Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
срца тако су тихе вешти да се једва чувствују, али могу пребивати с нами док смо год живи, и на самој смртној постељи не остављају своје љубитеље.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Коме крпа на закрпу, ком претило на дебело, на исто се обома хвата: поред цркве - два хвата. Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону земљу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од
Чудно заиста! Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава. Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у колевци дете. Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али шта је то било, то се не зна, нити ће икад ико знати. Око девет и по сахата ми смо сви лежали у постељи, само мати што је седела с рукама у крилу и безначајним погледом гледала у свећу. У то доба шкрипнуше авлијска врата.
” Све иде добро и сви се добро надају. Попадија се опоравља и већ трећег дана предигла се у постељи, па срче млијеко из ћасе. Поп хода као и прије по селу, али је расијан и све се труди да сакрије радост.
Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи. — Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо.
душу Марину; кад црне трепавице падоше на запурене обрашчиће, а груди се почеше равномјерно дизати, исправи се поп у постељи. Собу је освјетљивало кандило које је горјело пред иконом.
закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи. И само се још нестрпљиво ишчекиваше мио владалац који и не сањаше о својој моћи над нашим срцима. Боже, кад она дође!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
к њему и кад би га, ма пресвученог, но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да га удари, бије, избије...
Африка
Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на прашњави тил.
Кад би путовао, он је једно јастуче носио увек са собом. Сад је приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но што ће лећи, донео је да ми понуди свој јастук.
Провести овако целу ноћ, на овој ниској постељи, под ведрим небом! Ускоро се појавише жене, једна за другом у реду, придржавајући на главама калбасе са вечером за
Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу собу нада мном.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб.
Ти хорови, кроз месечину, и багрење, доводили су госпожу Кумру до суза. Она би, лежећи на постељи, будна, слушала то, и шапутала: „Ала је то лепо!
Била му је досадила. Трифун помисли: како се та жена променила! У постељи, брачној, она је, каткад, и сад још била онаква као некад, кад је усхићено, испрекидано, уздисала, али ето, овако, на
Он ју је, као неку сестру, успављивао. Она му је лежала у крилу, али не као у брачној постељи, него као мртва у загрљају. Ћутали су.
Не свира. Ђурђе се на то љутио. „Што ти њима, дугоњо, ниси ништа рекао, за наше гајде и прдаљку?“ На постељи Исакович нађе дугу, белу, спаваћицу, коју му је неко био оставио. Исакович је отури.
што је тај век, у ком је живео, свуд, у Европи, па и у провинцијама сербским, у Аустрији, био сав посвећен уживању у постељи, Павле је, ипак, био збуњен, као никад дотле у свом животу.
је упао у предсобље, виде на орманчету малог Црнца, који клима главом сате, а кад уђе у своју собу, виде на својој постељи нечију спаваћицу, сву у чипкама. У истом тренутку, угледа, поред своје постеље, и малу собарицу домаћина, Францл.
Чуо је само да госпожа узвикује: „Боже мој! Боже мој! Меин Готт“ Агагијанијан му, после, рече да она то и у постељи понавља.
Хумл, која није могла да разуме, што капетан не позива урин‑доктора, да га лечи, него седи, цео дан, тако, на својој постељи, са главом у шакама, погурен, као да плаче. Она поче да сумња у Исаковича.
Није више могао, ни дању, да нађе сна. А ноћу је лежао будан на постељи, са широм отвореним очима. Иако Исакович није био ни нарочито писмен, ни начитан, ни васпитан, него самоук, прост, он
Било је једном и туча. Дрека је била велика. Он је седео, погнуте главе, пред зору, на постељи. Ту је дакле био стигао на свом путу у Росију? Ту ће му се дакле решити судбина, ових дана?
Угруван, поломљен, Падовани је, лежећи немоћан на постељи, имао само једну жељу, да се ослободи своје љубазнице, пре него што му супруга стигне.
