Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала. Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв. Други дан, изјутра, беше миран, световао је мене и децу, говорио нам је и о вама.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица, при корену у шупљини истога древа, начини себи од лишћа постељу, и, трудна будући, ту окоти лисичиће своје. Ова једном по обичају изиђе у лов, а орао, не имајући тај дан шта јести ни
Злотворитељан човек подобан је овоме курјаку: кад легне на смертну постељу, сав раздрпат од своје совјести за неправде и зла учињена, нити ће га ко жалити нит о њему собољезновати, но свак ће
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
з. На свим ти путевима оклопници осванули! Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра!
ДОМОДРЖНИЦЕ Жене које перу кошуље лоповима, које убицама пресвлаче постељу; жене које кувају липов чај и сипају га прехлађеним џелатима; које издајницима рукавице плету, и паликућама
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Озго са чардака светли се она зубља луча, те обасјава чак ту до коња. Види се Стамена како намешта постељу. Вуја скиде полако теркију с ђогата, па се склони мало на страну у мрак...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи. А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго! Не смеш чељадета у кући задржати. Разломи ми се она стара мати дворећи их.
— Ко? — упита Крушка. — Станко. — Ти га убио?! — Ја. — Гдје? — Пред самим Белотићем... Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. 17. ПЕТЉАЊЕ Већ и Ивану прекипе. Од тога вечера он се реши да гони Алексу.
— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!... Хајде лези... Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. Освану дан. Иван се још зором диже Крушки.
Реци, Маринко! Хајдуци су ћутали. Иван и Маринко исто тако. — Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!... Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку. И онда... ја завађао!...
Са старошћу дође и болест. Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. Јелица је лебдела око њих. Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху...
Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу... Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...
Већ више не може ни да га држи... Погледа Јелицу, па рече: — Носи га, снахо!... Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише.
Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... Станкова мајка са снахама двораше рањенике. Она више не беше немоћна.
— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. — Ох!... Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...
Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... И паде, паде као кап. Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. Старица је жмурила и дисала испрекидано...
Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. — Свећу! — викну Крстивој. Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...
Војводе се повукоше у своје шаторе. — Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. Па, бацивши се на постељу, прошапута: — Да само хоће бог дати да ова киша стане!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи. Па ипак је он ишчекиваше.
Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред
Дубоко поп уздахну и завали се у постељу. Давно је пала роса, већ се и исток румени, а поп још не заспа. И кад чу гдје пред његову кућу сташе кола, устаде и
Ватра се у пећи беше разгорела. Још није било свануло. Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу. Дуго нисам устао. Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта. Највише сам мислио на кућу и на матер.
Бојао сам се, не знам зашто, да и даље мислим на њу. Хтео сам да упалим свећу, да се скинем и да легнем у постељу. Потражим жигице на столу. Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник.
Ја сам се бавио некаком нејасном мишљу: бацио сам писмо, — ко зна?... Кад сам опет легао у постељу, било мије много лакше, не знам ни сам зашто. Њене се слике нисам више плашио. Мислио сам на шетњу с њом.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
га у какав кут док не би дошла до њ, узела за руке, одвела у његово собче, тамо водом освежавала, умивала, полагала у постељу увијала и остајала да стоји уза њ док се он не би потпуно смирио, престао да се унезверено тресе и муца: — Жижа! Жижа!
— Ех, зар кадгод што знало, попило, окусило, зарадовало се... Легло у чисту, меку постељу? Никад, ништа! — као изговарајући се, што га толико надгледају, говориле би.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
па ми и сад све смрди кад помислим на ону дебелу, знојаву жентурину у фесу, што је после недељу дана ушла у моју постељу да види ,,шта ради и да ли спава њено пиле''. јао мени све ми те црне и прљаве слике излазе на очи.
Африка
Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном
Ја се смејем у себи непрестано, мислећи на лов Швајцарчев, на моју постељу, на коју морам да се пажљиво спуштам да се не би расклопила итд.
горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу: — Грубијани, дивљаци, гапови, људождери.
ја сам све тврдоглавије замишљао како би било већ крајње време да смо у некој колиби, где би ми бој могао развити постељу и филтровати воду за пиће.
Тако испред собе у којој је бој развио моју постељу, теб, сто и столицу, налази се велика тераса као на крову свих урођеничких станишта.
Ко ће ми доносити воду, ко ће ми кувати чај, развијати постељу? питам бојажљиво. Фонтен увиђа шта се догодило и, исто тако, да једино што може то је да ме охрабри.
