Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
начина јесте да се нероткиња окупа у води у којој се породиља окупала трећег дана после порођаја и у којој се налази „постељица“.
С обзиром да су дете у утроби и постељица били повезани за време трудноће и чинили једну целину све до порођаја, народ верује да су они у некој мистичној,
⁶⁶ У нашем народу постељица се негде (на Косову) даје псу, да дете буде хитро, или се баца у реку „да дете буде брзо и да расте као река“.
⁶⁷ У сваком случају, пази се да се постељица неопрезно не избаци напоље, а нарочито не ноћу, јер ако се ње докопају вештице могу детету наудити.
⁶⁸ Због тога се и у нашем народу постељица закопава у земљу или се чува у кући. Када се дете роди, одмах му се пресече пупчана врпца.
⁷¹ Део пупчане врпце који је отпао чува се као и постељица и користи се због своје магијске моћи као заштита од пушке и грома.
¹⁸² Извесни делови људског тела: нокти и власи родитеља, „кошуљица“, пупак, нокат и постељица од копилчета исто тако су ефикасна средства одбране детета од злих очију и урока.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
уз благослове за срећан брак са децом (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 183), а после порођаја, ако се жели следеће дете женско, постељица се закопава под ш. (ибид., 177). У околини Зајечара, »за оне који су умрли без свеће«, палиле су се ватре од ш.