Теодосије - ЖИТИЈА
И могао се видети дирљиви призор крајње смерности: онај који је некада био висок и лежао у златној и мекој постељи, лежаше само на рогозини као један од последњих и убогих људи, дишући последњим дахом.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се од малих ногу Из истог чанка сркало У истој постељи спавало С тобом злооки ножу По кривом свету ходало С тобом гујо под кошуљом Чујеш ти претворнице Скини ту мараму
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пламен жишка са пећи, осветљавао је велику избу, као са брега. Сенке ствари биле су зато огромне. На белој постељи, у тами, Аранђел Исакович, мада је био потпуно при свести, опран, умивен, ван сваке опасности, чињаше се жут и
Била се скаменила, видевши да ће јој девер провести ноћ у њеној постељи, али је слушкиње ипак отпустила. Обавијајући му главу пешкиром, натопљеним сирћетом, она му на груди, под кошуљу,
Изненада, са мржњом, мада је био мрак, виде крај себе, на постељи, и руке и зубе свога девера, и његову ретку браду, чу његов смех и обухвати рукама уплашеним његов танак врат.
Поскочивши скоро по постељи, од ужаса покри длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све
Рече да ће цео дан остати у постељи, јер је боли глава. А кад јој оне рекоше да је кир Аранђел отишао Турцима, у Београд, да превезе продате коње, она се
дана становао је после барон Беренклау у најбољој кући, на тргу вароши, спавајући опет у свиленој, дугој кошуљи, на постељи, док је испод града, по јарковима, Подунавски полк сахрањивао два дана своје мртве, међу којима беше и више официра.
Лежала је непомично, тамна као лешина, ознојена, у постељи. Па ипак се, пред подне, опет поврати. Прогледа уморно, својим великим очима; виде таваницу над главом и закречену,
Пренеражена, схвати да је на самрти. Тада хтеде да скочи од ужаса и да врисне, трзајући се у постељи и тресући главом по јастуцима, док је бабе не прихватише.
Видела је тада, као сенке, непознате прилике како прилазе њеној постељи, осветљене кандилом, јер пола сребробогатога Земуна беше нагрнуло да је гледа.
Седећи на њеној постељи, у свом плавом кафтану, утегнут свиленим, шареним појасом, он јој је својим жутим рукама стискао рамена, која више
описујући како је врискала и видела, у мраку, на води, свога мужа, у облику жабе, из које је цурила крв, па онда, у постељи, расеченог напола, затим целог целцатог, у белој пећи, са исцурелим очима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Босни, па пример, када своде младенце у ложницу, свекрва узме мушко дете те га на постељи младенаца три пута поваља, зато да би млада рађала синове.
да означи обредно посвећивање и даровање породиље и детета, већ и критични временски период који породиља проводи у постељи, уздржавајући се од тежих послова. За то време, верује се, дете и породиља припадају доњем свету.
у околини Бара, „на Ђурђевдан, мати излупа дјецу, док су у постељи, са граном тополе, да расту и напредују као топола“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
изазваног близином мушког даха; та четири такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме је први пут упознао вртоглаве дубине блуда.
Једног јутра, средовечни бегунац се поново буди у својој старој брачној постељи. Доручак је на столу. На уобичајеном месту леже растворене новине. Седа коса увелико пробија кроз тамну боју.
Истуширала се. Ставила на лице крему за ноћ. Навила будилник за шест. Онда је он заспао. Онда си пушила у постељи и слушала кишу. Онда је дошао понедељак. ВИКЕНД – Ово ми је последњи пут да сам била у оној проклетој кућерини!
— Дижи се! — просикта момак. А можда је ово само стравичан сан из кога ће се пробудити у чистој постељи и исплазити језик ноћним морама?