Како је страховита врућина, то се сваки час враћам у своју кућицу и бацам на постељу. Али само лежим пола сата, па ми се или учини да чујем зврјање аутомобила, или помислим да су они црнци из Бобоа можда
жалио сам за прошлим данима, када сам, где било, могао развити своју уску али чисту и угодну постељу, а јутром се пљускати стојећи у калбасу. Гледао сам црнце што пролазе крај тога хотела.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Запаливши свеће на великом канделабру, крај своје постеље, његова жена седе на постељу у дугој, свиленој, спаваћици, и дуго га је посматрала. Морала је да га буди.
Миловао их је по косици, тужно. Нарочито оне најмање, који су, ујутру, дотрчавали у његову постељу, да му греју леђа. Он је своју децу осећао као делове свога тела, као своје руке, или ноге.
Из тог предсобља, улазило се у собу, у којој је имао огромну постељу, а толика огледала, да се Павлу чинило да је са њим ушло пет Исаковича, који су се кретали, кад се он кретао, са
Скиде чизме, лежећи на патосу, па се, по свом хусарском обичају, дуго прао и пиркао. Затим леже на постељу: Као онесвеснуо. Све му се више чинило бесмислено што је у Беч кренуо.
То, да га једна госпожа, у присуству свога супруга, тако дрско, позива, у постељу, било је велико изненађење за капетана. Чинило му се увреда целог његовог национа.
Одмах затим, она се прибра и настави да постељу припрема. Не осврћући се, она га је учтиво питала шта жели да му донесе, сутра, кад се буде пробудио – чуколад, каву,
Као да је дошла, и, на његову постељу, легла. Привиђало му се то дугуљасто, сетно, лице, које је имала и њена ћерка. Игра лепоте, која је била код матере
Затим се дуго, прао и пиркао, стојећи у свом бакарном лавоару. Кад је, најзад, легао, на своју постељу, го, као од мајке рођен, слушао је дуго, замишљен, уз трептање свеће у шандали, зрик попаца, из ноћи.
Показа му постељу и лавоар, и рече да може лећи, да се добро испава. Нико му неће долазити. Кључ за ту собу има само она.
Госпожа Хумл се вратила, затим, да намести постељу капетану, и рече му да ће му рачунати терезијански талер, за сваки дан, а два талера за сваку ноћ.
Кирасир, који је био преболео, поновио је да је створење – иако је прешла многу постељу – створење добро, мило и питомо. Исакович, после две‑три године, ни име њено није тачно изговарао.
Морао је да је носи на врату, као неку овцу. У недоумици шта да ради, Исакович је био сео, на своју постељу. Могло је бити око десет сати, то јутро, кад Исакович чу неки разговор, пред његовим вратима, и неки женски смех.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Том бојом би се чак морали обојити и зидови, нарочито плафон. И замисли сад у таквој соби брачну постељу отворено плаве боје, плав покривач и небесно плаве лопте на лустеру.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Увече је чу, кроз зид, како говори и тепа мужу, одвлачи га рано у постељу. Прекодан је виде, непрекидно, у сузама и циктању, у загрљајима и облачењу, о врату мужевљевом.
Она, од стида, оде до прозора и не смеде да слугама погледа у очи, али не изиде. Ни онда, кад га положише у њену постељу. А он, као узнесен, осети да лебди својим још каткад укоченим удовима.
Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду. Хтео је тихо да је позове, да је намами, у постељу. Да се свуче. Да се не замара, седећи тако ћутке, обучена.
Да се свуче. Да се не замара, седећи тако ћутке, обучена. Хтео је да јој предложи да он легне на тле, а она на постељу, тако обучена, да се не боји. Или да он угаси жижак, док се она свлачи, па да легне крај ње, тек кад она буде заспала.
Чинило јој се да још једном осећа, како јој он лиже руке и колена и она се уплашено покри душеком, као да јој на постељу беше скочио пас.
У неизмерној досади те године, док је дојила дете, она први пут осети да је он гледа као и неку ствар у кући, као постељу, пећ, њен сандук са хаљинама, својим жутим, светлим очима. Свему је био крив његов отац. Тај га је водио за собом свуд.
Трзала се тек од студени што јој се увлачила у постељу. Кад, најпосле, отвори исплакане очи, виде да је свануло и да је напољу свакако хладан, кишовит, тмуран дан.
Унутра, на великом, земљаном банку имала је широку постељу, која је могла много да издржи. Живећи месецима сама, плачући за мужем, она се дуго бранила од свињара и пастира
Над непрегледним врховима врбака, пуним шибља. Кад после нареди да му припреме постељу, Ананија и цела његова породица стрча се да намешта перине, нагомила овнујске коже и свилене пресвлаке.
неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
селима „када жена роди женско дете, а жели да убудуће рађа мушкарце, онда се дигне са породилишта и легне у постељу на десну (’мушку’) страну“.
