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Бабица, која је бдила крај постеље моје мајке крепећи се румом, објавила је да је дете које се родило женско. На глас да сам женско, мој отац пљуну,
Најзад се одлуче да сазову конзилијум и предвече се скупише три лекара око моје постеље. Пошто су ме свестрано прегледали, они поновише мишљење нашег домаћег лекара: „Дајте му и даље лекове које је лекар
Тетка Наста дође, седе крај моје постеље, донеше јој један земљани суд пун воде и она поче бајати и шапутати: — Трчак, натрчак, протрчак, Протрч', грознице,
Ја: Зашто не! Ствар се, видите, овако десила. Лекари, који су се пре неки дан искупили око моје постеље, донели су, на латинском језику, одлуку да ја треба да умрем.
Најзад, примакао је столицу, сео је крај моје постеље, узео ме за руку и почео сасвим пријатељски да разговара! „Значи, ви претпостављате да животарите тако још месец и два
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Команданти одјахаше напред. Пронесе се глас да ће нас одмах укрцати. А тамо има хлеба, постеље. Зачусмо хујање аеропланских мотора. Ама зар и овде, на последњем прагу, после толиких мука и патњи?
Нама навире вода на уста. Помиње неке хлебове, чајеве, млеко, затим меке постеље, све као у оним зачараним причама за децу. Већ смо нестрпљиви.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да прихватимо се њом врелине сунца, О ви плећа гола сад у одмицању бегунца Што кроз све постеље прониже своја курварства: Више го, но мржња нашег одсуства; Не веруј ни сумраку у млаз сунчани аорте.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МАРИЈАН И СРЕБРЕНКА На самој обали мора живео је рибар Лука с унуком Маријаном. Таласи су им готово до постеље долазили. Шта да се о ветру каже? Али, и ветру и таласима Маријанова кућа се храбро одупирала. Како и не би?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту се тако слатко снива Кô да на твојој заспао сам руци.'' ''Вај, рано ли те сан студени срете! Када ћеш из те постеље оловне Устати, сине?'' — ''У моравске чете Када ме, мајко, нова труба зовне.'' ''Сунце се враћа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Разболе се тешко до смрти, да се већ није више уздао томе да устане с постеље или да оздрави и сви га већ доктори бијаху пометнули лечити га видећи да му ништа више не могу помоћи.
Исто толико боји му се мати да не би огладнило, те јоште како устане из постеље голо, неумивено, неопасато, или му лежећи у постељи — таки му уклопи комад у руке.
Него како сване, комад у руке, хајде, пусти распасом на сокак! А и сам отац му тако чинећи, из постеље виче има ли што да пије и да једе, и још устајући виче и псује се. Те то ви је вера и закон и Бога спомињање.
Јоште грози се и њушити то. Ни во ни коњ, магаре, овца, коза и камиља. И ако за своје спавање и лежање не тражи постеље тко, а ни кога простирача ни покривача, него на голој земљи лежи кињећи своје тело Бога и душе ради своје, а сотога