Очистио јој је огреботине на леђима алкохолом и посуо белим прахом. Послушно се окретала у постељи која је мирисала на чистог, однегованог мушкарца, нудећи му без стида тело, којим је баратао опрезно и пажљиво, с пуно
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
она би, као Српкиња, морала плакати кад би јој син на постељи умро. ГАВРИЛОВИЋ: Тако говорити као ви, то је реткост код женски.
Милићевић, Вук - Беспуће
Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него што је био, замишљен и ћутљив,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ако, ако, можемо ми и причекати... ХАСАНАГИНИЦА: Иза оног сам прозора спавала, са сенком оног чемпреса у постељи. Колко ли ми је пута та сенка била једини пријатељ! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ово чекање почиње да ме нервира!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Уђох, и изненади ме светлост. Да није умро? помислих. Али није. Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште, улицу, већ и ноћ
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Знадем шта се тамо спрема, ал' Самсона више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено вам је, сад навал'жте, на
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он му одговори да се онђе онереди. Чоек ђавола послуша, али кад се у том прене — а то се он у постељи онередио у гаће. ВАРКА ПРЕД МАРКА Сјела четири калуђера да ручају.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Сместа ћете бити служени. Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала?
(Он напред, Стеван и Персида радосни за њим.) ПОЗОРИЈЕ 6. (Соба код Срете.) СУЛТАНА (у постељи спава) СРЕТА (добро наквашен, ступи) СРЕТА: Моли се ти Богу што ја морам чизме да свршим, а видли би ми ко би пре
(Смотри Султану у постељи.) А гле ове? Ето, како нема мужа код куће, све је наопако. Пело, ти ваљда чекаш повојницу? (Дрма је појако.) Море, ти!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Имам девојку прекопута себе и два младића. Девојчице спавају по великој жени као по каквој косој постељи, не сметајући њеним покретима.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** И први пут се видело да жене мру једна за другом као старе муње гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она оставља кућу децу и огњиште и гази
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
ала то прође !... И шта сам сад? Не смем ни да сањам онако, као што сам још јесенас могла, у овој истој постељи... Нашто ми сад такви снови, кад знам да се не могу остварити !... За кога сам сад? — За овога Гојка?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У пољу ми је виноград, У винограду џардини, А у џардину наранча, А под наранчом постеља, А на постељи млада спи Малахним чедом на руци. Нико је не см’је будити: Ни мила мајка, ни тајко, Ни мила браћа из лова.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Недељама не виде своје жене. Лампе их муче, неће да горе. Доводе их до шкргута зуба. Он ми нуди места на својој постељи. Горе се дотле игра бродова смирила. Наш пар је бацио мрежу и сад је и ми спуштамо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ту ноћ дар није могао да заспи. Превртао се по постељи, љутио се на старчево јогунство па се опет стишао и мислио, мислио, али никако није могао схватити зашто старац одбија
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Вина!... Камо вина, калуђеру ! — Хеј, да се пије ! Болесник се издигô на постељи, подупирући слабо и сухо тело мршавим рукама, па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу песму и свирку,
сви хвале и поштују, но ту скоро један Банаћанин младић проби му ногу куршумом из пушке, нашав га у својој брачној постељи. Сад га сви зову ћопа, а од то доба Каја је још веселија. Знам да сад не жели да буде капетаница.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Не, ту нису умешани ни Лондон ни Токио, Ово сам ја сâм у бесаним ноћима открио, Вртећ се у постељи, тапкајућ кроз одаје, И питајући се шта ми то недостаје ...
Кажи, ко је завереник! На кога се човек може Ослонити, и у постељи од злата Одспавати, после ручка Три до четри сата?” УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ Човека између колевке и гроба
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда теткино долажење отуда, њена замореност, малаксалост. И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење: — Узимај, Господе! Ослобођавај, Господе!
милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софки.
Миришу му хаљине од његове развијене снаге. Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи, у мору од те светлости, шуштању шедрвана, у свирци, песми, чека.