⁴ Негде се верује да још прве брачне ноћи, пре него што младенци легну у постељу, муж треба да раскопча на невестином оделу свако дугме, копчу и везицу, да се не би жена мучила на порођају.
Он га затим повезује у врану мараму и иза себе измери на кантару (не гледајући у кантар), а онда га носи породиљи на постељу међу гребене. И, на крају, дете задоји жена којој се држе деца.
најчешће се штите од вештица помоћу извесних металних оштрих предмета — ножа, виљушке, маказа — који се стављају у постељу где дете спава.
Реч је о појави да за време порођаја, као и извесно време после њега, муж породиље легне у постељу, превија се од тобожњих болова, подвргава се дијети, прима честитке рођака и пријатеља и уопште понаша се као да је он
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бледела је зора и кондуктери су већ ишли на посао у ремизу. Легао сам у постељу и убеђивао се да ћу и сам једног дана, када за то дође време, кренути тамо где се ресторани не затварају у једанаест
Нема веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла.
Жена је попила још једну вотку с ледом, свукла се и легла у постељу. – Зашто не дођеш? — упита га. – Не могу да спавам! — рече он. – То је због тога што много спаваш после ручка!
Расејан, као што га је бог дао, није ни примећивао да му собарице више не распремају постељу. Ручнике су му сада мењали сваких петнаест дана, остао је без телевизора и телефона, а о свежем цвећу, које је затицао
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јако ме боли, но, опростите, одох да легнем. Лака вам ноћ! Бјеху му начинили згодну колибицу и у њој прострли постељу и ставили свијетњак и дашчицу за књиге, те је и по ружну времену био добро заклоњен и могао се забављати.
Милићевић, Вук - Беспуће
И доскора паде опет у постељу. Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају. Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Одо дома, лего у постељу Да одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Вратио се тек пред ручак, ломан и увео, а већ истог дана паде у постељу и поче да кашље. — Ето ти сад твога дората — гунђао је стриц Ниџо трудећи се да је што мање старцу пред очима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— питам је. — Спавај ти чедо, спавај. Нана је спавала па сам се дигла на „подранку“. Рукама пипам око себе постељу, а она равна. — Ниси ти спавала! И ја ћу да се дигнем. — И почнем да устајем из постеље. — Не, не! Ех, што си бедан!
После вечере ти полијеш све, скупиш мрве са софре, а мајка ти опере судове, размести собу, па чак нам и постељу простре. Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих?
Мати ме дочекиваше сва пресрећна. Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена. Увече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: —
Поче и поболевати онако „с ногу“, али јој нико не обраћаше пажње. Али једног дана паде у постељу, и не диже се више! Беше јесење вече. Захладнело је. У кујни пламти велика ватра.
Бацао срдито орахе и кестене што ми је давала. Чак нисам хтео ни да једем. Она је била полила двориште, прострла постељу и изнела у тепсији вечеру. Али, ко ће да једе! Пред нама тепсија, вечера недирнута. Месец сија као растопљено олово.
Једва наиђе на баштенска врата. Као да се ослободи нечега кад се виде у нашем дворишту и кад седе на постељу... Поче да се таре руком по челу, скупља косу, хлади... Оде до бунара, извади воде, поче да се умива, запљускује...
ИИИ Како су после распремили и наместили постељу у соби, како је ашчика увела младожењу к њој — ништа не зна. Једва се сећа: кад јој је пукла и последња копча на
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) Заповедате јошт штогод са мном? ПЕЛА: А шта имам заповедити, ја видим да је све лепо уређено, а постељу сам сама наместила. ПЕРСИДА: Је л могуће? Ви сте врло милостиви. Шта ћемо за ручак?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту златан Мјесец постељу вије, диже се Сунце у јутро рано, у ноћи Баук у бубањ бије, шапуће лишће ко зачарано. Сунчева мајка у двору преде,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Не, хвала. Сасвим је изврсна. Изабела баш чврсто спава. — Немогуће је метнути је у постељу док ја нисам с њом. То је кукњава. Она је моја зеница, моја мезимица. Не осећам скоро да нису моје.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Горе се бели постељина у којој је спавао бог. Рука се једна спушта на моју главу. Свиће. Треба да уредим постељу. Радујем се веома.
а ја сам за делања крепка: смирих њихову жар каменом у теме и рекох: доста је било крви, на спавање сад, сви у постељу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Даће ваљад’ и сад тако... — Ево ти грош, па купи и спреми. Чича изиђе весео, а Гојко се спусти и леже на своју нову постељу... »И овде оно исто! Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши.
кâ погачу од белије, све око руке... Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца ... »Боже, шта је ово ? Је ли ово моја служба, мој удео ? Зар се овако почиње ?
»Најбоље нек стоји овако, помисли он. Они знају да ја немам жене ни друге послуге. « Потом намести мало своју постељу, привуче сточић ближе прозору, па изиђе. Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) СОФИЈА: „Никад! Пре ћу мртва сићи у гроб, него лећи у твоју родоскврну постељу!” ВАСИЛИЈЕ: „Тако дакле? Нећеш, принцезо, милом? Грозиш се моје ружноће?
” СОФИЈА: „Никад!” ВАСИЛИЈЕ: „Силом ћу те, ако треба, одвући у своју постељу, брутално ћу одузети твоје девичанство, и бацићу у блато твоју лепоту!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
14) и стижем у мраку. Добијам, за становање, читаву једну, празну, кућу. Ходам по њој и бирам где да ми наместе постељу. Коњаник који ме је довезао постаје мој посилни.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло. Па кад постељу трновиту ману, На њој остави крви своје росу — А кад сунце грану, Трн се црвеним, слатким плодом осу... 2.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако озноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести. Његова сирота мати је многе ноћи бдила над њим и плакала.
и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време вечери, долази право својој кући те вечера, а после вечере легне у постељу и спава. Многи од опозиционара испричаше по једну мудру, поучну причицу и објаснише чему нас та прича учи.
чачкао зубе, пијуцкао вино, а затим, пошто сам тако куражно и савесно употребио сва своја грађанска права, легао у постељу и узео књигу да бих пре задремао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Заигра ми јабучица, затрепћу капци на очима и сузе саме потеку... Чудна ствар! Како сам пао у постељу, осећам да могу плакати кад год хоћу.
у, па дође и до капетанства, е онда је та вест уби. Она леже у постељу и болова осам недеља, но опет је Бог не заборави, јер јој после поклони здравље и здрав разум.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго. Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из
Сад бар опет зна што живи! И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Она, ко други! Чунак јој промрзô. Под ћебе моје завлачи се, брзо. Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом. На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном.
То је навирало, и навирало. Помислим да сам рекао све што сам имао, одем у постељу, угасим лампу, а оно — искрсне нова тема, нагрну нови ликови и призори.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Жена би остала да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. Није лаж. Живи људи још то причају и куну се.
примети; па онда добро да руча, вечера, и то слатко, облапорно, да би после вечере једва дочекала кад ће лећи у меку постељу, у коју ће се од умора готово срушити и одмах заспати. И онда тако сваки дан.
Могу и они тамо сами за неколико дана! Заврши као сам за себе. Она оде. Убрзо Арса донесе постељу. Али већ беше дан. Свануло се сасвим. Марко показа слуги главом да прозоре застре каквим покровцем.
И када у сопчету настаде мрак, он се полако, тешко спусти у постељу и покри да спава. | Х Овамо, код Софке, сутра, цео дан, било је тако добро.
Час је тамнила, час сијала, сигурно од сенке материне, која је ишла по соби, можда намештала оца у постељу, поливала га водом, освешћавала.
заврнутом кошуљом, и то чистом, белом, те по томе он познаде да није прала судове, него да је сада сигурно разастрла постељу младенцима. — Хајде, хајде, свекре! Доста је, време је... — Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури.
псовком, кркљањем, које је за свакога било неразумљиво, али за Софку овамо, у собици, која беше од страха пала у постељу и покрила се јорганом, сасвим јасно, разумљиво... — Ах, ах, псу бре, крвниче бре, стари деда-Митре!
Није могао да се пробуди, толико је био клонуо и дубоко спавао. Сама га је распасала, свукла и готово унела у своју постељу, и покривајући и себе и њега оним великим венчаним јорганом, чекала да сасвим сване.
Софка би се дизала. С муком би распремала постељу. Затим би узимала мужа к себи, јер није хтала да тиме, одбијајући мужа, тражи за себе као неку поштеду, пошто није
После би се опет враћала натраг у своју собу, опет легала у постељу, опет, плачући, грлила и љубила мужа и молила Бога да бар једнако ово овако траје: овако ноћ и она, овако усамљена.
Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе. И то све због тога да не би прљала постељу и гужвала
И то све због тога да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти си оставила своју кућу целу, Своје књиге, игре и саксије цвећа, И девојачку постељу ти белу, И успомене свих раних пролећа.
На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти, мртво драго сломљенога срца.
И брзо ће опет мртво лишће лећи На постељу влажну, где се тужно трули, Сањати о прошлој и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити
ће бити ове тужне смèне Онога што волиш и мрзиш, ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и трули, и вене.
За све лепе ствари заборав је исти. Тако ћете, најзад, и ви једном лећи У постељу лепу заборава земног, Крај срца мирног, угашеног, спремног За други живот који треба стећи.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Царица обенђелучи цара и допусти јој преноћити с њиме. Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: „Светли царе, сунце огрејало!