Арса, који је поред свега страха ипак тамо вирио и пазио, чу се како викну: — Уби газда газдарицу! Софка, овамо у постељи, готово се обезнани, јер осети да се нема више куда, нема наде, спаса.
главе и била наслоњена на праг, кроз тај праг, кроз пукотине, кроз земљу осећао је отуда из собе мирис Софкин тамо у постељи.
Осећао чисто како јој срце бије, како њена зрела, страсна уста горе, и како њена коса, разастрта у постељи и сигурно опкољавајући и обвијајући цело њено тело, мирише, мирише...
А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала. Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји. Снага, засићена свачим, уморно, трнула и треперила јој од насладе.
Сваки час се трзао и плашио да га она неће призвати себи, неће трпети код себе, у соби, у постељи. Никако није могао да се ослободи и да је, кад би са њом био насамо, миран, комотан као код своје жене.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
драгим женама и деци — Пробуде, кад опет процветају врти, Да вас више воле и страсније љубе; Ил’ заспати тврдо на постељи смрти“. Њима тако, Врâне, на растанку реци.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пошета миш по рафу па обори сунђер те ми разби главу. — Казала Сарајевка кад је муж, дошавши из чаршије, нашао у постељи болесну па је запитао што јој је. Пошто, Влаше, кокош?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
леже, однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи, принесе му пунан шкип умузенога млијека при постељи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
а оне, већ опијене, већ распаљене, већ у постељи, па онако, у ноћи, у мраку... И онда ја... Истина не као човек. Сутра ни да ме погле да.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне грчеве без тепања и пољубаца.
Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање. Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина. Покри голе цеванице десетогодишњем првенцу. Видиш ли какву цволенику има?
Касније, излазећи из собице, са лица обриса зрна пшенице. у топлој постељи и миришљавој влази Симкиних недара и бутина, целе ноћи грчила се једна нада и једна недоумица: можда ће се Бог
лежај брзо се увуче студ, језива као одран човек, и он виде Мијата како се, дугачак и мршав као кер, протеже у његовој постељи. До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац.
А мајка му је тада, ноћу, у постељи (њој је Аћим рекао), шапутала уплашено: „Од тога, сине, дечаци умиру. Ако не умру, после немају деце.
„Видим, твој Лука увек исти.“ — „Исти. Дође у постељу само кад му наредим. Као што га у воденици видиш, такав је и у постељи. .И оно ради као да ујам узима.“ — „Побогу, сестро, како га тршиш?“ — „Трпим га јер је крвопилан радник.
Не дам те, лупи о зид, и једва напипа врата. — Доћи! Доћи! — јечи Симка. Ђорђе је престрашено гледа. Коракну ка постељи. Постиђен. — Не зове тебе — заустави га Никола. Седи уз кревет, испод њених ногу.
Само Адама да отме, Мисли. Узе од Милунке лампу и оде у собу код Адама. Светло лизну Адама у постељи. Загледа му се у ознојено лице, узнемирено брзим и храпавим дисањем.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Стена испод њега била је посута мирисним иглицама на којима се спавало удобније него на царској постељи. Мали свирачи су ту најрадије ноћили, свирајући све док се звезде не би спустиле к земљи да их чују.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
И Аристархос рашири крила свога генија и полете у дотле недостигнуте висине. дању се одмарао на својој постељи, а ноћу пролетао васиону. Његови рачуни омогућавали су му такав лет.
Коперник; не беше му суђено да види своје дело отштампано, али је, кажу, његове прве табаке дочекао на својој самртној постељи. Таман је штампање Коперниковог дела било у пуном јеку, Ретикус мораде напустити Нирнберг и поћи у Лајпциг.