Кад уљезу, ништа друго не виде него хаљине, постељу и још што што царева сина кроз камару и ови струк босиока; али се ништа не досјете.
Ови потоњи дакле зазовне на вечеру онога што говори и оће да је млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже, однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи, принесе му пунан шкип
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА (одлази у собу и диже завесе, отвара прозоре, распрема постељу). ЈОВЧА (умива се; брише се пешкиром који му Вела додаје): Па како си ти? Јеси здрава? ВЕЛА Јесам, тато.
Ветрови фијучу. СТОЈНА (распрема, извлачи из долапа постељу, намешта крај огњишта). Чује се лавеж паса као на туђинце, али се брзо утиша. СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега.
Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није. Није још. А и грехота је. Јер толико пута ујутру, кад му постељу дижем и јастук, на јастуку, где му је била глава, где су му биле очи, увек, увек ту нађем како је влажно.
и пали, гута дим; пружа ноге те га чивчика изува, допушта да му свлачи горње одело, распасује га; помаже и сам; леже у постељу). СТОЈНА (примиче му софру што ближе рукама, нуди га): Кусни, газда, мезети мало.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мислио би[х] у себи, кад јошт’ грчки научим, ко ће бити ученији од мене! Лежући у постељу, све ми је у усти било „алфа, вита, гама, делта, епсилон“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу. Ђорђе је добро знао причу која још траје у Прерову у разговорима најстаријих.
Када се Ката вратила с гробља, наредила је Луки: „Да обучеш чисте гаће и да дођеш у моју постељу. Од вечерас ћеш код мене да спа— ваш.“ Исте године родила је Аћима. А Лука је умро с перчином.
Хајдучко позориште... Рат с Турцима пренет у рат за власт, у политику. А политика на трпезу и у постељу. Селачка патетика, деспотско самољубље, То је он. Преживео, живот га згазио, Вукашин може да заплаче.
А јесте заспао јер га је мајка пробудила у јаслама и одвукла у постељу. И како је после опет, кад је она музла краве, неки месец касније, могао да подигне ону гадну сукњу, јер није га она
Шапутале су, а. он се правио да спава и чуо сваку реч. „Видим, твој Лука увек исти.“ — „Исти. Дође у постељу само кад му наредим. Као што га у воденици видиш, такав је и у постељи. .И оно ради као да ујам узима.
“ Сам ми се нудио да ми свако јутро постељу истресе и намести. Рибао ми је лонче загорело од пасуља. И свако јутро ме запиткивао да ли су ми деца здрава.
Јесте, Адаме. Надноси се над постељу: треба да плачеш, док целог себе не исплачеш, јер си звер, а не човек и отац био, јер си узимао огледало, стезао га
На столици дими лампа и шара таваницу. Димом обешен о таваницу, њише се велики лист сенке. Ђорђе клечи уз постељу. Камен у старом гробљу. Изврнута шубара у барици петролеја, који се црни као крв у сенци.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Увече, док је та жена узета у испомоћ као и обично размештала Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње, узела са зида, над постељом, напуњену Милошеву кубуру и убила Петрију, на месту.
Пао је у постељу у марту 1811. године. Мислило се да је прозебао на путу кроз Влашку а Доситеј је, радо, пристајао да се тако мисли.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
напрезањем подизао сам Николу, отомбољеног, млитавог, опуштеног и тек после неописаних мука успео сам да га положим на постељу у истој оној соби у којој смо разговарали оне вечери, на два дана пред његово венчање. Није се мицао.
Није се мицао. Заиста много муке беше ме стало док сам га изнео и положио у постељу његове спаваће собе. Али у том напрезању које ми је снајка олакшавала придржавајући га, она и ја додирнусмо се
преко собе њему се чинило да у рукама држи врео костур по коме пада дуга плава коса, па се ужасну и опет га остави у постељу. А кад је покри, понова седе крај ње: — Данас, богами, сад, ето данас, сад лепше изгледаш него јуче.
него сам сваки час устајао и опомињао како је време да се избудимо иако смо тек били легли, те су ме опет враћали у постељу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и прележао цијелу зиму, спремно се прометнула из менаџера у болничарку и читаво вријеме провела уз моју болесничку постељу. Али туђа жртва постаје понекад тешка.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ушавши у собу, леже на дрвену постељу и зажмури. Да се сад окрену сто пушака на њега, чини му се не би се дигао са меке сламе, која пријатно шушкаше и
Хајде, провлачи се. Ђурица се провуче и стаде на готову меку постељу, па узе да разгледа око себе. Одмах му паде у очи лепа двоцевка острагуша и до ње друга некаква једноцевка, коју одмах
— Лези овде на постељу да се одмориш, па ми казуј све по реду шта сте радили. Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па
Ђурици се стеже срце од љутине, али он виде да нема куд, па обори главу и наслони се на постељу. Вујо му пружи воде у вргу, те се напи, па онда седе да слуша дугу и страшну причу...
биће, биће ! — одговори Вујо, па, затварајући прозор, додаде: — Пожури, да стигнеш пре сванућа. Легнувши у постељу, он се опет даде у мисли:.
Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу. Пантовац се завуче међу крстине више куће, а Јово са чељадима, као обично, леже на дворишту пред кућом.
Седе на постељу, дохвати пушку, па стаде да слуша. И Станка се прену, па видевши га тако на опрезу с пушком, скочи уплашено.
Ђурица дахну душом, одговори истим знаком и задовољно, после безузрочна страха, седе на постељу. — Што ли је то Јово поранио ? — рече он. — А ја мишљах друго... — И ја мишљах...
— Деде сад да почнемо, дуга је ноћ! Оваке препеченице нијеси сркнуо досад. Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу.
XXВИ Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву. Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.
»Нека је, вратиће се она сутра мирнија од овце!« — помисли Ђурица, па леже на њену постељу и покуша да заспи. А Станка дође до ограде кућне, наслони се на чатал врљика, обори главу на руку и стаде као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царица обенђелучи цара и допусти јој преноћити с њиме. Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: — Светли царе, сунце огрејало,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
О, ал' ја ћу сада Будућност своју, јаву стару, бону, Заклонит тобом и носити небо — Постељу твоју, моју васиону. И нико никад ни слутити неће С киме се дружим у тамници јада, Коме се молим, за ког берем цвеће.
Увек тежак облак дан ми сваки крије, Срце полулудо, нигде мира није. Гледам их каткад. С часа на час Видим постељу. О какви дани! Заспао цвркут, дечији глас. А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сам се од те страшне болести првог дана по повратку и мада сам преживљавао кризе, девет месеци сам био везан за постељу, готово непокретан. Сва моја животна енергија је била потпуно исцрпена и по други пут сам се нашао на самрти.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Куда ћу да побегнем а да тебе не сретнем? Ако се уздигнем на небо, ти си тамо: ако прострем своју постељу у паклу, гле, ти си тамо. Бог је свуда, а где је он, тамо је све његова творевина.
Ћипико, Иво - Приповетке
Оде у гору да насјече дрва. Кад се вратио, тужио се да га боли. Сутрадан легне у постељу, да више не устане, — исприповеди Јурка нагло и уздахну. —Казуј.... — муцаше Цвета. Рана на нози дала му се на зло...
Узилазе уз високе стубе, свако окупљен својим мислима. — Сутра ћу ја за својим послом, — рече Лазо, бацивши се на постељу, очито тиме задовољан, и протаре руке. —Пусти! — одговори Спасоје. — Ко зна што ће јутро донијети!
постави на сто јело и вино што бјеше дохранио за вечеру; постави уредно јастуке, и, погледавши још једном на сређену постељу, јави јој се с кућнога прага. — Пусти ме! — одговори му она преко воље и не диже се. —Уђи у кућу, све је приправно!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софкинога расположења у часу кад се први пут пребацује у прошлост: вративши се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ,
и на крају романа, али сада Вук Исакович не устаје из постеље и не облачи се, него се, напротив, свлачи и леже у постељу: „Тада, кихнувши громко, неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај
неколико пута, заигравши по земљи, тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта и тресну се на постељу, колико је дуг.
облачи, а други пут: прво одшкрине и затвори врата, кихне неколико пута и скаче по земљи, да би на крају ускочио у постељу и заспао.
Госпожа Дафина је, одмах после прељубе с девером, пала у постељу, и из ње се више није дигла. Омамљен њеном лепотом, Аранђел је осетио први пут да сем обичног постоји и један други
тренутку, кад се злокобно почну укрштати две људске судбине, дакле онда кад Аранђел Исакович намамљује своју снаху у постељу, са подигнутом његовом руком дићи ће се и велика сенка на зиду: „Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало.
И тако све до смрти, једном један, други пут други детаљ; у почетку с одвратношћу, „као да јој на постељу беше скочио пас”, касније све повољније.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чекала је тако да му се придрема и да затражи да га води у хижину крај куће и положи у немеку сељачку постељу. Напољу настала тиха и топла летња ноћ, а село се већ смирило од журбе и жагора.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Но, ето, запљескајте тој жени, пошаљите јој цвећа, и она ће поћи вечерас са вама у постељу... — Дебела је, бранио се Душко.
Петровић, Растко - АФРИКА
Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном
Ја се смејем у себи непрестано, мислећи на лов Швајцарчев, на моју постељу, на коју морам да се пажљиво спуштам да се не би расклопила итд.
горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу: — Грубијани, дивљаци, гапови, људождери.
ја сам све тврдоглавије замишљао како би било већ крајње време да смо у некој колиби, где би ми бој могао развити постељу и филтровати воду за пиће.
Тако испред собе у којој је бој развио моју постељу, теб, сто и столицу, налази се велика тераса као на крову свих урођеничких станишта.
Ко ће ми доносити воду, ко ће ми кувати чај, развијати постељу? питам бојажљиво. Фонтен увиђа шта се догодило и, исто тако, да једино што може то је да ме охрабри.
Како је страховита врућина, то се сваки час враћам у своју кућицу и бацам на постељу. Али само лежим пола сата, па ми се или учини да чујем зврјање аутомобила, или помислим да су они црнци из Бобоа можда
жалио сам за прошлим данима, када сам, где било, могао развити своју уску али чисту и угодну постељу, а јутром се пљускати стојећи у калбасу. Гледао сам црнце што пролазе крај тога хотела.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ о том други пут, хајдемо сад! Вечери благе сутон сенасти На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан раскош простире: Росице сјајне, ситну ђинђуву, А мека свила цвећа мирисног Шарену главу спушта
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће! Квочка с гњезда ран' устаје поправљајућ постељу, с пиличићи кво кво даје приводећ их к весељу. Гуска гачет, гушчад водит, гусак смјехи га га носит. О златоје пролеће!
пишу, дурма неке мапе гледу, Цели дан на једној столици проведу, Пре зоре устају, у по ноћи лежу, Свлачили се нису, у постељу бежу. Падне им на памет штогод: „Пали свећу!
Напосљедок видјех да никого нема, Сон мја зовет спати, и око ми дрема. Ја, оставив сабљу, у постељу легох, Видећи да немам бојати се чего... Тако, моја милаја и прекрасна кумо, Мене моје варало уплашено уво.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
нађемо, Ако не мелем тешким ранама — А оно барем, некој колиби Куцнув на врата, измолићемо Уморном телу тврду постељу. СТАНОЈЛО: Хајд’мо, Станиша — Или од ране или хладноће Ал’ тек си много блед... (Сви одлазе.) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(Псалам 38) Поцрнела је кожа моја и кости моје посахнуше од жеге. (Књига о Јову, XXX, 30) Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом. Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на кућу, послове који је чекају.
Сва јој је од сада брига била да увече, пре но што он дође, она горе, горњи бој, нарочито његову собу, његову постељу, прегледа, види да ли је слушкиња све како треба наместила, удесила.
Младен би се разузуривао. Седао, и нудио и бабу: — Седи, нане! Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: — Нека, синко! Сешћу ја. И слазила би доле.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
од русе (са истицаним семеном од купуса и репе, са медом и зечјом крвљу, као спољње средство, ЖСС, 270); од мокрења у постељу (р. семе пије се у вину, ГЗМ, 20, 349). Соком од р.
Ћипико, Иво - Пауци
Нестрпљиво ишчекује Злату, и кад она дође, примирисавши донесену китицу љубица, привуче је и посади на постељу до себе.
Ето ме удија... Иве, с ким си дошао? —Сам... Ма ни потреба да се дижеш. —Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу.
— Ево ти! — рече му благо. Иво прихвати и наточи. Уто је старица средила постељу. Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. —Бићеш уморан? Блид си, пој опочини!
На улици исправи се и одахне. Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу... По подне одјурио је у поље, изван града. Очај, чама и силна туга глодали га.
Па бијаше и опочинуо и добро се примирио. На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. — Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву!
Бјеше раздражен, немиран. Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу. Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.
Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.
Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и
У за час сам то учинио! Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати. А прими ми постељу у шталу, код бештије! Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сви остали су пали на постељу. И Доротеј. Док је имао трава, лечио је и себе и остале, али оно што је скупио прошлог лета по ливадама Вратимља
наш, наш игуман, кога смо се из не знам којих разлога сви одреда прибојавали, остајао је жив, додуше и сам везан за постељу, али, изгледа, далеко од смрти, даље него икад.
по једну одају, али Доротеју најлепшу и најсветлију, одредивши му најбољег слугу, само њега да пази, да њему угађа, постељу му прекрио раскошним покривачем, лично надгледа јела која му се носе.