Зато јој причам ово: „На својој самртничкој постељи, мој отац ме зарекао да наслеђена имања не продам или дадем у туђе руке на управљање.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У постељи, у пени из чипака, лежала је болесна жена и дисала брзо. Над њом, сасвим младом, лелујали су се лаки облаци завесица од
А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. — Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је озарена
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Неке су се браниле да то чине ради изнурених очева на самртничкој постељи. По градовима у унутрашњости било је случајева да су их на буљуке изводили пред зидове и ликвидирали митраљезима.
Будућност припада онима који немају прошлости. И док се зибљем тако између сна и јаве на мојој болесничкој постељи, каткад се сав озарим: ведро се смијешим визији тог новог прољећа на помолу.
О, кад би они који пишу књиге знали како на самртничкој постељи мало која књига а да не изгледа потпуно лажна! Требало би уопће да људи чешће виде ствари онаквима какве нам се
Требало би уопће да људи чешће виде ствари онаквима какве нам се указују на самртничкој постељи. Јутрос су ме походили доктори, сви на броју, и говорили испод гласа лаконске, половичне ријечи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Отпре си волео. — Тхе... тек онако... не знам ни ја. Гаси свећу! — рече он и стаде да се намешта на постељи. Станка угаси свећу, али не леже.
— Јок, брате. Он ми свакад вели да се без тебе нико не би знао ни окренути.... Вују се разведри лице, примаче се постељи, па седе. — Него остави то — настави Ђурица — па да гледамо наш посао... Како је сад овде? — Где си био целе зиме ?
Савлада га пиће сасвим... Жандарми се испретураше по соби, неки се докотураше до постеље... И Ђурица пође једној постељи, али га издадоше ноге...
А-а-а-а!... то је оно!... Ђурица се освести и следи... Као да није ни капи сркнуо... Подиже главу. На једној постељи спава Митар, на другој пандур. За столом седи и дрема Добросав... Ноћ!... »Већ се смркло !... Кад пре...
Ћипико, Иво - Приповетке
Али, док је утрнула свијећу и нашла се у постељи, у можданима замеће се сијасет мисли; нејасне су и несхватљиве, не може да их уобличи нити да једну од друге издвоји...
Дјевојка једва га стиже; гледа му ход и кретање — ништа не мисли. Тек у постељи прибранија је. Мисао је носи откуд је дошла — у град у коме увијек сутон влада.
Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека. Спасоје, док се средио, сиђе журно доље да отвори крчму за јутарње госте; није се на њу ни обазрео, тек што
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И раскомоћавајући се у својој постељи да легне, оно њено крштење и уздисање и мољење”. 29 Сличан је опис ефенди-Митиног бекства и његових повремених
Сенке ствари биле су зато огромне. На белој постељи, у тами, Аранђел Исакович, мада је био потпуно при свести, опран, умивен, ван сваке опасности, чињаше се жут и
Док је Аранђел још мирно лежао у постељи, сандук баца на зид сенку „као лети хладовина дрвећа”; када тама почне да опкољава госпожу Дафину, он постаје „као
Краков, Станислав - КРИЛА
Бароница се тада уставила пред мршавим Русом, који је лежао стално наг и откривен на постељи. Спавао је тешким сном, заваљене главе као у мртваца, и пробудио би се само да поново убризга морфијум под кожу.
љубио је нечије руке, и уста... — Цхері, цхері, пођимо... Ујутру је лежао у туђој постељи. Успала жена је пребацила своју голу руку преко њега. Њене распрштале подшишане косе дирале су га по лицу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на прашњави тил.
Кад би путовао, он је једно јастуче носио увек са собом. Сад је приметио да ја спавам на равној постељи, без јастука (био сам заборавио да га набавим у Француској), и пре но што ће лећи, донео је да ми понуди свој јастук.
Провести овако целу ноћ, на овој ниској постељи, под ведрим небом! Ускоро се појавише жене, једна за другом у реду, придржавајући на главама калбасе са вечером за
Једини сам ја лежао смешно насред пута, на постељи, са сточићем крај ње, као да је нека олуја однела целу собу нада мном.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи.
Заморени већ непрекидним борбама, многи су почели увиђати да им је много угодније на мекој болесничкој постељи него на тврдим даскама, или на голој земљи у влажној земуници.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!
С тјем ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли завијен, Но не долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача здје мечтати, Мње во снје јавиша
Ја ујутру зјело рано, провозгљанув оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани
— Чини ми се да на пенџер к мени људи гледе. Кад, други пут, тресак јешче већма звекну, И ја ђипих из постељи и от страха јекнух. Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару.
Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија. Болан Ђорђе у Тополи у постељи лежи, Десна рука клонула му, Турчин већма с’ јежи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
вуци са шакалима, Са бесном риком трепет распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи краде жртве невине, Да једним тиском вичне деснице Живот угуши...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Доцније, осетио би очев долазак. Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави.
И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи. Без свеће, без икаква знака. А то све због њих.
Чак у томе осећао се лакши, срећнији. Али ово код куће, то бабино ноћно бдење, седење на постељи, мишљење и вођење бриге о њему; оно свакодневно долажење, увек готово пуна кућа жена из родбине и из комшилука.
Онда оно осећање. Напољу мрак, дубок, густ, а Младен у постељи и, онако осамљен у мраку, у ноћи, осећа како су сви ту око њега, у кући, ограђени, затворени, сигурни.
Ето, зато, највише ради те своје мирноће, утишаности, ради тога да, кад тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се;
Обично после вечере, позно у ноћ, у јесенску ноћ кад остане сам у соби, у постељи лежећи. Леже рано, само да би што пре ослободио укућане.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.
БВ, 10, 1895, 172; Вук, Пјесме, 1, 394). Момче и девојче, у народним песмама, леже на постељи и играју се златном ј., и после тога заспе (СЕ3, 16, 280; 316). Ако девојка жели да је момак заволи, она врши са ј.
У овом последњем случају к. семе посипа се по постељи болесниковој, те на њему спава три ноћи, и свако јутро оно на коме је спавао проспе се на буњиште, »да га тице
Ћипико, Иво - Пауци
Сјутрадан ујутру, мешкољећи се, остаде дуже у постељи но обично. Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на
Једне од настајних ноћи газда није могао да заспи, мешкољи се неко вријеме у постељи, а кад му досади, дигне се и отвори прозор.
Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају.
— јаче ће отац. —Ја видим да се арчи без користи... Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.
С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи. Не хтједе затворити прозора. Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ,
— Како сте? — упита Иво. — Како бог хоће!... Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи. Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Било је мучно. Игуман је седео скрушено и утучено на постељи крај Лауша и правдао се. Овај честити старчић испео се горе, к нама, да би показао колико му је стало да сачува
Тек тада смо схватили колико је Лауш морао бити несрећан. Имати крај себе у постељи ту равнодушну лутку, тако недодириву и одсутну, било је горе него да је уместо ње крај себе држао највећу ругобу, неку
Зар баш овде у задаху трулежи и буђи, у овој тесној загушљивој одаји, тамној и убогој, на овој постељи разглављених ногара, уз шумове болног јечања и вапаја који допиру из суседних просторија?
Претворио се, готово преко ноћи, и сам у уображеног болесника што непокретно лежи у постељи и јечи од болова кад га неко гледа. Додуше, њему је особито пријатно.
Не занимају је битке и ови људи који падају као снопље, штитећи њу и њен посед. Вероватно лежи на својој меканој постељи од перја, у финим чаршавима и стрепи над судбином свога видарчића. А он тамо неуморно ради око посекотина и рана.
крв, а кад је већ тако, онда јој одмах вала наћи неког с ким ће то радити под окриљем свете брачне везе, у брачној постељи уз благослов, а не по ћошковима уз гнушање честитих и поштених људи.
Опружен на својој постељи, отрулој од излежавања, Димитрије је шкиљио отуд на мене, мотрећи изједна не би ли на мени видео грч зависти и беса.
Призивам једног мртваца да бих му показао да сам непокретнији од њега. Лежим овде на постељи, млитаве руке сам опустио крај себе, оклембешену главу у јастук уронио, ништа на мени се не покреће осим што ми се
Шта је остало од оног силника пред чијом смо суровошћу сви одреда премирали?! Шака јада. Сад лежи на постељи беспомоћан као одојче, цвокоће од грознице, бунца у бунилу и трза ногама.
Могло би да се разговара, а може и овако: да се ћути и пребира по успоменама. Димитрије се истегао на постељи. Непомичан је. Гледа у мрљу на своду.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
бесмртно дело о кретању небеских тела угледало је светлост дана 1543 године, баш онда када је он лежао на самртничкој постељи, а већ 1582 године извршена је реформа Јулијанског календара.
Изненадни препад грипе, кратак али снажан. После неколико дана лежао сам, преболевши болест, изнурен, још у постељи, и размишљао о својим рачунима, али са више скромности.
што о њему лично мислим, ја ћу да задовољим Вашу радозналост, и саопштити Вам резултат мојих размишљања у болесничкој постељи.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
онда је тек тешко и страшно: ту је он, а нема га, мртав је. (Показује око себе): Свуда је он: око мене, око деце, у постељи... Жив је, чисто као да дише а међутим нема га, нема, нема, дедо!
Нека се радује богатој трпези; радује меканој, топлој постељи; здравом и добром сну... СВИ (одобровољени Мироновом разнеженошћу): Хоћемо, дедо, хоћемо. Како да нећемо да живимо?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Девојчица је између две занесвешћености била сведок најстрашнијег момента. Лежала је у постељи око два месеца и добијала нападе ужаса.
Напунила се соба. Доктор Мирко седи на коферу и плаче. Госпа Нола, на скромној постељи, уосталом као сваки мртвац, изгледа убоги сиромашак ... „Је ли се мучила?” — пита неко доктора.
Сутрадан, Павле је лежао у постељи, а Бранко је морао сам на вечеру с матурантима, односно студентима. Магла. Голо грање се пробада кроз маглу као
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ако у постељи радо до девет сати смрдимо, треба ли да будемо со тим задовољни? Мали Роман (по далшем рукописа известију) почем је
Господари, премда срдећи се, намажу очи пљувачком, и тако пре нег’ што по сата избије, ниједан се у постељи не нађе. Сад им служитељи беду представе и особито сушчество.
Всује, тебе нема, и како сам се окаменила, зајечи камен од мога терета. — Често се враћам постељи, викајући: притискивали смо те двоје, кревете, дај двоје! — Куд се знам окренути? Могу ли оцу од жалости?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Овде на овој постељи затварам географију: нема више дужина, ширина; само ногу, руку; све се шири! Има такве неке моћи у мени да само једно
Имађах шеснаест година, плаках у постељи; Тад први пут одох и убих је. Њене очи, њене очи Сунце, зар их се не сећаш. Умрећеш такође, распашћеш се.
”Да, нежењен! Чиме бих то чељаде преранио; У којој постељи да ме чека, И пошље чије, моју главу да загрли? Једном је пришла једна ђе сам спаво, И била тиха и слатка ко мехлем, И
”Јер ја сам чојек, а жена ти је жена, И пошто си је већ имо, Са несрећом је боље у постељи но с њом, Јер вечери су дуге а треба живјети са својим мукама, Провести са својим бригама; И доста је бројати њих, ко
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и стењавац, Лежац на голој земљи, А заутра и потом величав, Грохотљиво смехљив, шаљив, Спавач на цифрастој и мекој постељи.
толико боји му се мати да не би огладнило, те јоште како устане из постеље голо, неумивено, неопасато, или му лежећи у постељи — таки му уклопи комад у руке. А није да га умије, обуче и очешља, пак за много да га учи...