Сада се са радозналошћу очекује шта ће Дадара предузети: хоће ли напасти на брачну постељу свога господара, или ће се побринути да достојно дочека Брзанове разбојнике.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свањива дан. Из оног златног руба рађа се Сунце, два пута веће и сјајније него наше земаљско. Оно засипа ову постељу златним дукатима, па ме она сада потсећа на меко лежиште Данаино на које се, у љубавној жудњи, спустио Зевс, у облику
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће! Квочка с гњезда ран' устаје поправљајућ постељу, с пилићи кво кво даје приводећ их к весељу. Гуска гачет, гушчад водит, гусак смјехи га га носит. О златоје пролеће!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ја га дочекујем, намештам му постељу, изувам, а он одједном почне као да пита мене, као да му ја дам савет: »Лепа ли је, Стано?« — »Лепа је, газдо!
Нисам имао за шта да се бринем. У свакој кафани имао сам бесплатно јело и пиће и постељу, јер сам био добар мамац за госте, које ћу својом песмом да скупим да што више потроше.
И то с муком, тешко, јер он неће да легне на постељу и душеке него на земљу и на то своје камење, којим хоће тобож да се брани кад почну да га »пале«.
А и она једва га умири, једва га поново доведе, положи у постељу, покрије, и утутка. И док год он не заспи, она седи крај њега... И тако сваку ноћ, по неколико пута.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио. Једног дана заборави све, леже у постељу, и позва адвоката. После сахране — не пре — да адвокат пише Ристи, а ако Риста не може доћи, онда Секи.
Напушта ме ваљда здравље... Те јесени госпа Нола се разболела. Први пут откад је жива, озбиљно, с легањем у постељу. Велика ватра, болови у ногама и рукама, неочекивана слабост срца, врло јаке главобоље.
— И изађе. Несрећни отац Миланов је могао. Укочено је гледао у постељу, како не би промашио час кад ће Милан дићи руке — тако је веровао старац — или још једаред отворити очи и нешто казати
Те ноћи Бранко није могао да заспи. Мучи и њега често несаница. Сео је у постељу и узео да се забавља. Мислио је о великој екскурзији коју спрема с неколицином ђака, до Рима и старе Лације.
Један свира, други слуша, а све остало им је туђе. Не питају више ни откуд оно што једу, ни ко им постељу стере, ни ко у болести ствара око што траже. Последњи цвет на уморним Влаовићима — уметност. Од чега живи уметност?
— Тамо ћу видети фреске и тамо ми је и девојка. — Добио је други тежак напад, и пао у постељу. За понеке породице и лозе, слабости и болести могу да буду оно што је за здрав народ рат или глад: подигну се млади и
Влаовиће, прича: — А кад сам једаред боловао код побратима Марка, у двема сам собама лежао, преносили ме из постеље у постељу да ми буде мекше и свеже прострто... А данас, сви сте ви пацови, пацови и кепеци.
Мијо, сине мој, куда ћеш сад! Мијо, људи, ја сам крива, зар може мајка не знати да јој дете није легло у постељу!” — Радован клечи пред судијом: „Нема лека! Судите ми што брже, одмах, и на смрт!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— рече она и пођосмо. Цела се ствар, међутим, свршила овако: Она је отишла кући и замолила мајку да јој спреми постељу да умре. Том приликом јој је признала да се отровала, односно да је јела дрва са мном.
Бремени младић почне осећати извесне тешкоће, гађење, па затим и болове и најзад леже у постељу и порађа се. Упоређење би могло бити тачно, с обзиром на поједине песме у нашој литератури, па ипак неће бити да тако
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Зато ће морати да ме сутра упуте у болницу. Придигао сам се док војник намести постељу. Имао сам утисак као да на раменима носим неки неиздржљив терет, те сам се повео.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сада разумем свој плач кад враћо бих себе кући, Где у постељу уз себе спуштах и своју смрт, Смрт, с којом је тешко у живот се опет довући, И због које нигда никада не усних ни
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Треба се одморити, треба се припремити за сусрет. Начини дечак постељу на палуби и леже на саму њену ивицу. Иза леђа му је струјао лаки Принцезин дах...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Утрчи Марко. МАРКО (задихано, дижући постељне ствари): Хаџија, стари!... Брзо! Јух! (Скупља постељу и одлази. За њим одлази и Стојан.) Улази Хаџи Тома, загрљен са Коштаном, и са осталим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А када је по вечери било, она простре мекану постељу; леже Грујо с булом у душеке. Кад ујутру јутро освануло, уранила Џафербеговица, те износи дивно одијело, и облачи
Но старице, моја слатка мајко, брзо трчи двору бијеломе, па ми стери мекану постељу, ни дугачку ни врло широку, јер ти дуго боловати нећу“.
Проли сузе Милићева мајка, поврати се двору кукајући, брже стере мекану постељу, ни дугачку ни врло широку. Како дође Милић барјактаре, он се спусти на меку постељу; док се спусти, он душу испусти.
Како дође Милић барјактаре, он се спусти на меку постељу; док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде. И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије